Policijski glasnik

ВРОЈ 1. У БЕОГРАДУ СУБОТА 9. ЈАНУАРА 1899. ГОДИНА III.

С ЛК> ООО ОЈО^ ОЈСЊ ОЛО ОјОО ОЈОО О0О ОЈОО С.ОР ОЈОК> ОЈОО С /ОО ОЈОО ОЈОО С /У* О Р^> ОЈО^ СОО сло С«ст> С /Ј^> ОЈОО ОЈО^> ОЈОК> ОЈО^ ОЈОО ОЈОО ОЈСГ> <^/7> С СЊ СОО С^О С/УД С^О С<СО ОбО С<?0_С<00 С/УД СлУР С^ е >У> с^ С<{У , ПОЛИЦИЈМИ ГЈ1ДСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ' • ЈУЗ - Л/О У/О -/Х 1 '/7Т 4 "ХО "УТГ ГЈу? С/У ОУУ^ >С/ЗС 1 С/?0 с"~: '/Л (у/: ОУУг СОО С /УЗ СЈСТЗ ОЈОЂ С<&0 С/У> С/УРСОО СОО ООО С<У5 С^О С^"0 ООО (УУЗ С /УЗ С/УЗ С/9Р С ОО С^О С/ У З С^?0 С/9Р <У>0 С^? 1 С/УЗ С/90 С^О С/? Р

ИОПИТИВАЊЕ ПОУЗДАНООТИ СВЕДОК!, Уверљива снага доказа са св'едоцима има с^шју осиоиу у претпоставци, да је сведок подобан за встинита, правилна опажања, и да има воље, да то, што је приметио илн запазио, саоншти верно, правилно, тачно, пеизложено никаквом неспоразуму илп рђавом разумевању. Како су погодбе овога врло разноструке, природно је да за то често има сметња или сумње ма у ком обзиру. Иије се чудити, дакле, што се законодавство од вајкада трудило, да позитивним нормама отклони сведоке, којима се не меже веровати, или у које се пе сме поуздати. На томе је, управо, засиоваио и пачело оптужно у казненоме праву најранијих стадија државнога развитка, било да се казненоме нраву давао карактер чисто приватно-нравни, или да се на оптуженога, већ само за тр што је оптужен, гледало са толико неповерења и одвратности, да се показивало равнодушности и онда, ако он само случајно није. усц.ео одбранити се, или ако се, н. пр., пе би одбранио тиме, што би из кључале воде извадио усијано гвожђе, а да руке не сагори! У нрвим стадијама државног развитка, дакле, сведоци су и са свим искључавани, а сваки оптужени сматрао се као и крив, и остављен је само случају, да, ако" може, докаже невиност каквим чудом својим. Доцније је законодавство узело у круг доказа казнепо-иравних и сведоке, али се увек на све могуће начине трудило.ла отклопп и изузме сведоке, којима се не би могло веровати или који би ма по чему били непоуздани. На томе је основана и до великог развитка дотерана тако звана доказна теорија у казненоме праву. Али ни сама супротност тога принципа, ни сам ггринцип слободног оцењивања доказа на супрот законском регулисању доказа, дошавши до иобеде, пије могао са свим раскрстити с тим. За то налазимо и данас да законодавства, не могући или не хотећи излагати како да се цене докази, постављају ипак иравила о материјалу, који се може узети у оцену. И онда иа.Тазимо у казненим законицима, у погледу сведока, одјтедбе, којима се од сведочеп.а искључују сведоци, који се, из физичких или правних узрока, јављају као иеноуздаии, какве су и одредбе § 114. пашег закона о кривич. иоступку. Испитивање и таких сведрка бива јотн у случајевима, претходне истраге само ради иравца којим да се пође, ради простих сазнавања; оно, што се тиме добија, долази у област простих инФормација, да би се тим путем дошло до правих доказа, који би се испитали. Иначе, казивања тих сведока, сама по себи, без значаја су, јер се узима да су то дица, која неЛе Да кажу истину, или, ако хоће, не могу. Остављајући па страну она лица, која се од сведочења искључавају из правних узрока, а тако и она, кој.а би за сведоџбу била неподобна из узрока физичких , већ за сваког очевидних, као што су мала деца, ми хоћемо овде да изнесемо поузданост опих сведока, који се, по тим физичким узроцима, сматрају обичио као са свим нодобни за сведоџбу и потпуно поуздаии да, кажу оно што су видели или чули. Тога ради, хбћемо овде да Саоппгтимо једну расправу, коју.нам је ових дана о тој ствари донео нови берлински „Архив за кримииалну антропологију и криминалистику«, у ирвој свесци својој. Из тога ће се најбоље видети и сва пеоснованост покушаја да се законом у наиред регулисавају докази, и права нотреба, да се судији, уз нретноставку независности и.егова положаја и, наравгхо, иотпупе спреме и дораслости његове за иозив коме служи, оставе са свим одрешене руке за самостално испитивање и иуну слободу у оцени доказа. I. Нред столом иследиика и судије стоје два сведока, два честит»а човека, којима се може веровати.. Обојица хоће само истину да кажу, па ииак у ономе, што тврде исказом својим,

