Policijski glasnik

148

МОЛИЦИЈСКИ ГЛЛСПИК

ји'о.1 н)

ако морална основа није јака. Одвратна мржња на оваквој љубави јесте љубомора. Љубав слабо обдарена човека је сентиментална. Она при околностима води и самоубиству, ако се на њу не одговара или јој се смета, док при истим околностима јако обдарени човек може постати зликовац. Сентиментална је љубав у опасности, да постане карикатура, где морални елеменат није јак (Ритер Тогенбург, Дон Кихот, многе љубавне и трубадурс1?е песме Средшега Века). Таква љубав има бљутави, сладак ух^ус. Она постаје услед тога и смешна, док иначе испољавање овог најснажнијег осећања у човеку побуђује, како кад, саучешће, поштовање, страх. Често пута нрелази ова слаба љубав на слична поља; иа поезију, која је тада слатка, на естетику, која тера у крајност, на религију, где пада у шаке мистици и религиозним сањаријама, а ако је морална подлога јака, прелази у виду секте. Од свега тога има по нечег на љубави у времену пубертета. Стихови из тога доба могу се читати само они, што су испали из пера песникова, обдарена божанском милошћу. Поред све етике, потребне љубави, да се може уздићи на праву и чисту висииу, остаје увек њен најјачи корен — чулност. Платонска је љубав бесмислица, самообмана, лажно назначење за сличне осећаје. Пошто љубав полази од чулне похотљивости, то се опа по правилу може замислити само међу индивидуама различнога пола, способних за полни сношај, нема ли ових ногодаба, или ако се оне униште, на место љубави ступа тада пријатељство. Значајна је улога, коју играју полие Функције при стварању и одржању самољубља код човека. Где нема мужанства и самоноуздања, као што нам нружају пример невронатични опанисти и импотентни људи, даје се проценити овај Фактор. Са свим правилно примећује Ђурковецки (шапп. 1тро1;еп2, "\У1еп, 1889) да се млади и стари људи душевно битио разликују услед своје потенције, и да импотенција веома штетно утиче на радост према животу, душевну свежину, самопоуздање и на полет Фантазије. Овај недостатак је у толико упадљивији, што раније човек изгуби своју потенцију и што је дотични чулније обдарен. Нагло губљење потенције води тешкој меланхолији, па чак и самоубиству, јер је за такве природе живот без љубави несношљив, Али и тамо, где ова реакција није овако нагла, изгледа потенције лишени човек мрзовол.ан, егоистичан, суревњив, филистар, без енергије, слабога осећања самопоуздања и части, кукавица. Аналоге појаве опажају се код ушкопљеника, чији се карактер носле самога акта мења иа горе. Још снажније показује се недостатак потенције у смислу Формалне еФеминације. Психолошки мања нромеиа, али ипак приметна, јесте код жене, која је с полним животом раскрстила, поставши тако матрона. (НаставгЛе се). — ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Јефта Угричић 12 На његову срећу кроз капију је п-рошло опет све добро. Баш као да је наручио, улазио је кроз врата пред њим у истом тренутку огроман товар сена, те га је сасвим заклањао за све време, док је пролазио кроз капију, и тек што товар изиђе испод капије на двориште, он замаче часом надесно. Онамо, с оне стране товара, чуло се, како вичу и како се препиру неколико гласова, али њега нико није спазио, нити се когод с њиме срео. Многи прозори од оних, што су гледали у ово велико четвороугално двориште, беху у тај пар отворени, али он не иодиже главе. — није имао храбрости. Степенице, које су водиле баби, биле су близу, одмах из капије па надесно. Сад је већ био на степеницама... Уданувши ваздуха и притиснув руку на срце, које му је јако куцало, у то попипа и још једаред намести сикиру, па се стаде опрезно и лагано пети уза степенице, прислушкујући сваки час. Али су и степенице биле у тај пар сасвим пусте;

