Policijski glasnik

БРОЈ 44. У БЕОГРАДУ, НБДЕЉА 12. НОВЕМБРА 1900. ГОДИНА 1У. ООО ООО ОЈОО С <00 ОЈОО ОЈОГ) С<00 ОЈОО С/УЗ с,00 ООО ООО ООО С<00 ООО ООО С<00 С.ОО ооо ос^) ООО ООО СХРО ООО ООО ООР (»0 С<?р ООО ооо ООО сгго ООО СОР С.ОО ООО С <ОР ОЈОО ОЈОО С <00 С*ОР ОЈОО ООО ООО С<ОО ООО ООО С«ОО С^УД

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с<С5 с / ур суро с.00 ооо с/>о ооо с/го с/?о о >о & ро соо соо ооо ооо с/>о с/?о ооо ооо о ^оо ојоо &оо с/уд оро оро с«оо соо ооо О ј О р ооо с»оо ооо оо^ с/?о суоо ссо сг?о сг?о ооо сг?о ооо соо ооо ооо с^> ооо аео ооо о^> »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. Ио нотреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг <( до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скуцљача или на лошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ нретплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашљости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој цени могу нретплатити само преко својих комапдира полицијскнх односно пограничних одреда. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иоједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ооо ооо аоо о ^оо орс с/?о соо ОјСп ооо ОјОо ОјОо соро ооо Ојоо ОјОо о оп охјГ ) ОјОп ојог ) сууо с^о~оос ОјОо (^њ^доЈисг) (уу: ојо о одо 0јОг > с * оо ОјОо ојОо ооо оооооо оро ооо сг?о с/?о ооо &оо О9о ооосгу аоо_од>о

РЕФОРМА ПРЕСТОНИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ - БЕРТИЛОНАЖ Као што је већ познато нашим читаоцима, данашња влада, поред многобројних корисних реФорама, намерна је, да реФормише и нашу преотоничку полицију — да је у свему изједначи са модерним светским установама тога рода. Задржавајући себи право, да о овим реФормама проговоримо коју више, када пројекат о томе буде потпуно свршен, — ограничићемо се, за сада, само на то, да речемо неколико речи о једној, за нас са свим новој и врло мало познатој установи, која ће, по намераваним реФормама, заузети видно место у београдској полицији. Мислимо на тако звану Антропометриско - иолициску струку, познатију под именом Систем Бертилонов или још краће Бертилонаж. Овај, потпуно свршен, и у свима савременим Престоничким полицијама корисно примељен систем за идентиФиковање личности, као што је познато, пронађен је децембра месеца 1882 годипе од стране АлФонса Бертилона, сада шеФа одељења за иденгификацију у Паризу а године 1885 једногласно је примљеп на конгресу криминалиста у Риму. Од тог доба Бертилонаж се отпочео нагло генералисати тако, да данас нема свега још неколико држава, у којима он није уведен. Идеја за његово увођење код нас, јавила се још пре неколико година, али се тек у Фебруару месецу ове год. отпочело радити на њеном остварењу. Тога месеца послат је нарочито у Букурешт ради изучавања поменутог система г. Душан Т>. Алимпић, бив. писар кривичног одељења управе гр. Београда, који се пре 20 дана, по завршетку својих студија, вратио у Београд. Како о својим студијама тако и о своме раду, госп. Алимпић је поднео опширан извештај, који се сада налази при управи града Београда. Захваљујући истом, као и доброти г. управника Маршићанина, који нам га је ставио на расположење, ми смо у стању саопштити нашим читаоцима у најкраћим потезима суштину »Бертилонаже®. Извештај г. Алимпића у изводу гласи: — Далеко би ме одвело, кад би покушао, да овде изнесем систем Бертилонов у свој његовој потпуности, јер би зато требало написати читаву једну књигу. С тога ћу се само ограничити, да у најкраћим потезима изложим суштину тог система. Морам одмах у почетку рећи, да он није никакав вештачки, измишљени начин за констатовање идентичности (као што то многи мисле) већ да почива на чисто научном темељу — да је резултат дугогодишњих, научних истраживања Бертилонових. — Служећи се закључцима природних наука, Бертилон је, помоћу антропометрије (вауке о мерењу појединих делова човечијег тела) и антропологије (у најширем смислу науке о човеку) доказао: да се давно познато природњачко правило „Природа се никад не понавља" примењује потпуно и на људска бића, што ће рећи, да у свету нема два човека нотнуно једнака. Из овога излази опет, да свако људско биће мора иритежавати неке нарочите, само Н .ему својствене индивидуалне особине^ којима се разликује од осталих, сличних му створења. иУзмите, вели Бертилон, ма који део човечијег тела, испитајте га и упоредите га са делом једног другог предмета, који му одговара, па ћете се уверити: да је разноликост у толико већа, у колико је ваше испитивање било тачније... — Псето је у стању да нађе траг свога господара у множини људи једино помоћу њушкања, а ма какве речи изгбво-

