Policijski glasnik

БРОЈ 9.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. МАРТА 1900.

ГОДИНА 1У.

С-С ј О С /уг ОјСГ> С ДП> ООО с /ОП> ОбО С/5Р С-ОО ООО С СК> 050 С/50 соо ОСО ооо ОСО сло с-со СвО ООО СЛО С/50 ООО С<У СОО ООО СДО сг?р ОбУД ОУ сгур С/УР СОО СбО СгОР С<У ОРО озо Обо осо С<У С/У) ООО С/?Р 060 С/У5

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦЕХЈСКЕ РАДЊЕ с<50 СОО СЛО СЛО С/50 05О СЛО СЛО сло СО О СОО С60.000 050 СОО С/5Р С.ОО С/УО ОбО СОО ОРО ООО 050 ОбО 050 С<уа ооо О^о ОбО Обо С<<Р С"0О СОО СДО ООО С/ЗО СДО ООО С/>Р СОО СДО ООО С/УР ООО ООО ООО С«бО СДО ООО »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претмлата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг <( до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача иди на пошти. Дена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, ошптииским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишље 6 дииара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу нретплатити само преко својих командира нолицијских односно пограиичних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. С/5Р 050 050 060 С<50 СОР С/50_000 ССО 060 050 ^бС ОбО ООО СОО 060 050 ООО' ООО С^ ООО СОО С/>0 С/Л О60_000_050 060 СЛО 050 С/5Р С/5Р ОбО ООО ООО С/?Р 050 ООО ООО 060 ООР ОбО ООО ОСО О ОО 0<90 О ОО С/5Р ОбО

АЛКОХОЛИЗАМ И 310ЧИН (иаставак) Пошто држава често пута услед неодољивих потреба, не може да води рачуна о томе, хоће ли сиротиња моћи да подмирује своје потребе, то ми држимо, да би овај начин помагања сиротињи — народне кујне — био веома подесан, а тиме би се уједно доста енергично сузбијало и пијанство. Хуманитарна друштва и устаиове у опште веома су моћно срество у борби противу многих друштвених зала, па би у овом случају опште доброчинство било од опште користи. 0 овоме предлогу могли би промислити сви они, који су добра стања, а који воде рачуна о друштву и његовом прогресу. Као шесту меру предлажемо: оснивањв асила за алкохолисте и њихово лечење. Да би читаоцима нредставили и праву потребу а и важност завода за алкохолисте и њихово лечење, морамо на овом месту навести, шта један лекар говори о пијанству са медецинског гледишта. Д-р. Тучек. 1 ) у првом свом предавању о нијанству третира патолошку страну пијанства. Он вели, да треба строго разликовати пијанице из навике, — т. ј. оне, који услед непрестаног претеривања у алкохолном пићу страдају душевно и физички — од оних, чији ексцеси у алкохолу нису ништа друго до знак обољења нервног система. — 11рви — редовни пијанци — постају пијанцима пре ио што душевно оболе, а други су душевно болесни пре, но што постану пијанцима. Тучек у своме предавању третира за себе обе групе пијанаца. Тако он нам прво износи нервне болести, које долазе услед иретераног иића алкохола. Те болести су: слабљење вида, претерана осетљивост или неосетљивост коже, узетост, грчеви мишића и епилептични напади. Међу пијанцима имау опште 10°/ о епилептичара, а међу епилептичарима 75°/ 0 пијанаца. Овакви пијанци треба да се подвргну стручном лечењу од хроничног алкохолизма, у нарочитим асилима. У другу категорију долазе иијанци услед извесне болести. Но и међу овом врстом пијанаца треба разлпковати две групе. У прву спадају они, које дугаевна болест гони пијењу алкохолних пића. У другу групу долазе особе, које услед извесне патолошке склоности долазе у иатолошко пијанство, услед сразмерно незнатних количина алкохолног пића. Разни облици душевне поремећености маниФвстује се у ексцесима алкохола. Те болести могу бити: парализа, разне маније, меланхолија, нарочито дипсоманија и старачка блесавост. Разуме се да прави узрок оваквом пијанству обично није познат, те с тога се с таквим особама поступа као са здравима, чиме им се чини велика неправда. Пијанце ове групе требало би лечити у заводу за душевно болесне. Ова Факта, која нам Тучек у своме предавању износи, веома су важна како за криминалисту, тако и за законодавство. У главноме изилази ово: да је пијанство мање или више душевна болест, па било да она наступа услед пепрестаног пијанства, или ово услед већ постојеће душевне болести. А кад је то тако, онда је одвећ јасно, да се с пијанцима мора по-

