Policijski glasnik

БРОЈ 7. У БЕОГРАДУ СУБОТА 20. ФББРУАРА 1899. ГОДИНА III. С/5Р ООО ООО ООО ООО 050 ОУ5 ОбО С>бЛ) ОУР ОбО (УуО 0«50 С>уз О ОО О ОО ОЈ СП СЈ-У-Ј (5СО ОЈОО''6О^> 0©0 ОбО СЛО 0«50 ссо 'оОо'с*/г- С^'с/50 СУ50 (У50 (УЛОТ? сло оло осо осо

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ.ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ осо оро 0 50 сбо О5о с^о О5о с/>о с^о сууо с^со с у?о о^~ооо осо обо оу соо сузо с^о оур (УУ5 сууо сууз ОУ) оур обо оро о оо оу) осо о^~ооо"ООО ОбО осо ооо сг ?о ооо"РУЗ ооо ООО с>50 ссо ООО ОРО ООО оур (УУР »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једапиут иедељно. Ио иотреби биће ванредних бројева. Иретилата ое шаље уредпиштву у Веограду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на ношти. Цена је листу: чиновнидима, учитељима, званичницима, општииским писарима и осталим званичнидима у опште годивгае 12, лолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима тодишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој деии могу нретклатити само нреко спојих командира иолидијских односно нограничиих одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гласника« не нродају се. Писма само плаћена нримају се. Рукониси не враћају се. ОглаСи но погодби. с/?0.с/УР <У50 с/5Р ^рс^о с/^о с/5Р оог5 СУ-УО >50 .>50 О^О сГ Го О ЗО С/УГ> _СУУ:> 'СУУ5СУУТ> с/^~с^''с/50 СЈОО'У^~ЈУ^''СЈОО слг> С/ЗО 'СУ50 С/^Т^УУЗ^/ЈО 1>5О' ~>5О' '(>50С^_.ОСО""О^' :>^> С/?О

0 ТРАГОВИМА (НАСТАВАК) Остаје нам оамо још да просоворимо коју о разлици између утиска и отиска. Утисци обично постају у земљи, блату, иловачи, снегу итд. и њих ћемо наћи у већо.ј мери. Друга је ствар с отисцима. Редак је то случај, да се на земљи нађе каква суцстанција, у коју човек стане, тако табане обоји, па онда по тлу или предметима отиске оставља. Такви отисци најчешће постају, кад се при извршељу убиства итд. начини локва крви, у коју учинилац стане, или кад на поду неке просторије буде какав незатворен суд с обојеном течношћу, коју учинилац у помрчини не види, па претури, (то се обично дешава ггри покрађама у подрумима). За проучаваље и оцену са обе се ове врсте трага подједнако поступа, само пгго при њихном очувању има разлике: отисак се мора одвојити од целине и дотични комад понети уза се. Ја не' могу замислити ни један случај, да је то немогућно или с особитим тешкоћама скопчано. Ка што је већ номенуто, отисци се налазе на поду и другим равним предметима~; дакле обоје се могу узети уза се или делимично или са свим. На пољу нећете на земљи ни наћи отисака од стопала, а кад би то и био случај, њима се не би могли ни мало користити, пошто би на рапавом и неравном земљишту били непотпуни. ТТа ипак могло би се лако десити, да злочинац са свим случајно с бојадисаном ногом стаме на какав гладак и раван камен или' на урављену иловачу. У таквим случајевима ваљало би камен извадити и земљу ископати. Али то је иемогућно, пошто би се површина суве иловаче, коју би нпр. хтели да лопатом издигнемо, распала; међу тим, у таквим случајевима иловача не може бити влажна и мека, пошто онда на њој не би био отисак, већ утисан. У таквој прилици остаје нам само да се на оном месту, где се отисак налази, створи чврста кора, која се неће тако олако сломити и распрпггати. То ћемо, пак, створити, кад на траг стопу — и љегову околину накапљемо или столарског туткала или течног стакла, »васергласа® (а то се може добити готово у свакој бакалници), па то врло меком четкицом или у недостатку ње лаком лоптицом намучне вате размажемо. Наравно да тада вал>а увек обратити пажњу, да се боја на отиску неће растворити у туткалу или течном стаклу. Ако би то могло да буде, онда течности не смемо четкицом размазивати, но просто чекати, да се упије. Кад смо то урадили и пошто је површина отврднула, онда можемо, заронивши подубље ашов, дотични део иловаче издићи и узети. Наравно, кад се тако већи грумен извади, да га треба ножем дотле крунити, док не остане само горња, чврста кора, коју је за тим лакше са собом понети. Ваља имати на уму, да течно стакло, кад њиме утврђујемо површину иловаче, може после извесног времена да нам оштети траг. На име натрон или кали, који се налази у течном стаклу, избије у облику врло финих , белих кристала, тако да иловача изгледа као да ју је попало иње. Више пута дешава се, да се тим кристалисањем натрона издигне горња Фина кора иловаче и отпадне, те тако се траг изгуби. Према томе траг треба, чим га кући донесемо, добро ФотограФисати, да би се за сваки случај очувао. Последње средство мора се употребити и на лицу места, кад би отисак било немогућно извадити и понети са собом, нпр. кад би се он налазио на каквој стени.

