Policijski glasnik

138

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18 и 19

на расположење. Оно, што истражни судија у једном оваком случају има да чини, јесте то, да од својих лекара тражи: да се пупчана врвца с околним јој делом трбушнога дувара издвоји и у спиритусу, Формалмну, Ценкеровој течности и т. д. очува, те да се пошље правим судско-медицинским лекарима. Кад то уради, биће слободан од сваког прекора, створиће могућност да други, који су за то нарочито позвани, кажу све што се мозке. —«® • ♦♦ • <а>Један случај као доказ за потребу Фотогра ®ије у ФалсиФикатима. У немачкој вароши Келну догодио се овај случај. Неки Јовам имао је да плати свега 3 - 50 марке пореза. Једнога дана порезник га опомену да плати што је дужан, а он, љутит што му се то тражи, нађе књижицу и иоказа да је платио свих 8-50 марке. И заиста, у књижици беше потврђена цифра наплате 3"50 марке, само што ее примећавало као да је оно 3 из 1 исписано. Сумња, да је ци®ра преправљена, учини, те порезник потражи своје пореске књиге, и из ових се увери, да је Јован био платио само 1*50 марке. Услед тога, порезник одмах оптужи Јована за ФаЛсиФиковање исправе. Истрага, за тим, изнесе, да је Јован заиста платио само 1-50 марке и да је очевидно да је после од 1 написао 3 он или ко по његовом нагону, јер нико иначе не може имати никаква интереса да то чини. На тај начин изгледаше као сигурно и без икакве сумње да ће бити осуђен за тешко дело ФалсиФиковања исправе. Само из обазривости која чини и оно што изгледа сувишно и сасвим непотребно, истражни судија ириклони се да добије и мњење ФотограФа, да види шта ће ФотограФија рећи. Она изненади све. Увећаном Фотографијом изађе јасно на видик: да је најпре 3 написано, па после иреко њега записано 1 и да је иста. рука обе цифре једним потезом исписала. Хемиским путем пак доказа се још и једно мастило за обе цифре. На тој новој основи лако се после објаснио овај мними ФалсиФикат : чиновник, који је наплату вршио од Јована кад му се овај пријавио да плати порез, мислећи да он хоће сву суму, као незнатну, од једном да плати, записивао је у књижици 3, а уверивши се одмах да плаћа 1 мар., истим потезом пера ставио је 1 преко 3. У оном хитању, у коме је обично при послу примања наплате и одуживања порезе, није имао времена, да ову поправку и несумњиво изрази, новим записивањем цифре, словима, како је намеравао. Да ли пак у радњи Јовановој има елемената за дело покушане преваре, питање је које се нарочито расправља. Нека би наши иследници у делима ове врсте увек имали пред очима овај пример за потребу ФотограФовања!

ОПШТИНСКИ П00Л.0ВИ Надлежност општ. судова ::а суђење преко 200 дн мара, кад се интерес дода, и доказ скедоцима. Један општински писар доставља нам, да многи оиштински судови не само суде спорове, у којима сума дуга, кад јој се дода интерес који се тражи, прелази 200 динара, него да још сведоке примају као доказ и у таким случајевима, противном 242. грађ. суд. пост., који забрањује доказивати сведоцима тражбину. чија сума прелази 200. дин., и § 243. тога пост. који изреком каже да се та забрана односи и на случај, где тражбина садржи поред главног и интерес, који, кад се дода главноме, прелази суму од 200 динара. Налазећи да општ. суд није ни надлежан за суђење оваких спорова, исти писар пита нас за мишљење. Колико је нама познато, судска је практика така, да онштински судови суде спорове до 200 дин. закључно, не узимајући у обзир и тражени интерес. То може изгледати противно речима закона, који каже: општински судови суде све сиорове до 200 динара закључно, а првостепени сиорове преко 200 динара, јер, кад се пресудом тражи досуда дуга и интереса, онда је Формално ту спор и о једном и о другом, о суми коју они укупно дају, рачунајући интерес који је текао до дана тужбе. Наш одличан правник, више годишњи проФесор права

