Policijski glasnik

ВРОЈ 51. У БЕОГРАДУ СУВОТА 18 ДЕЦЕМВРА 1899. ГОДИНА III. С<00 С<00 ООО 0,00 С.60 ОСЗ С /ОО ОЈОО ООО ООО ОУЗ ООП Р<УЗ ОЈСЈ^ОЈГУГ С^уо СУУ5 СУУР С.СО ОСО ООО С^УЗ ОЈОО ОЈОО ОЈОГ> ООО СУ?0 ОЈОО ООО СХУР СЈОЗ С.О? ООО ООО ОЈОО ООО ОЈОО СУ>3 С^а С^> ОСО 0*0*5 с <оо о*оо с«оо о.оо Ојоо осд П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ сло с/>о с/5о с^о сло сло о<Х) сло о&о с/>о с/>о обо о^о ооо сло с»о сло су;/о сло с^о ело ооо сло с/>о сло сло с>бо о>о сло сло с^о с^о сло сло о&о фоо с-оо сло с^ сујо с^о сузо сг>о с-со ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК« издази једаппут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Иеограда, а у унутрашњости код овдашћених скупљача иди на пошти. Цена је листу: селима, које удазе у састав општине а која је већ претплаћеиа, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишље 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жапдармима годишње 8, полугодишње 5 дииара, ну ови се ио овој дени могу претплатити само прЈко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостраиство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Нолицијског Гласника« не нродају се. Рукониси не враћају се. :УУ7> : УЈ>7> С/УО <УЈО >УО СЈ^ ;>75 7ИЈУХ) 050 С/90"СУ50 ООО ООТ) СУУ7) 050 С/ЗО. 090 ОСО С>СО СУЗО СХЗО <>5ЈО 050 СОО ОГУО ОУ0 050 090 .>00 050 <05О 050 090 090 .^О 090 050

ФАНАТЖЗАМ КАО ЖЗБОР ЗЛОЧЖНА (НАСТАВАК) Почетком 70-тих година овога столећа живл^аше у Ир»утеку пеки староверац, којп, дуго студујући Свето Писмо, дође до увереља, да се, да би се душа спасла, мора умрети на крсту, по примеру Спаситеља. Приуготовивши се молигвом и постом за смрт, он се својом вдаститом руком закова за крст, и онда десну руку одупре о једно копље, да би остао у равнотежи. Но копље падне на земљу и старац оста висећи о левој руци. У том стању затекли су га његови кућани. 30-тих година догодио се језовит злочин у пермској губернији. Неки сељак принео је своју децу на жртву и њихове лешеве скрио у некакав мравињак. — У губернији владимирској један сељак, по имену Никитин, покла своја два детета. И док се сироти малишани купаху у крви под ножем очевим, мати је читала главу пз Светога Писма о жртви Аврамовој. Кад загледамо у ту мрачну страну и видимо овако крвава дела, морамо се зачудити како наопако може да утиче Свето Писмо на људе необразоване. Десет заповеди, наука Христова да љубимо своје ближње заборављају се, а пажљу привлачи оно што је мистичко, оне тавне стране које говоре о греху, зкртви и испаштању. Мистичари понајрадије читају баш најзаплетеније, најмрачније главе, н. пр. главе пророка Данила и Откриће Јованово, места, која су тешка и најгенијалнијим теолозима, тумаче на најлуђи начин лица као што је она Маргарета Петер. Минхенске АИдетете 2еИипд, бр. 176. од 1898. год., доносе овај Факат из праксе снглеске. Пре неколико месеца одговарао је пред главним криминалним судом у Лондону неки Ханри Марск за нехатно убиство свога детета. Оптужени је припадао секти „чудних људн« (РесиНаг Реор1е), који се заветују да у случајпма болести не примају лекарске помоћи. Марск је оптужен да је проузроковао смрт своме детету, које се разболело од запаљења плућа, што га је оставио без лекарске помоћи. Стручни физик изрече своје мишљење, да је се живот детету могао спасти подесним лечењем. Али оптужени отац сасвим отворено рече, да му његова религиозна посматрања нису допуштала мешати се у наредбе Провиђења тиме, што би у помоК призивао медицинску науку. Поротници не признадоше правилност ове конФузне идеје и изрекоше да је оптужени крив за нехатно убиство. * * * Напред смо онисали злочине, почињене из посматрања Фанатичких. Но поједине од ових идеја, као н. пр. лудило приношења жртве, не потиче увек из учења читаве секте; често им је извор у можданој прераздражености каквог само једног Фанатичког егоиста. У Русији пак има секата, које су објавиле рат свим вечним законима човечанства. Број секташа руских је врло велики, али много је од тога без интереса за криминалисте. Већина је секташа т. з. старовераца (расколници или шизматици). Они имају својих нарочитих свештеника, признају тајну светог причешћа и о служби читају молитву за цара. Њихов спор са црквом која влада природе је Формалне и датира из XVII столећа, када је патријарах Никон предузео ревизију Св. Писма, да би избацио погрешке писања, унесене

