Policijski glasnik

БРОЈ 36.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 22. АВГУСТА 1898.

ГОДИНА II.

оуг оуз ос о дх оуз о»о сууг' у/г с/јо с/5о сгго с/рс с^ос соо-с-ос с/уд ае>о аоо оуг с/у. с^/~. с/у- с/л аоо с^ оу оо? соо сос с/т? е^о а сп аоо ооо сгуд ооо аоо осур ооо 1>уд с/?с с/го с^о осо с/ур оо^ ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ;УУВ ■/?? УУ5 У?Р С/ УО УРО УУО ОУГ С/УО уу? ОјС^ 05Т ОУ с/у: рУ* СР? С<х: с/у: С/УГ а<У>. ОУГ С<СО СДО ОСО ОбО сг>с Обо ОУД. ООО 050 сгго С«СО С 1/УЈ> 0ЈСГ> С^с С/50 &0О СУУ5 С/УВ С/5Р С/УЗ ООО С/УО С/>0 С^оо С/УВ С/ОО ООО . »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скушвача или на пошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичиицима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих команданата, полицијске односно пограничне^ жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 дииара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Нисма само плаћена примају се. Рукоииси не враћају се. Огласи по погодби.

,/у? СХХ '/у? (У/: С/У У/Г (У/ (УУ С/У С/УГ С/У (уу: (>У '/X у/ УЈС •

V/" ->/Г у/ УУГЧУ/ ОУ !У>? /У У^ с/уд /УР У/Г У/? с//: (У/ '/>? ОУ С/У ОУ у/^ ОУ V?? УУ? оу с/уз оу с/?о С//Г с//

ШТА ОБЕ ПРАКТИКУЈУ 10П0ВИ IV. Знаци. (нАСТАВАК) а.) Графички знаци. Овде спадају и цигански знаци. Куд год Цигани прођу, они остављају иза себе знаке, не само ако су ту били, већ и ако су какав злочин извршили. Алн у том случају такви знаци остављају се у скривенијем облмку и на месту, које је теже наћн. Најчешћи је њин знак троугао, којим се ваљда хоће да представи харФВ ; тај знак оставља се већином онда, ако је Цигашш једну ноК преконачио под кровом. Исто тако вешају се разне крпе о кућу, плотове, дрвеће и т. д., и то је поуздан знак, да су ту били Цигани. Они су већ пре толико столећа умели да народ обмањују. да су те крпе враџбине и да у њима има болести, које ће прећи на онога, ко те крпе додирне. С тога се нико и не усуђује да их додирује, те оне служе као споразумни знак за све Цигане, који туда нролазе. Таквп знаци већином се виђају поред путова и на раскршћима. Друго једно споразумно средство састоји се из увезаних гранчица, уплетених грана, па чак и из траве и сламе. Исто тако метну поред оног пута, којим су отишли, три камена један на други, највећи оздо, најмањи озго. Ако на иуту има песка, голе земље или снега, онда су знаци начињени у облику линија; таквих линија има највише три, и она у средини иоказује нравац, којим су Цигани отишли. Разуме се да свих ових знакова има и код других скитничких лопова, али они доказују, да је онај, који их употребљава, ако није Циганин, имао посла с њима и у неколико постао њип. Ваља нам пазити да не ногрешимо и не узмемо за лоповске знаке оие знаке, што их путујући оштрачи (шлајфери) цртају но оним кућама, у којима су узели на оштрење маказе, ножеве и т. с. Сличност тих знакова са лоповским знацима несумњиво се датира из времена, кад су оштрачи, уједно и оправљачи штитова, лутајући из места у место, били у искреном додиру са свакојаким скитницама. Кад тако оштрач скупи једног дана извесан број ножева и маказа, њему би било просто немогућно, да за сваки комад зна који је чији, иошто један на други личи, кад на свакој кући не би забележио знак, који је метнуо и на предмете, што их је из те куће узео. Ти знаци показују нам читаву мнемотехнику, у мпогом погледу су интересантни, али за наше циљеве су само у толико од значаја, што их морамо умети разликовати од лоповских знакова. Посумњамо ли у нарочитом случају, да ли имамо посла с оштрачким или лоповским знацима, онда нам не остаје ништа друго, но да каквог оштрача уиитамо. Ти људи познају знаке и других оштрача.

б.) Знаци за сиоразумевање. Ови знаци састоје се у састављању азбуке из разних положаја прстију. Ту се у главном употребљава позната азбука глувонемих. Н. пр. писме А представи се стиснутом песницом, а писме 0, кад палац и кажипрст један други врховима додирују, а остали се прсти скупе. Али та азбука није општа, већ се мења према земљама, пределима, тако да, кад се два глувонема из далеких крајева састану, један другог не разумеју, и ако теже да се на једном језику споразумевају. Тај случај не ће бити код лонова, који су ту азбуку тако изменили, да је она за њихне циљеве постала готово интернационална. Иследник не мора да ту азбуку разуме, доста је кад зна, да има таква врста споразумевања, којим се могу два сукривца добро споразумевати преко дворишта, кроз ирозоре. . Иследник, који не води рачуна о тим споразумевањима, или сматра испод свог достојанства, да на то пази , не само да постаје смешан у очима притвореника, које ислеђује, но и истрагу води привидно, испуњава сиољашњу Форму. Такав чиновник не врши своју дужност нити у свом раду може имати успеха. Друга једна врста спора-

- ■ :...1 1 .Ј .ТЗ

Управа града Београда

зума састоЈи се у томе, што од два лица једно прстом полако по ваздуху иешто пише, а друго, ако је само мало извежбано, веома лако то чита. Ова врста знакова врло је опасна, нарочито у оним омиљеиим, тако званим »суочавањима к . Суочавати се могу неосумњичени сведоци. Таквим суочавањем могу се врло лако отклонити какви замашни неспоразуми и добити важни ослонци, који се у појединачним саслушањима не би добили. У осталом суочавања су увек штетна. Ко зна, како се лако могу споразумети два лопова с помоћу азбуке глувонемих и т. с., пазиће да им не да тако просту и згодну прилику, као што је суочавање. Осем досле побројаних начина споразумевања, има их још много и много. Тако, осем при суочавању споразум се може постићи и приликом састаика иритвореног са својим сродницпма и пријагељима, макар и у присуству иследника. Више пута имаће иследник прилике, да се диви силини осећаја, с којима лиц.а — за која он није мислио да су тако нежна, јурну једно другом у загрл>ај, плачу, вичу и љубе се све дотле, докле иследник не увиди, да је било доста болова и не растави их. У већини случајева дела та појава имала је само циљ, да се притворенику дода нека цедуља, турпија или да му се бар пришапће, како да се брани и на кога да се поаове као на сведока. Исто тако дешава се, да обратно притвореник своме посетиоцу дода цедуљицу или какац мали предмет, који је умео да сакрије од чувара, или да нешто дошане. Тај начин споразумевања практикују лопови најрадије и највише.