Policijski glasnik

БРОЈ 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

237

И тада извуче из џепа револпер, који је купила за двадесет динара Маминих, и разнесе себи мозак. И једно крваво парче паде у кристалну чагау, на богату и веселу трпезу, где је ручак био спремљен пред камином, у коме је ватра буктала. С Францускога 1 ј .

\>\, V ЗЛОЧИН И КАЗНА \ У \Л РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА. ^ " с руског Јефта Угричић \ 21 Он се попе Разумихиоу на пети спрат. \ ч Овај је био код куће, у својој собици, у том је\уренутку био у послу, писао, и сам му отворио. Прошло је чет^цри месеца, како се нису видели. Разумихин је седео код куће^усасвим поцепаном домаћем капуту, с папучама на босим ног.-жа^ неочешљан, необријан и неумивен. Лице му је изражавало чуђење. — Шта је теби? узвикну он, разгледајући приспелога друга од главе до пете; затим поћута мало, па онда зазвижда. — Зар је већ дотле дошло? Па ти си нас, брате, претекао, додаде, гледајући на дроњке Раскољњикове. — Па седи, бићеш уморан ! И кад се овај завали на турски диван од мушеме, који је био још гори од његовога, Разумихин на једанпут увиде да му је гост болестан. — Па ти си озбиљно болестан, да ли то зпаш ? — Хтеде да му опипа било, али Раскољњиков истрже руку. — Није нотребно, рече, дошао сам... ево шта је: немам кондиција... и хтео сам... у осталом, мени нису ни мало потребне кондиције... — Ама знаш ли шта? Ти, чини ми се, бунцаш! примети .Разумихин, који га је неирестано пажљиво посматрао. — Не, не бунцам... Раскољњиков устаде с дивана. Иењући се Разумихину, није помишљао на то, да ће се с њиме морати састати лице у лице. Али сад, на један мах, увиде, на самом покушају, да није ни мало расположеи, да се у овом тренутку састане лицем у лице ни с ким на целоме свету, па ма ко то био. Жуч је у њему препукла. У мало се није угушио од пакости на себе самога, чим је ирекорачио праг Разумихинов. — С Богом! рече на једанпут, и пође вратима. — Ама стани, стани, особењаче! — Није потребно!... ионови овај, истргнувши опет руку. — Па онда ког си ђавола и долазио! Да ли си ири себи, гата ли ти је? Та то ме. . готово вређа. Тако те нећу пустити. — Е, па чуј: догаао сам теби, због тога, гнто осим тебе никога не знам, ко би ми помогао... почети... због тога, што си ти од свију бољи, т. ј. паметнији, и можеш да расудиш... Али сад видим, да ми ништа не треба, чујеш ли, баш ништа... ничијих услуга, ни саучешћа... Ја сам... усамљеи... А сад доста! Оставите ме на миру! — Та причекај за часак, оџачару! Сасвим си полудео! Што се мене тиче, напослетку, како ти је воља. Ну, погледај: ни ја немам часова, а и не марим зато, али је на старежарском тргу књижар Херувимов; то је већ на свој начин нека кондиција. Ја га сад не бих дао за пет кондиција у трговачким кућама. Он приређује мала издања и растура научне књижице са садржином из природних наука, које веома добро пролазе. Шта само наслови тувреде !... Ето ти си свагда тврдио, да сам ја глуп: тако ми Бога, брате, има их глуиљих од мене! Сад и о тенденцији некој трабуња; сам не види колико је глуп, ну, а ја га, разуме ое, подржавам у томе. Ево овде преко два табака немачкога текста, — по моме мигаљењу, најглупљега шарлатанства: једном речи, овде се расправља, да ли је жена човек или није? И, разуме се, свечано се доказује, да је човек. Херувимов спрема то као прилог женскоме нитању; ја преводим ; а он ће развући та два и по табака на шест , начинићемо диван наслов од ио стране и продаваћемо по цену од по рубље, па ће ићи, не може боље бити ! За превод ћудобити по гаест рубаља од табака, дакле за све долази петнаест рубаља, од којих сам гаест узео унапред. Кад свршимо то, почећемо преводити нешто о китовима, затим смо из другог дела СопЉбвшпз (Русовљевих Исповести) изабрали нека најдосаднија места, која ћемо такође превести; Херувимову је неко рекао,

