Policijski glasnik

ВРОЈ 32. У ВЕОГРАДУ СУБОТА 7. АВГУСТА 1899. ГОДИНА III. 1>оо о са оур осо ојо^> осо с / уз сјоо оху-> обо ооо с^чаЈбоГе^а^^р с/у) ој&г <и /г о*оо с/ур с^о ооо с^о с<со ооо осо сдо с/ур с*уз оуо" обо с/ур" оуз с/ур <и^~^Јо^ооо осо оо^) осо (У?о с/?о ооо ојог > &оо с-оо <^оо осл> ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ XX. хх ■//. XX х/ х/ х/ хх, '- ју - х/ х/ (у/ј XX 1»: х/ х/. сло«« ://. м/лул у/. ■//. •// сло оло с/л '/X. мо а« сло х/. V/. /х. •//. у/. XX /х. /х: XX V/. X/: XX XX. XX. XX XX »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишље 12, полугодишље 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну о«и се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на чмедину. За иностранство: годипље 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ■>У0 .уур '.у>0 0/5О 'УУГ; СУХ1 УУ.) .ух:.' УуО суур 1УЛ11УЛКГЛ) 'УУТ) С^О >УУР -УУГ) .УУРЧуУД УЛ' ;!ЛО <У50 <у:0 ООО .-УХ) у/Јс/>О СЛОСЛО 0<>2 УЛ) СУУО .уу: ) ОбО ОУ0 СУ>0 ^УЛ) <»-0 о ООС^ р"о^) с»о 050'

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јоваповића. (наставак) Није, даље, остало без интереса ни то, да се испита колико је одстојање од средњег ирста једне до средњег арста друге руке кад се обе руке у страну опруже тако, да с телом чине крст. По Тоаинару, највећи такав распон просечно у незнатној мери превазилази висину тела. Посматран у 10876 америчких војника, он стоји према висини тела као 1043 према 1000. Поређен код разних народа и раса, показује се приметпо већи од раста, ма да се индивкдуално чешће јавља као мањи; &ли у Негара, Мулата и Ирокезч знатно је већи него у беле ра';е. У опште тврди се, да је распеће веће од дужине или вг.сине тела правило код људи, а ова последња може бити већа шш само као посебни характер расе, или је има само у извесној периоди живота (од 12 до 14 године), или се узима за аномалију. Италијанскг. је школа у Факту што је у злчочинаца тај распон већи од дужине тела, видела сличност г.шхову с расама нижим, односно са дивљим људима, те и у томе хтела је да има важ -ту критерију за суд о органЈзацији злочиначкој. Но тај '1 >акат, баш ако се и допусти у свем пространству, остаје 6(^3 икакиа битна значаја, кад се посматра с гледипп а по коме се разлнке у организацији човекова тела код појединаца као и код диферентних раса об^ашњавају историјом развитки индивидуе. А ово об}&ЈЛД-0*1>е је у том, што су телесне пропорције ресултат физиологиског закона, по коме сви органи, што јаче раде у граиицама своје Физиологиске подобностп, боље се хране и јаче расту, а услед неупотребљавања заостају у развитку и кржљаве. У радника, који рукама много раде, постају оне зиатно дуже од ногу, док у људи који не раде механичке иослове руке заостају у растењу, јер су слабо у употреби, а ноге се јаче обрађују у механичком смислу што тело носе и ходу морају служити. Мрнари, јачајући и руке и ноге непрекидним напрезањем од ране младости , дају слику иај-

ЂОРЂЕ А. ГЕМЧИТ^ министар унутрашњих дела

израђеније телесне пропорције у беле расе. Осем рада, од значаја је у овом иогледу и наслеђе, као што то видимо на породичним групама. Негар се разликује од Европљанина дужим рукама и још дужим ногама, а маленим труиом. И ове негарске пропорције тела боље од европских одговарају типском закону растења тела човекова; према Негру, културни Европљанин стоји на ступњу индивидуално нижем, тј. ближем периоди младости у развитку тела. Културни живот, дакле, са свим приметно много пута је сметња типском развитку телесних пропорцнја. Ако ово пе будемо губили из вида, моћи ћемо на праву меру свести и правилно оценити ширину распона и дужииу тела у злочинаца. И онда онај Факат веће ширине раснона. имамо објашн.ен тиме, гато су осуђеници махом из оних класа друштвених, које рукама више рпде него ногама, а то опет значи да већа ширина распона од дужине тела у њих није никаква ненормалност, нити какав характеристични знак дегенерације или чак и атавизма, којим би се, како се рекло, злочинац приближавао антропоидима. Шака у злочинца тако1)е је много студована. Још стари век узимао ју је, да но њој одреди характере и дух њезина субјекта (хиромантија). Маро мисли да по тачном мерењу може закључити, да у злочинаца који на лица нападају и крв проливају превлађује кратка а широка шака, док је у крадљиваца чешћа дуга а узана шака. По њему, сви пак злочинци имају без изузетка шаку дужу него мормални људи. Ломброзо своје ттодатке не сматра за сигурне, да би се могло поставити неко иравило, и изреком каже да ствар није тако јасна, да би се могао какав закон извести. У осталом величина и дужина шаке такође зависи од занимања. У најновије време изнесепа је као особита морфолоптка белега крадљиваца из навике то, да је у њих средњи прст једне дужине с домалим прстом исте руке. Г>ер тврди, да ово није приметио у злочинаца те врсте ни као изузетан, а најмање као неки чест или чак и редован Факат. Роси је пронашао, да је у злочинаца од 69% случајева десни

средњи прст дужи од левога, а у дунГИ од десног. Посебице пак у

24°/

случаЈева да ]е леви

крадљиваца десни средњи