Policijski glasnik

ВРОЈ 41. У БЕОГРАДУ СУВОТА 9. ОКТОБРА 1899. ГОДИНА III. оро с«оо сдо ооо е/?о с/?о ооо сууо ооо г/л с*5о ооо сјјр-р с/уа ооо (>уо сууа'о оо оуд ооо осо о^ '"с^"1у7о"с^ о<уј о^ојроооо'ооо одо"о<уз"о<уо оуо слуо су^ооо одо ооо о оо"осо ооо о> с ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ суу) о>о ооо от: ос-о с/ /- обо с^> о сло ооо с/>о оло слоос/: соо с/>о- о©о с-уј суи о>о о>о сло сло сло обо ое/о с/« оуз осо сло соо осо обо сло сл<о О5о сх>о сло сло оооосо сло соо сло с^ с^ ооо ооо »ПОДИДИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Унраве града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених свунљача или на ношти. Цепа је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ иретнлаћена, ч.иновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехамџијама из унутрашњости годишњо 16, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, пу оии се по овој цени могу цретплатити само преко својих комапдира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара иа годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи ие враћају се. Р50 У>Р С/5Р Р>0 УУО -УУ7) У-/Г) УУГ - ; УЛ> -УУГ* УУО 090 090 050 ОУ0 090 090 090" сГУР 050 ОбООУР С/УО »9Т1 090 050 С/УО ОУГ) СУ50 С/9П 050 ->УГ) 050 <>90 090 : >90 090 С>90"о90 ~>90 ОУР С/ЗО

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. ЈокаиопиКа. (НАСТАВАК) За Ф03ИЧКИ атавизам нема, како вели наш аутор н.а крају овога одељка, још доказа, а психички агавизам, ако бисмо и допустили да га има, не би објаснио постанак злочиначки све. дотле, док се не би доказало да веКина тако званог незлочиначког света, иа и света из виших и најбољих редова друштвених , нема у себи ничег заједничког са склоностима предака доисториске доби, или с људима дивљих раса, или с данашњим дивљацима; све док се данашњи цивилизовани свет не би ослободио оних осодина, које се брижљиво крију иод иокривалом нарочито однегованога лицемерства, да би у иодесним ариликама узбуктале свом силином својом, у ирах иретвориле све што је моралност иодигла, те тако човека модерне цивилизације, који се толико размеће и хвалише својом моралиошћу, иоказале у свој наготи и гадној бестијалности му. * * * За доказ своје теорије, криминално-антрополошка гакола иозива се и на то какво је дете као злочинац. Узимљући да је склоност ка злочину, нарочито онаква каква се јавља у злочинаца из навике, особина која лежи у индивидуалној конституцији, она је сматра урођеном свима људима у добу детињства, само је код већине људи доцнији спољагањи повољни утицаји поправљају или бар иотисну, а код неких остаје онака каква је и првобитно била. И тако потоњи злочинац није ннгата друго него дете какво природа даје. „Клице моралнога лудила и злочиначке природе, вели Ломброзо, нису неки изузетак него правило у првој периоди човекова живота, онако исто као што у ембрија редовво налазимо Форме, које су у одрасла човека, ако остану, аномалије. Дете, а то је човек без моралнога чуства, није ништа друго него оно што психиатри зову морално лудим а ми урођеним злочинцем. Често и сувише рано дете показује нападе гнева, ћуди, осветљивости. Сва деца лажу, нарочито находчад; задовољство им је лагати. Лажу, да би добили какву носластицу, да би избегли казну, често из сујете, а понајчешће за то, што их томе гони унутрашњост њихова, њихов још неразвијен осећај за истину. Свирепост је једна од најобичнијих' характерних црта детињства. Дете у оигате претпоставља зло добром, вигае је свирепо него добро, јер му се само тиме дух силније јавља, те само тако и може да покаже неку снагу своју. За то деца радо луиају мртве предмете, убијају ситне животиње и муче их". Даље, Ломброзо налази у деце характеристичну црту: да не маре за рад, нарочито издржљивији, а воле игру ; да хоће непрестано да мењају место и предмете игре; да су сујетна и охоло уображљива, а то је главна црта лудила за величином и урођеног злочинца; да, као дивљаци и злочинци, ни они не разбирају за последице. Из тих Факата објашњава се, вели Ломброзо, са свим просто. за што у деспота може да ухвати корена тога1 тзапИу (морално лудило) — за то што страстима њиховим од младости никаквих преграда нема, а морално лудило није ништа друго него продужење навика из младости, васпитањем непрекинутих. „Па погато су тога1 тват1;у и злочина склоност врло сродни, то и сви велики злочинци јога из детињства показују зле склоности.