В. Постанак трага. 1. Кретање Сваки траг остаје посматрачу неразумљив продукат, ако се не познају Фактори, из којих је он постао. Постанак сваког трага резултат је кретања. Не би имало никакве ирактичне вредности говорити о траговима, који су постали у стојању, пошто стојање увек дође после идења, или трчања или је овима иретходило. Мучно да ће се икад десити, да је когод дошао негде на коњу или колима, сишао на земљу, опет се на дотични начин попео и удалио, не учинивши ништа више осем што је траг произвео; па чак и у том случају то не би био прави траг од стојања, пошто би оно дизање ноге у стремен или у кола био покрет, који одговара идењу. Прави траг од стојања постао би само тада, кад би два лица узела једног човека и сиустила га управно нпр. на иловачу и опет га одатле управно подигла. Сви други трагови ностају услед кретања, идења, трчања, скакања. С тога сматрам за потребно, да на ово бацим један поглед, и у томе ослањам се на шему у др. Л. Ландоа-овој „Физиологији Човека," који се опет, као и сви физиолози , који су се тим питањем бавили, служио радовима браће В. и Е. Вебера. Ови су најпре описали механику идења. а) Идење Слика, што је овде доносимо, представља нам шему двеју ногу. Дебље црте означују ногу која је коракнула унапред, а танке ногу, која је заостала. Они мали прстени, кад их гледамо озго на ниже, значе: кук, колено, члаПак и зглавак великог прста; ногу, која је искорачила назваћемо А, заосталу Н. Момент 1. ГТоложај одмарања. Обе иоге кад се гледају са стране, покривају једна другу, тежиште тела нролази у свом продужењу између обе поге. Момент 2. Хоћемо ли да тело покренемо на ход, нре свега морамо променити равнотежу и тежину тела пренети на ногу Н. То чинимо лаким нагибом тела у страну на ногу И и то има два циља: нога А има да учини покрет унанред и с тога се мора ослободити терета, а за тим нога Н има да за један тренутак одриси цео терет тела, дакле сад тежиште неће иролазити између обеју ногу, већ кроз средину ноге Н. Кад смо то учинили, онда тежина целог тела дође у правцу хода, дакле 1. 2. 3. V. 5. в. 1. 8.

нимо ирви корак. За ово у првом почетку не би било нотребно прегибање колена А, кад би цеваница и стопала остали у правом углу, тј. у оном углу, у ком су за време стојања једно према другом били. Али од тога би имали двојаку штету: једну што би се мшпићи, који би морали стоиалу преносити у том