као да је Русо нека врста Радишчева. *) Ја му, разуме се, не противуречим, нека га ђаво носи!... Хоћеш ли да преводиш други табак : Је ли жен а човек ? ? Ако хоћеш, онда узми одмах текст, узми пера, хартије — све је то добивепо — и узми три рубље: пошто сам ја за цео превод узео унапред за први и други табак, то онда три рубље долазе управо на твој део. А кад свршига табак — добићеш још три рубље. И још нешто, немој, молим те, то да сматраш ни за какву услугу с моје стране. На против, чим си ушао, одмах сам се досетио, чиме ми можеш користити. Прво, ја сам у ортограФији слаб, а друго. у немачком сам по кадшто просто швах, тако да све више домећем сам, а само се тиме и тешим, да ће отуда ствар бити боља. Најзад, ко би га знао, може бити да неће изкћи боље, ''Клго горе... Хоћеш ли да узмеш или нећеш ? Раскољњиков ћутећи узе табаке немачке расправе, узе гри рУ<ш.е, и, не рекавши ни речи, изиђе. Разумихин погледа с чуђењешчца њим. Али дошавгаи до прве улице, Раскол>њиков ~-ее^на један м-ах врати, попе се опет Разумихину, и положивши на сто и немачке"табаке и три рубље, опет не говорећи ништа, пође напоље. — Ама ти си у делиријуму, тако ми Бога! продере се најзад разљућени Разумихин, — "Шта се ту лудираш! Чак си и мене збунио... Зашто си ми такав и долазио, ког ђавола? — Не требају ми... преводи... прогуиђа Раскољњиков силазећи се већ низ степенице. — Па који ти ђаво треба? викну Разумихин одозго. Раскољњиков је ћуте^и силазио дал,е. — Еј, ти! Где станујеш? Одговор не дође. — Па нек те ђаво носи!... Али Раскољњиков беше већ изшпао на улицу. На Николајевском мосту морао се јога једном потпупо освестити, поводом једнога, за њега веома непријатног, догађаја. Кочијага га је један добро ошинуо бичем по леђима зато, што овај у мало не паде под коње, ма да је кочијага три или четири пута довикнуо , да се склони. Ударац бича га расрди, да је одскочио до ограде (не зна се загато је итпао бага средином моста, где се вози, а не пегаачи), и пакосно закрипио зубима. Светина унаоколо, разуме се, пргате у смех. — Тако му и треба! — Лупеж неки. — По свој прилици начинио се пијаним, па нарочито иде под кола; а ти после одговарај за њега. — И тиме се зарађује, драги мој, н тиме се зарађује... Али у тренутку док је сгојао уз ограду и јога непрестано бесвесно и срдито гледао за колима, чешући леђа, наједанпут ос«ти, да му неко ћушка новац у шаку. Он погледа: нека старија трговачка жена, с капицом на глави и вуненим ципелама, а с њом девојка у шеширу и са зеленим сунцобраном, јамачно њена кћи. „Узми, баћушка, Христа ради с( . Он узе и оне прођоше. Добио је двадесет копејака. По оделу и по изгледу могле су га лако сматрати за сиротана, за правога просијака, а за дар од читавих двадесет копејака он је јамачно био обвезан ударцу бича, који их је ражалио. Кући је стигао тек пред вече, лутао је, дакле, свега шест сахати. Како је и којим путем догаао кући, ничега се од тога није сећао. Свуче се и сав дрхтећи као заморени коњ , леже на диван, навуче на себе гаињел и одмах се занесе... Кад се већ сасвим смркло пробуди се од ужасне вике. Бозке, какви су то били узвици! Такве неприродне звуке, таког запевања, јаукања, гакргутања, плача, туче и псовака он никада јога није ни чуо ни видео. Он није могао себи ни да представи такво зверство, такво беснило. У страху се придиже и седе на своју постељу, свакога часа премирући и мучеЈш се Али туча, вапаји и псовке бивали су све јачи и јачи. И гле, на највеће његово чудо, он на једаред распознаде глас своје газдарице. Она је то запевала, врискала и нарицала, журно и испрекидано испугатајући речи тако да није ни било могуће разабрати, за гата моли, — сигурно, да је више не туку, јер су је нештедимице тукли на степеницама. Глас онога, који је тукао био је толико страгаан од пакости и беснила, да је већ сам кркљао, али је, при свем том, и овај негато говорио, исто

*) Старији руски иисац, чије је дедо «Пут у Москву" било дуже време забрањено.