Питање, да ли је човек од природе добар или рђав, као и да ли се у опгате рађа с тим, па било као добар или рђав, или, може бити, кад се рађа и на свет долази, није ии добар ни рђав — то питање од вајкада, па и данас, спорно је код ФилосоФа, иедагога и природњака. Тако звана позитивна, кримина/шо-антропологака школа италијанска с тим је са свим на чисто: она узима да човек долази на свет с клицом злочиначке ирироде. Али зар је дете равно злочинцу само за то што нема алтруистичког осећања и што ради егоистички ? Да ли је оно гато и злочинац само за то гато се веома љути, гато лаже, што радо разбија и унигатава предмете, што је, може бити, свирепо? Ови појави, пре свега, могу бити само ређи изузетак, а после они се могу протумачити самом природом организма уопгате. Нагон одржања, који влада свом органском, живом ириродом, силан је нарочито у деце, јер у њему је до извесног доба једина могућност за живот детета. Има доста деце која не лажу, не краду, која воле и милују животиње, која нису гневна; егоистична су, али то долази из оне прве и најглавније дужности њихове, која је у томе што морају да живе, а живети могу само тако ако на рачун других расту и развијају се. Тек готов организам у стању је да не буде само егоистичан него да и другима чини и даје гато. Дете је равно злочинцу, вели Ломброзо, а по томе, гато је без осећаја моралности. Наравно да у њих тога осећаја нема, али је ипак та разлика, гато се у детета с даљим телесним и умним развитком развија и моралност, док у злочиица она је услед ненормалних прилика и утицаја остала неразвијена. У детета нема осећаја моралности само за то, гато ни у ембрионалном стању нема за тај осећај никаква засебна органа, нема никаква локализована центра у мозгу, с којим би као са седигатем за осећање моралности било дете рођено. По рођењу дете стане примати чулне уиечатке с поља, којих ће, гато је дете старије, бити све витне, тако, да ће се стално груповати читаве гомиле све нових представа у мозгу, којима се богати и све више развија интелигенција, а тек с овом, утицајем подражавања, угледања, опомеиа и поука, постаје и оно гато зовемо моралним покретачем и моралним осећајем. Посматрања казују да то бива у детињем добу врло лагано. Морални осећај није особина дугае која би се већ налазила негде у централпој нервној системи, него је нродукат дуге необично компликоване радње духа у коме иаслеђени природни дар, општи психички развитак и васпитање имају најбитнијег н најзначајнијег удела. Осећање моралности није урођено него се развија поступно и лагано као и многе друге особине и подобности душе. У својој расирави о кривичној одговорности и злочину, на годишњем скупу немачких психиатара у Вајмару, 1891., тврди Пелман да не може бити диспозиције за вршење кажњивих дела, јер ова зависи од спољашњих прилика, а много што шта, што урођеним зовемо, само је продукат времена и околности, које кад пређу врло често нестаје и многог чега што смо тако држали за »урођено«. Тако исто. вели даље, ни морални осећај није урођен него задобивен, само је последица прилагођавања живота социјалним одногаајима који владају. Ззлочинац држањем и поступцима својим у нечем подсећа на дете и по нечему се виде једнаки, али се у даљем одмах виде и разлике. Дете је на путу нормалнога развитка и оно што чини одговара увек степену на ком је стање организације његове, а злочинац је већ пре-