I рили, било обичним говором или Едисоновим апаратом, оне ће свагда оставити за собом један траг убедљиве идентичности. — Очевидно је, дакле, да има један индивидуални елеменат, способан за распознавање, који је потпуно скривен у осећајима човечијим. — — — — — — — — — — Главна пак заслуга Бертилонова и суштина његовог система, састоји се у томе, што је он, полазећи са изложеног гледишта, открио ту индивидуалну разноликост, изнашав пут и начин. којим се она може увидети и доказати. Тај пак нут и начин састоји се у антропометриском мерељу и описиван > Уј како антрополошком тако и номоку особених знакова оних делова човечијег тела, код којих се та разноликост најочитије показује. Ето, то је суштина Бертилоновог система, а циљ је његова констатовање неоспорне идентичности. Све друго, што би се о овоме систему могло говорити овако у опште, ствар је праксе, у којој је он достигао свој врхунац, захваљујући антропометрији, антропологији и искуству. Данас не постоји готово ни једна иоле напреднија земља, у којој систем Бертилонов није уведен као изредно средство за констатовање идентичности криваца, пружајући тиме неоспорне користи како полицији тако и суду у изналажењу њиховом, а нарочито у изналажењу рецидивиста (кривци у поврату). Ну о овоме, као и о осталим користима, говорићу доцније, а сада, нека ми је допуштено, да речем неколико речи о Практичиој примени Бертилоновог система и његовој оргацизацији. Бертилон је Француз, а Француска је центар свеколиког светског напретка. Према томе, са свим је природно, што је систем, о коме говорим, нашао своју прву практичну примену у отаџбини творца његовог. Још у год. 1883, Бертилонаж је званично установљен при париској преФектури и сенским затворима као нарочита државна служба са задатком: да потпомаже, како полициску тако и судску власт у хватању криваца и констатовању њихове неоспорне идентичности. Ова два главна задатка Бертилоновог система, повлаче за собом још многе друге споредне, од којих су најважнији: изналажење рецедивиста и прикупљање иајтачнијих^ како биогра®ских тако и осталих података о кривцима. — Многобројне користи које је Бертилонаж за кратко време иружио криминалној струци у Француској, учиниле су,да је он у години 1887, према једном циркулару министар. унутрашњих дела, заведен при свима департманима, а данас већ нема ни једног, иоле већег затвора, при коме се не врши мерење криваца. — После Француске, прва је била Белгија, која је усвојила Бертилонов систем, а за тим су то исто учиниле и ове земље: Сједињене северо америчке државе, Швајцарска, Русија, републике јужне Африке, Тунис, Енглеска, Румунија и тек у последње време Немачка, Италија и Аустро-Угарска. Са задовољством помињемо овде, да Румунија са својом установом Бертилонажа, долази, по опште признатом мишљењу, одмах иза Француске. Разуме се већ, да за то има захвалити великој заузимљивости, одличној способности и неуморном раду Д-ра Н. Миновића, чувеног лекара, проФесора университета и антрополога. Па како сам ја имао част, да будем ученик г. д -ра Миновића, — то сматрам за дужност, да проговорим неколико речи о Организацији Бертилонаже у Румунији. (Наставиће се).