Policijski glasnik

БРОЈ 38.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА I. ОКТОБРА 1900.

ГОДИНА 1У.

С/ ЗО ООО ООО 060 С/?Р с /У5 ОРО 090 ОУО СОО ООО ООО СЛС ссо о^г> СЛО ООС ООО ООС С»ОР ООО сло СУ9С О0»О С.ОО ООО соо ооо О ОО С»РО С»РО ООО С<00 ООО СОО СОО С<РО ОСО ОРО С<У5 ООО ООО ООО ООО 0<?0 с<90 С>бО 090 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

ОДО СУуО С/?0 ОСО ОУ> СУЗО 090 С/УГ ОСО ООО С/>Р С/УО С/уО С/уО С/>Р ОУГ Сг?Р С//^ С/У С/УЗ 090 ОСО С/>0 СДО Р50 С/Х с/у-о С/УР с// : сдо С/УО С/5Р 090 ос»о ооо ООО ООО с/ /з врло добро праву карактеристику предмета своје струке и неће се преварити, ако је видео једно једино обелезгје; али тако није у свима случајевима, а на име ми не познајемо уочљиво карактеристику за предмете обичног живота.. У том погледу могао би нам највише поуке дати позоришни сликар, који нам са мало карактеристичних црта износи пред очи најлепше слике. Он то чини тако, што н. пр. износи баш оно, што нам се на једном ружином џбуну чини карактеристично, и ма да је ту ограничен број бојених црта, ми ћемо 'наравно с помоћу осветљења, удаљења и маште) у истини видети леп ружин џбун. За нас криминалисте било би то од врло велике важности, кад би нам позоришни сликар могао да каже одређена правила, по којима он ради, кад би н. пр. могао да изјави, да он истиче само велику светлосг, дубоко сенчи и употребљава отворене боје. Али таквих правила још нема позоришни сликар, он ради потпуно по искуству, а да је тако доказ је, што он учињене грешке не може да поправи. Н. пр. не чини ли ружип џбун прави утисак, он и не покушава да га поправи, пошто би то увек било узалудно. Он га просто ради изнова. Али из тога ми можемо видети, да свима људима није потребна иста карактеристика, па да неки предмет као такав познају. Кад бисмо на позорници изнели само ружин џбун, вероватно је да би само један део публике видео, да је правилно насликан, други део можда. не би то ни видео. Али ако су у вече све декорације на позорници, онда ће сва публика видети да је ружин џбун леп. То је отуда, што човечја памет у приликама може бити „заведена." У нашем случају с позоришним декорацијама уверићемо се, да је сликар код једног дела публике типички изнео за њу потребну карактеристику ружиног џбуна, код другог карактеристику неког замка, код трећег неке шуме и код четвртог карактеристику позаднине. Је ли пак за некога само један део декорација правилно представљен, онда је његова памет већ »заведена,« дакле каптивирана за правилност представе. Елем у нашем случају онај, за кога је сликар правилно иодесио карактеристику замка какву је он желео, увериће се у скоро да је правилно представљен и ружин џбун, шума и позаднина. Ова духовна појава истиче се врло јасно у оним оптичким представама, које се у последње време тако често приказују публици (предели, водопади, бојеви и т. д.) Главна вештина код ових представа састоји се у томе, што се спреда наместе прави предмети (камење, дрвеће и т. д.) који се за тим неопажено спајају с насликапом сликом. Гледаочев ум заустави се на пластичким предметима, увери се о њиној просторности, а за тим преноси представу с те пластике на насликано, тако да му се тада цела слика учини као пластична. Ово је од врло велике важности по криминалисту, пошто се сличне појаве јављају, ма да не тако маркантно, код врло многих опажања, на која у раду наилазимо; али овде је баш оно што је мање маркантно опасније, пошто нам може лако промаћи. Не смемо сметнути с ума, да се сведок у многим случајевима или за време опажања или за време излагања налази у извесном узбуђењу или под утицајем наговора, а то му још више даје повода, да изводи закључак за закључком; а кад једном станемо закључивати, онда се не може рећи, где ћемо се зауставити, и кад се то дешава код обичних опажања, још се више појачава код извесних чулних, а још више нарочито код оптичких појава. Да се пре свега зауставимо на покренутом питању код пластичног гледања. Отавимо на страну теорију Ђорђа Хирта. који пластично гледање сматра као неку врсту пипања ретине дужим или краћим зрацима који се одбијају, па останимо при ранијој, несумњиво правилној теорији, по којој је пластично гледање предмет искуства; кад је пак реч о искуству, онда долази у питање и закључивање а и погрешно закључивање.

А<ДЕ1?СА ВЕСОВИТу НАЧЕЛ.НИК II КЛАСЕ НАЧЕЛСТВА ОКР. ППРОТСКОГ Рођен 23 децембра 1845 у Смедереву. Свршио је филосовски Факултет на нашој Великој Школи 1807. У години 1869 31 октобра, добио је први пут указно звање — за писара начелства округа ужичког. За среског начелника постављен је 1879. У 1887 постављен је за окружног старешину, и то као помоћник II класе а да врши дужност окр. начелника у (старом) окр. рудничком; те године на Цвети подигао је и открио Таковски споменик. У марту 1894 постављен је за начелника.окр. ваљевског. Прошле године враћен је из пенсије и постављен за начелника окр. пиротског, где се и сада налази.

ОАОЛУШАВАБЕ (наставак) Та несређеност слика појављује се у свима опажањима много чешће, но што обично мислимо, и према томе биће по нас боље, да потражимо и утврдимо извесну карактеристику, по којој ћемо после предузети одредбу предмета. Кад ја у соби видим лице од часовника, уверен сам, да је ту био часовник, ма да га нисам цео видео; шта више ја ћу по изгледу тога лица и по околини у собинајпре створити магловиту, а за тим после неког времена одређенију слику часовника; још доцније можда ћу сасвим тачно знати, како је часовник изгледао. Ако сам први пут прошао кроз неку собу и сасвим са стране и нејасно видео у неком углу нешто призматично, бело и сјајно, рећи ћу: „Тамо стоји пећ," јер оам опазио карактеристична обележја исте, а у друга три угла собња нисам видео пећи. Ако у пољу видим где лети нека већа тица с врло дугачким репом, не сумњам да је то био Фазан, а ако у менажерији видим сасвим нејасно неку велику животињу с дугим рилом, изводим закључак, да је то био слон. Али извођење закључака из карактеристичких обележја није увек тако просто; оно је различито по природи и образовању онога ко закључке изводи, као год што је неједнако квалиФиковање. Н. пр. стручњак зна