они су међусобно у диаметралној супротности. Обојица су потпуно уверени да истину говоре, сваки од њих с поузданошћу остаје на свом казивању, а ипак један од њих мора да се вара. Иследник и судија не знају шта да раде, код оваке супротности исказа, не знају коме- од сведока да поклоне веру. Оба сведока образовани су људи, а, образованост, по теорији, уздиже и појачава веру у поузданост сведока. За што још ниједан судија, у случају таке недоумице, не дође на мисао, да ироучи саме сведоке, да са њима опит учини ? За што још ниједан бранилац у интересу свога Клијента не изјави, да оснорава сведоку иодобност да је могао нешто заиазити, нешто добро носмотрити? За што још ниједан бранилац није Затражио, да се сведок проучи, да се опитом испита његова иодобност посматрања? На тако испитивање јамачно се за то не мисли; што се, на жалост, верује у необоривост иринцппа за суђење о сведоцима. Али како, кад ти принципи стоје на основи са свим слабој, непоузданој ? Ко није навикнут бавити се у шуми, биће, кад први пут у њу уђе, лишеи не само подобности-за посматрање него и нодобности виђења. Због таме која је у шуми, због пометње која за око настаје услед стабала многих дрвета пгго су ту једпо крај другог, око није кадро да у себе прими сигурне слике. Баш ако лице, које је ирви нут у шуми, и мирно стане ту, неће бити кадро ни на близу да види или. разликује предмете или животиње. Још је мање кадро да што види кроз дрвеће на далеко, па ма тамо била и каква животиња као коњ велика, само на двадесет корака далеко. Око лица, које посматра, није извеџбано да види под нарочитим приликама у шуми, и за тб око његово не саопштава правилне, оштро оцртане слике. Контуре, боје, прелазак са, светлости у заладак, из видела у таму, смешали су се пред непривикнутим оком само у нешто са свим неодређеио, из чега оно не може .никакву јасно оцртану слику да изиесе. Ако се лице, које је први пут 1 у шуми, креће, видеће и с десна и с лева да се дрвета непрестано мичу и групирају, те ће бити још већа неподобност да види. Само поступно навикава се око да из ове опште смешаности добије одређене слике, а та подобност ока рашће лагапо веџбањем. Ко је увек у шуми, као што су шумари, ловци, чобани, стругари и др., видеће у познатој му околини ванредно добро и тачно и ако је она слабо осветљена, и ако се пред слику, коју око има да прими, исиречило пуно ствари. Узмимо сад, да у неком криминалном случају имамо пред соб.ом два сведока, који су у шуми посматрали нешто, што се догађало прилично далеко од њих. Један је од њих чобанче, које је у шуми са стоком од своје десете године, дечко природе, који једва уме читати и писати и са свим је неваспитан. Други је сведок проФесор, луча науке, члан свих међуиародних академија наука. Но досадањој теорији о сведоцима, професор је личност, којој ваља веровати, јер је образован, поштован, човек великог духа и јаке снаге ума, а још и одрасао човек. Према њему стоји са свим необразовано, некултивовано, недорасло чобанче. Али, у истини, оно је лице коме треба веровати, чобаичету Ваља веровати а не проФесору. Чобаиче је веџбањем јако развило, и усавршило своју подобност да види шта у шуми бИва. ПроФесор јамачио мозке бити луча с микроскопом или у свом кабинету, а у шуми, у коју он ретко кад и долази, неће видети ништа или, ако што и види, неће бити јасно, те се због тога на његов исказ не треба нимало ослањати. Ко се први пут нење уз какав планински вис, зачудиће се с каквом сигурношћу планинац, који му је вођ, разликује нредмете у даљини. Вођ ће му рећи да тамо иде нека жена, а он ни с помоћу стакла неће видети што друго него само