у данашње Св. Писмо грубим преписачима. У народу многи не беху задовољни том реФормом, те се одвојише од цркве и служаху службу све до данас по старим књигама, погрешака пуним. У току времена међу староверцима појави се читав низ струја. Протести на религију која влада и на дрзкавно уређење постајаху све оштрији и најзад постадоше сскте које оспораваху све основе данашње државе. Ове су секте познате под заједничким именом „беспопне®, јер немају никаквих нарочитих свештеника, али бирају између чланова општинеједнога читача молитава. Од тих секата најинтереснија је секта т. з. м скцтача <( . Ови Фанатичари уче, да у руској држави и у руској цркви не влада цар него антихрист; зато се не сме живети у варошима и селима, на које је све ударио ђаво свој печат. Треба ићи у шуму и у пустињу, не плаћати никаквих пореза, немати никаквих пасоша, немати ни куће ни кућишта. Секта је по тој лудој науци и име своје добила. Али су прилике јаче од воље човекове. Ма колико да су скитачи Фанатични, морали су чинити разне концесије у борби с модерном државом. Како је у данашњим приликама немогуће изаћи на крај без крова над главом, без новаца и какве потпоре, то су оснивачи секте решили, да присталице своје поделе у две категорије. На првом су месту »прави хришћани", који наиуштају куће и кућишта и тумарају по пољима, на другом су настањени хришћани. Ови последњи нису раскинули ,везе са државом, пријавлЈвни су својој месној власти, имају кућу и имање, али су обавезни да помажу праве хришћане свим могућим начинима и да им дају сигурних склоиишта. Лако је увидети, да је на тај начин у секти много нечистих елемената. Куће ових секташа тако су грађене, да је »правим« хришћанима могуће у њима се од власти сакрити. Свака така кућа има тако удешен подрум да се за њ не вна, јер је улаз скривен. У казанској губернији једном истрагом констатовано је, да су тајна врата била у једном орману. Све преграде беху испуњене посуђем, само је доња била слободна, а кад се она извуче могло се ићи иза ормана а одатле у подрум. Друга опет кућа имала је улазак у подрум испод једне клупе, која је стајала за столом на коме се обедовало. Кад се клупа дигне, подигне се с њоме и даска с пода, за коју је прикована, и онда се улазило у тајне просторе. А из ових подрумских станова водили су дугачки подземни ходници непосредно у поље. Мора се признати. да су ове куће интересна дела архитектонске вештине. За скитнице и лопове душу су дале. Секта је постала у губернији јарославској. Сада је веома раширена далеко на север, у Сибирији и око Волге. Присталице су њене ређе на југу. Значајпа јој је историја. Постала је 40-тих година. Влада је за њу сазнала тек 1849. поводом истраге против разбојничке дружине једне. Том истрагом доказано је, да су сви из те дружине припадали овој секти. За правнике је у сваком погледу нужно да знају живот ових скитача. У најновије време обраћена је пажња на сахрану ових Фанатичара. Умрлога сасвим нечујно нестаје из породице. Ако знанци и суседи случајно упитају за њ, стереотинно се одговара: »он је на светом месту к . Али су често у околној шуми, пећинама и по планинама налажени лешеви, у чисто платно и лику увијени, па лишћем и грањем покривени. Истрага оби^

».