Policijski glasnik

БРО.Т 20. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 6. АВГУСТА 1900. ГОДИНА IV. СУУЗС^УР ООО ООО С.СО (УУРО<УО С/?0~СУ90 ООО С.ДО'о^ОС^^О^ ОО ОЈОГ! ОЈОО С/5Р ООО ОС*> ОбО ОбО одг>000 СЛО СЛО СГ>0 СГГО С/?0 СбО 090 с-со С.ОО ООО ООО ООО ОСО Сво (^ОО сгго ооо О5<0 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ИОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С *Г. ОјОУ ооо ооо ооо осо оро ооо ООО Обо С*УО 060 руз ОУД СбО ООО сг?о ОбО ооо С*>Р С<ур СУУ5 С^о Об-О С/5Р С<У) С^о СОО сдо СиРО с/уа 090 ООО С*УЗ СбО ООО С<у? (УУ? С*У СО? С<РО СУУД сгго ооо ОбО ооо боо одо »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројова. Претнлата ое шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћоних скупљача иди на пошти. Цена је дисту: седима, које улазе у састав општине а која је већ иретплаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима н осталим званичницима у опште годишње 12, подугодимње б динара. 1'остионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 дииара. Жаидармима годишње 8, полугодишње 5 динара, пу ови се но овој цени могу нретплатити само иреко својих командира иолицијских односно иограничних одреда. Наддештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностраиство: годишње 24, иодугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника® не иродају се. Рукописи не враћају се. СУ50 ооо 0<СО Обо ооо СбО СЛО СЛО Об0_000 С<>0_060 ооо ООО ОСО ОјСГ ? СјО ? ОбО 050...ОбО. СЛО осо ООО..ООО СУ>Р С Л0 060 С60 с*50 050' 050 СОО ОУО ос о о оо (УХ> ОСО СУ>0 ОуО СУУГ: СУуО ОСО (УУ ОСО (У/. (У^о (УУ: ОуО (УУ-

КРИМИНА1ИТЕТ К0Д ЈЕВРЕЈА Оно у што није нико веровао да може наступиги, а то је гоњење људи што нису исте вере, наступило је на крају Деветнаестога Века који је тако много обећавао, а тако мало дао за морални напредак човечанства. Срамни примери из доба римске империје, инквизиције, суто-да-Фе-а и драгонада, поновили су се. Фамозна Драјфусова афера ноказала је у свој ругоби још једну рану на телу европскога друштва, а то је антисемитизам. Благодарећи одличним истраживањима талијанског криминалног антрополога Ломброза, француског економиста ЛероаБолија и публицисте Бернара Лазара, питање је довољно рашчишћено. У њиховим редовима означено је оно што је главније, и што нарочито мора да занима сваког мисаоног човека, а то су дубљи узроци, корена антпсемитизма. Нрви узрок је једна врста оптичке илузије простих људи. Факат да су многи велики Финансијери — Рочилд, Хирш јеврејскога порекла, довео је нерасудно људе до закључка да су јевреји богаташи, док у осталом три четвртине Јевреја у Европи, нарочито онде где су у маси — као у Галицији и Русији —■ убога је сиротиња. Мала трговина која пропада, и која не може да живи без кредита, видела је не у неминовним друштвеним законима, него у Јеврејима узроке своје пропасти. То би био главни, чисто економни разлог. Други је скоро исто тако важан, и чисто је политичке природе. Антисемитизам је једна врста клерикализма, и тачније би се могао назвати антидемократизам. Реакционарни елементи и у Немачкој, и у Француској, и у Аустрији, не могу заборавити, да су иницијатори великих демократских покрета били јеврејскога иорекла. Гамбета и Кремије, Ласал и Маркс, Адлер. У тој великој полемици између антисемита и научнога духа и основних иачела човечности, било је речи у каквом су односу Јевреји у погледу криминалиста, а то је ствар која ће несумњиво интересовати и читаоце Полицијског а Гласника. Све стреле, које су антисемитски теоретици упућивали, нису биле упућиване против Јевреја као вере, нити као друштвене класе, него као расе. Међутим, строга научна испитивања, нарочито Бизсћап-а у Немачкој („Антрополошки иоложај Јевреја," Берлин 1872), Ломброза у Италији („Антисемитизам," Париз, 1899) утврдила су да је већина Јевреја изгубила одлике семитске расе — доликокеФализам, бронзану боју, кратак, шопав нос, —, и да су једини представници Семита јужно-арабљанскии Бедуини. У опште, Физичке и психичке одлике јеврејске расе више су нроизвод средине но расе. Прва карактеристика, то је што Јевреји дају велики проценат невропата, мегаломана и луда. Ј. Јакоћз(»Упоредна подела способности Јевреја", у енглеском Јоигпа1 оЈ Апкгорок^у®) изнео је проценат луда за Велику Британију. Према њему: Енглези дају 3.500 луда на један милион становника. Шкоти дају 3.400 на милион; Јевреји, пак, 3.900. Ту њихову нредиспозицију за неврозу прво је Ломброзо означио, а Шарко прихватио и разрадио. Тако, у Немачкој на 10.000 Хришћана долази 8 лудих, на 10.000 Јевреја два пута толико, 16. Однос за велике европске државе био би од при-