сва су врата била затворена; и ни на кога није наишао. Па другом спрату био је један стан празан, истина, широм отворен, и у њему радили молери, али се они и не осврнуше. Он застаде, замисли се мало и пође даље. — »Додуше, боље би било, да они никако и нису овде, али... над њима су још два спрата." Али ево и четвртог спрата, ту су и врата, а ето и оног празног стана преко пута. На трећем сирату, по свима знацима судећи, био је и онај стан, што је лежао управо исиод бабинога, такође празан: посетница, којаје била тамо па вратима прикуцана клинчићима, била је скинута, — иселили се, дакле!... Сав се задувао. За један тренутак појави се у њему мисао: „да није боље вратити се? <( Али није дао себи одговора, него стаде прислушкивати на бабиним вратима: унутра беше мртва тишина. Затим још једаред ослушну низ степенице, слушао је дуго, пажљиво... Иотом и последњи пут погледа око себе, ирибра се, исправи се и још једном опипа сикиру у замци. и Да нисам много блед ? помисли он, — да нисам у великом узбуђењу? Она је неповерљива... Да ли да причекам још мало... док се срце смири?..." Али срце се није смиривало. На против, као за пакост, ударало је све јаче, јаче и јаче... Није могао више издржати, лагано пружи руку за звонце и зазвони. Прође по минута, оп зазвони још једном, али сада јаче. Нема одговора. Да звони тек онако није имало смпсла. Баба је, разуме се, била код куће , али она је неповерљива и при том сама. Он је у неколико познавао њене навике... и јопг једпом прислони уво уза сама врата. Да ли му чула беху тако изоштрена (што би, у опште, било тешко претпоставити) или се одиста могло лако чути, тек он на једаред разабра, као да неко опрезно хвата руком за кваку и као да чује шуштање женске хаљине уза сама врата. Пеко је иевиђен стојао уза саму браву и исто онако, као и он споља, прислушкивао је нритајено изнутра, и, како изгледа, такође прнслонивши уво уз врата... Он се нарочито промешкољи и нешто гласније промрмља, да не би изгледало, као да се крије; затим зазвоии по трећи пут, али мирно, одмерено и без икаквог нестрпљења. Кадгод се доцније тога сећао, вечито му је остао овај тренутак у памети јасно и одређено; он није могао да појми, откуд у њега толико лукавства, у толико више, што му је у понеким тренутцима изгледало, као да ће му помрчати свест, а тела својега он чисто није ни осећао на себи... За тренутак доцније чуло се, као да се реза у вратима помиче. VII. Врата се, као и при ранијој његовој посети само одгикринуше, и опет се два оштра неповерљива погледа управшпе на њега из помрчине. Ту се Раскољњиков заборави и учини важну погрешку. Бојећи се, да се баба не уплаши тога, што су били сами, а и не надајући се, да ће је изглед његов умирити, он дохвати за врата и повуче их себи, да не би баби од некуд пало па памет, да их опет затвори. Кад она то опази, не трже, до душе, врата себи, али није ни кваку исиуштала из руке, тако да оп у мало што је није извукао, заједно с вратима, на стеиенице. А видећи, како стоји на вратима иснречена и не да му нроћи, он пође право на њу. Она одскочи уплашено, као да хтеде нешто рећи, али јој реч застаде у грлу и само га разрогачено погледа. — Добар дан, Аљона Ивановна, поче он што је могао мекше и хладнокрвније, али га глас не послуша, преломи се и задрхта, — ја сам... донео сам вам... .једну ствар... али боље хајдмо те овамо... на светлост... И оставивши њу, он, управо и не понуђен, уђе у собу. Баба потрча за њим и језик јој се развеза. — Господе Боже! Шта хоћете ви?... Ко сте ви? Шта желите? — Опростите, Аљопа Ивановна... ја сам ваш познаник... Расколлвиков... ево, донео сам залогу, што сам ту скоро обаћао... И он јој пружаше залогу, Баба једва погледа на залогу, али одмах припи своје погледе право у очи незваноме госту. Она га је гледала пажљиво, пакоспо и неповерљиво. Тако прође неколико тренутака ;_њему