') АеггШоћез аиг Тгипквиоћ 1з(га§е. 2\уе1 Уог1га§е. ШМеаћејт 1898.

ступати као с болесницима, р то, разуме се, у нарочитим заводима. Асили за пијанце, које препоручују како ауторитети лекарски тако и криминалисте, били би ј една веома озбиљна мера за сузбијање злочина, јер не само што би се извесно време уклонили из друштва људи, који су због склоности за злочина дела опасни, већ би у многим случајевима наступило правл оздрављење дотичнога пијанца — нарочито ако се за времева упути у такав завод — што би било од неоцењиве добити по друштво и државу. Пошто је потребно да се у главноме изнесу основи, на којима треба да се установе ови заводи, то ћемо ми да из^несемо мишљење швајцарског проФесора Форела , који је о томе иаписао нарочиту раснраву. И он сматра алкохолизам као болест, т. ј. као интоксикацију мозга, коју сравњује са умном поремећеношћу. Према томе Форел предлаже у главноме ово: 1. Алкохолизиране особе треба узети у лечење и то за времена, док не буде доцкан за њихово спасење. 2. А да би се нијанац могао излечити потребно је, да се за навек одрекне свакога алкохолнога пића. У том циљу треба дотичнога држати од 6 месеци па до годину и по дана у нарочитом заводу за лечење, према случају алкохолизма. 3. Алкохолну интоксацију треба потпуно изједначити са душевном поремећеношћу. и то: а) напитост или акутна алкохолна психоза има се равнати акутној психози; б) хроничан алкохизам да се узме као и конституционална психоза. С тога Форел предлаже, да лекар, као стручњак, треба увек да да своје мишљење, да ли је целисходно и потребно да се дотични пошље у завод за пијанце. 4. Треба законом одредити, да се пијанци морају давати на лечење у заводе, где би се држали, према потреби, од 6 месеци до 1'/ 2 године, јер у већини случајева пијанци то не би чинили драговољно. 5. Код добровољног интернирања у такав завод , ово не би требало стављати у зависност од претходног стављања под туторство. Због своје јавности а и извесних Формалности при томе, многи би избегавали да за времена сами оду у завод, те би се можда пропустило најбоље време за лечење. 6. Завод за лечење пијанаца треба да стоји увек под управом човека, који је из самог уверења анти-алкохолиста. 7. Уавод треба да је устачовљен на основу какве добротворне задужбнне, а не као државна установа. 8. Завод не треба да буде већи но толики, да може примити до 50 пијанаца. Сем тога управа завода треба да стоји у вези са разним друштвима анти-алкохолистичким, како би дотични, када се из завода пусти, имао пријатељских веза и потпоре, те да се сачува од могућег повраћаја пороку. Занимање пацпјената треба да је обавезно. У заводу се ни по што не сме држати алкохолио пиће и све особље мора се држати потпуне абстиненције алкохолних пића. 9. Пијанци непоправљиви и којима морал потпуно недостаје морају се држати одвојено у нарочитим заводима. Исто тако у заводима за поправКу и у казнионицама треба да се заведе најстрожа абстиненција од алкохола, јер би ово знатно припомогло поправци осуђеника, од којих је и иначе огроман проценат алкохолиста. (Наставиће се).