лике овај: на 10.000 Хришћана има 8 луда, на исти толики број Јевреја 19. Узрок је томе двојаки. Прво то је страшна прошлост коју је та раса имала. Едуард I у Енглеској, Филип IV и Карло VI у Француској, Фердинанд католички у Шпанији чинили су праве крсташке ратове противу својих поданика Јевреја. Покољи у маси чињени су 1096, 1146, 1306, 1321, 1541, 1559, 1576, 1614, 1623, 1628, 1659. Појави ли се куга или богиње или лепра то су Јевреји отровали бунаре и изворе; луде нриповетке о закланој деци кружиле су као и данас, — и хиљаде Јевреја ишле су на спалишта, премлаћивани су моткама, пробадани вилама. Услед тих гоњења код расе се развио до крајњих граиица сензибилитет, и наслеђењем то је дошло до ириметне предиспозиције не само за неврозу но и за лудило. Затим, томе су узроци, њихова сполност, они су били принуђени да се жене и удају мећу собом, што је изазвало крвна мешања, која се тако страховито свете на потомству; најзад, то је само њихово занимање. Кроз векове њихов делокруг био је ограничен на, трговину и спекулацију, и са њима је био исти случај као и са свима људима који раде главом. Поборници и противници антисемитизма дуго су водили празну препирку, да ли су Јевреји узрок свему злу и свима злочинима или — друга крајност — представљају »изабрани народ (< по јавном и породичном моралу. Као у свима полемикама, које се редовно воде са више жучи него разлога, оба табора нису имала право. Веома је тешко поставити проценат криминалитета између Јевреја и хришћана; цифре су врло често сумњиве, непоуздане, тендециозне, и, што је главно, веома промењиве и варирају према земљама и приликама. Противници антисемитизма износили су да, на пример, у Баварској, један злочинац Јеврејин долази на 315 својих сународника, у Бадену, пак 66 - 6 Јевреја на 100 хришћана. Овој статистици ставили су на супрот статистичке проценте криминалитета између Јевреја и Хришћана у Аустрији и Пруској, према којој је проценат Јевреја осетно већи. Затим, у лоповском немачком језику једна трећина речи јесте јеврејскога порекла, пгго јасно показује у коликој су мери Јевреји припадали томе реду. Најглавнији против-разлог антисемита — и то је у исто доба и најјачи, јесте овај: криминалитет Јевреја нарочито се огледа у спекулацијама у Финансији, на берзама и у банкама — а то су дела која се лако дају прикрити и у којима искусни и вешти људи пролазе кроз мрежу закона. Оно што би се приближпо, од ока, али са прилично сигурности дало одредити, то је врста злочина којима су Јевреји наклоњени. Њихов о/санр то су оне радње у којима више вреди лукавство и препреденост него Физичка сила. Телесно, они су веома слаби и притом веома плашљиви, и зато је веома мали број који су чинили убиства, повреде, опасне крађе, силовања, разбојништва. У случајевима када чине убиства, они ће увек претпоставити отров револверу или ножу. Још један разлог што се не одају на ту врсту злочина јесте Факат да је алкохолизам релативно редак код њих, док је код хришћана много чешћи и узрок је многим и многим крвавим делима. Зато оиет Јевреји сијају у ФалсиФикатима новца. и исправа, у преварама сваке врсте у којима су дали неколико варалица од генија, у крађама драгоцепости, нарочито прстења и часов-