на Великој Школи и данашњи Министар Просвете, -г. А.ндра Ђорђевић, тако и узима. Говорећи о надлежности општинских судова, он, на ст. 75. прве половине своје Теорије Грађанског Поступка, вели: »суму тражења одређује главно потраживање а ово обухвата не само капитал (главницу) већ п уговорене или законске интересе који су текли до дана тужбе, јер то обоје представља вредиост оспореног права на дан тужбе. И тако. ако би тужилац траж,ио да му тужени плати 150 дин., рецимо од позајмице, и уговорених 12°/ 0 год. интерес за три године, дакле до дана тужбе још 54 дин. интереса, свега 204 динара, онда би општински суд био ненадлежан за суђење овога спора." Разлози, пак, за противно, на које се, како нам се чини, судска практика ослања, имали би се гражити у овоме: 1. Интерес, кад се тражи уз главницу, нешто је само споредно и сасвим зависно од онога што је ту главно, а то је плаћање главне суме, тако, да, ако је тужепи доиста ову дужан платити, у самој ствари ван сиора је да је дужан платити и интерес, или, ако није дужан главну суму, неиосредно није дужан ни интерес. Зато он, ако се тражи уз главну суму, и не улази у рачун кад се нита за вредност спора. 2. Да је закон хтео, да се и по иптересу, који се тражи уз главницу, мери вредност спора, он би то изреком-казао. Закон, нак, не само што то не каже, него, на једном другом месту, опет у погледу надлежности, на име у тач. 2. § 309. грађ. суд. пост. односно надлежности Апелационога Суда, баш на против, изреком каже, да се у вредност спора не рачуна и интерес или каква накнада, која би се тражила уза сами иредмет спора, осем ако тај интерес или накнада не бп били засебно тражени, дакле ако би били баш предмет снора, главна ствар. Тиме је, иак, законодавац јасно обележио своје гледиште на ово питање у опште. 3. Одређујући надлежност општинских судова, закон, у тач. а. § 6. грађ. суд. пост:, каже : да се тим не мењају наређења § 242. грађ. суд. пост., по коме се тражбине преко 200 динара не могу доказивати сведоцима, а по § 243. ист. пост. то се односи и на случај где тражбина прелази 200 динара тек кад се урачуна и тражење интереса, па како иначе тражбина преко 200 динара не може ни да дође под надленшост општинскога суда, то сигурно закон и хоће да у том случају, где главна сума тек са интересом прелази 200 дин., буде за суђење надлежан општ. суд. Али, ако може бити унесена и на закону основана практика, по којој су општински судови надлежни да суде и спорове, у којима сума главнице прелази 200 дин. кад јој се дода тражени интерес, не м,оже бити никако на закону основано, ако оишт. судови и у таким случајевима доиуштају сведоке као доказ, јер их § 6. грађ. суд. пост. упућује на § 242., а овај у вези с § 243 ист. пост., којима се забрањује доказивање сведоцима за тражбине преко 200 дин. и изреком каже да се ту рачуна и ичтерес, као што општ. судови по тим одредбама не смеју узетн сведоке ни као доказ против или изван садржине писмене исправе, у случају где се ова подноси као доказ, па ма тражбина била и испод 200 динара.

Питање на општинске нисаре. При уговорима о закупу и одговарању за исплату закупне цене, дешава се увек и у сваком даном случају спорова између закунца и господара добра, за наплату закупне цене. Тада долази до тих случајева, да или закупац иде суду, да обезбеди газду од закупног добра са својом имовином, или, долази то, да је закупац небрежљив, па иде газда код власти, да спречи дужника у томе, да ствари унете у његово имање не изнесе докле му закупну и .нужну суму не нлати. § 686 грађ. законика гласи: »ствари од кирајџије или закуица унешене, и налазећи се волови и стока, служе за сигурност ономе, који иод кирију или закуа даје, и може исте ствари свагда у залози задржати ради наилате још неилаћене цене." Има случајева да закупац добра дође у критично стање и није у могућности, да обавезну закупну суму нлати, а тиме свој дуг непрестано терети, тако, да дође под терет § 703 грађ. законика, када се о њему може изјаснити, да је »рђав платиша." У томе случају газда од имања има права и пре времена рока за раскинуће уговора о закупу да тражи његово