Policijski glasnik
48
110.111 ЦИЈ СКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 6
па по извршеном убиству побегао у шуму, па је зато наредио стражу по свим околним селима, да би Земира могла ухватити. После неколико дана, Земир је ухваћен и спроведен среској власти. На првом свом саслушањуј убица је иризнао дело али наведе, да је то учинио у »нучсној одбрани", јер, рече, да је покојни Рама хтео њега да убије из мартинке; за доказ позвао се и на сведоке. На одређени дан претреса, 12. Фебруара 1899. год., оптужени Земир, и ако је раније нризнао код полицијске власти да је дело извршио у л нужној одбрани®, код суда рече да онније ни иуцао на. убијенога Раму, већ да је то учинило неко неиознато му лице из оближње шуме. Да би зачинио што бол>е своју одбрану, он изјави да му нема више од 15 година, а како о томе нема писмених доказа, он се позва на сведоке, своје комшије. И заиста, пред судом стајаху да утврде то ови сведоци: Фејза Селимановић, Амет Алиловић, Реџеп Фетаовић, Сулејман БаФтијевић, Сулејман Укић, Осман Фазлић, Демир Сантовић, Ља Фазлимовић и Селим Фезуловић. Но суд, и поред свих незгода, истина тешком муком, али ипак дошао је до матеЈзијалне истине и учинио је своје. Лажни изговори Земирови о добу старости, изговори о праведној нужној одбрани, беху побијени судским разлозима, и Земир, за кога се може рећи да је први Арнаутин из Јабланице који је осуђен лесковачким првостеиеним судом, осуђен је на пет година Ј >обије у лаком окову. Ова је пресуда одобрена и вишим земаљским судовима. Прееуда изречена и извршена над Земиром, добро је утицала на све Арнауте у ЈаблаНици, јер се од тог доба ретко виђају код суда. — Наше је мишљење, да Земира не би требало предлагати за помиловање, већ да казну издржи до краја, како би се Арнаути уверили о законској строгости код напшх судова. Згодно је да се напомене једна мала карактеристика Арнаута, а из које се види, како мисле о строгости казне и њеној примени и како сматрају осуђена лица: Кад је Земир већ био осуђен првостепеним судом на пет година робије, неколико његових сељана — Арнаута — беху дошли у суд, да моле господина председника, да им пусти њиховог Земира, да са њима проведе код куће три дана за време Бајрама ! Саопштио М. Ст. Драгутиновић Газда и слуга. До скора није се ништа чуло противу њих; чак је газда сматран као човек добар, поштен и имућан, па је и неко па је и неко поштовање уживао код сељана. Али, пре неког времена пуче газдина брука по селу и целој околини .. Полицијска власт среза лесковачког енергично предузе све мере да похвата лопове, који су чешће крадуцали по селу Беликој Грабовници, и то јој пође за руком. Ђорђе Цакић-Станковић, из В. Грабовнице, домаћин, муж, отац четворо деце, дакле у положају, да се не може носумњати у његово поштење, — пада у руке власти као лоиов,за небројено почињених казнимих дела, која је починио махом у друштву свога слуге Трајка Ћ. Станковића из истог места. Многа су дела, истина, остала само под сумњом, нека опет одбачена без довољног доказа, али остало је шест дела која Ђорђе Трајко су доказана и за која се сада налазе под судом лесковачким, у притвору и окову. Ево тих дела:
1., Ноћу између 11, и 12. јула 1896. г. Ђорђе је у друштву са једном девојком, на опасан начин покрао низу златнога новца — женски накит •— Стојану Цонићу, сељаку из истог места. 2., Ноћу између 19. и 20. новембра 1898, у друштву са слугом Трајком, извршио је иаљевину винограда истоме Цонићу. 3., Истог месеца и године, а у друштву са истим слугом, покрао је разне ствари из затворене авлије Стојана Станковића, из В. Грабовнице 4., Једне зимске ноћи 1898 г. у друштву са Трајком покрао је разне ствари из затворене авлије Ђурђа Михаиловића. тежака из истог села. 5., На исти начин покрао је једне ноћи исте године и ствари Милоша Митића, из В. Грабовнице, и 6., Ђорђе је сам извршио казнимо дело и у томе, што је вадио шраФове и ексере из шина жељезничких на прузи Лесковац — Врања. КО ЈЕ 0В0? Лице, чију слику износимо, под истрагом је и у притвору код Управе града Београда због две опасне крађе. На првим својим испитима ово лице изјавл.ивало је : да је родом из Скопља и да се зове »Тим-отије Илић", паје доцније то своје казивање измениЛо, изјављују||И: да је из једнога села у СЈзезу гружаноком, да се зове »Тихомир Новаковић«, и да је, од прилике, пре годину дана, побегао из места рођења из бојазни, да не буде затворен због више кра^а, извршених у истом. Поред изложеног, Тимотије — Тихомир причао је, онако у иоверењу, неколицини притвореника, да је родом из округа врањског, да је побегао из притвора неке среске влаети, као и да има надиМак »Ћипра«. Да би се утврдила идентичност овог, доста опасног лопова, ми му износимо слику и молимо за извешће о њему. »Ћипра® има више од 18 год., омален је, сме^, ћелав. Над њим води истрагу кварт дорћолскн, коме треба и доставити оно што се о њему зна.
П 0 Т Е Р А Владимир Миливојеиик, коцкар, родом из села Буковца, среза деспотовачког, украо је у каФани „ II рви и последњп грош® у Нишу ноћу између 5—6 тек. мес. 310 динара Милошу Јовановићу, тежаку из села Ћићевца. Владимир има 30 година, средњег је стаса, црномањаст, Носа кукаста, у оделу је сукненом. Начелетво округа нишког, Депешом Бр. 2150, моли све полициске власти, да Владимира у својим домашајима најживље потраже и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Управе града Београда акт Бр. 2720. Мита, сии Раиђела Стојадиновића, земљоделца из села Брестовца, среза јаблаиичког, извршио је 10. тек. мес. једпу опасну крађу у месту рођења и побегао. Ои има 25 година, стаса је повисоког, лица плавог, образа ду1их, очију граорастих, бркова малих, плавих, у оделу је сукненом. Начелник среза јабланичког депешом Бр. 226, моли све полициске власти, да Миту, који је украо 16 наполеона и 96 дуката, у својим домашајима најживље потраже, и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Акт упЈзаве града Београда Бр. 3079. Тодора Пауновића, бив. трговца у Вел Лаолу, за кога се не зна гди се сада налази, тражи пожаревачки прв. суд актом Бр. 4661. Пронађеног 'Годора треба стражарно спровести поменутом суду, или Управи града Београда с позивом на акт Бр. 6 2970.
ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА
ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