Policijski glasnik

ВРОЈ 49. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 17. ДЕЦЕМБРА 1900. ГОДИНА IV. ојоо о*оо о*оо сао с<оо о*оо о?о сло о*до ојоп> с«©с> озо с«©о сло с«оо с-оо сло сло ооо ооо сло о©о с«оо с«оо с«оо сло с«оо с«оо с«<9о с«оо с>©о с«<го &ао с«оо с«оо <изо ооо сло аоо ооо с^о с,оо адо с^о с^о с^о с^о с^о ј ^ р ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С ХГ) С«ОР 0*0 0 &ОР ООО ОбО ООО (У9Р С«ОР 050 СУЗО СОО С.ОО Р20 ООО СОО (»о С 'јОО &ОР ООО огу С«»РО 0?0 ОбО (УУГ Обо С«ОР СОО ОРО (УЗО (^ОО С.ОР с«о>о ооо сг?о с«оо с«оо ООО ОбС сс>о (У?0 ООО 0,00 000 ооо с«оо ооо С/УО с«^о »ПОЛИЦИЈСЕИ ГДАСНИК« излази једаниут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг* до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновпицима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претнлатити само преко својих командира полицијских односно пограничиих одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, нолугодишве 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. С«ОР ООО ООО С«ОР с/?р ОРО ООО 090 С/73 ОјОО~ООР глг> СОО 0*00 ОјОО СОО 0*00 СУ?Р С« оо с«90 0*00 <и?Р ооо ООО ООО ооо ОјОО ^0^000_?^0 С.ОО 090 0*00 Об?Р с«00000 аоо С«бО ОјОО С/?Р С<?0 ОјОО ООО С«00 С«бО 0*00 090 ОјОО 0*00

ОАОЛУШАБАЊЕ (НАСТАВАК) (13) Исто тако ради сведок, који хоће да кривца спасе, а невина упропасти: у првом случају он ће, кад ствар вешто удеси, окривљеног окитити и рђавим особинама и изнети оно што се не да порећи, али ће се Добро чувати, да не изнесе какво тврђење, којим би окривљеног изложио презрењу или шкодио његовом угледу. На против ако је рад да окривљеном шкоди, онда ће цео његов исказ у почетку можда имати карактер благовољења, извињавања, улепптавања, докле једним јединим придевом не скрене иследникову пажњу на себе, у коме случају иследник увиђа с ким има посла. Сведок терети окривљеног горе но што може пред својом савешћу да одговара. Да би могао чинити таква опажања, иследник не мора бити никакав велики психолог; добра воља и строга пажња довешће готово свакога на прави моменат, у коме се сведоку измакла издајничка реч. До душе то још ни.је никакав необорив доказ, али је већином довољно, да иследник добије само повода, да у сведокову исказу не може бити све у реду. Латити се испитивања, да ли је сумња била оправдана, по правилу није тешко. Сведока треба навести да исприча или опише нешто, гато иследник потпуно зна из својих сопствених назора или преко сасвим поузданих сведока а што је важно за кривицу или невиност окривљенога. Пошто се свака ствар може разнолико посматрати и разнолико причати, то ће сумњиви сведок, ако је он одиста нечасан, извесно ствар тако разлагати, да иследник може опазити, у коме правцу сведок изврће; свакако да ваља правити разлику између лажног сведока и само пристрасног сведока. Потпуно непристрасан није можда ни један сведок. Неко мало додавање и украшавање у причању не треба узимати тако озбиљно, али такво описивање битно се разликује од правог, лажног исказа, да размена није могућна ни у ком случају. Је ли МЈпит испао на сведокову штету, биће можда потребан други контролни испит. Ако се и тим испитом појача сум-ња, онда је најбоље, да се сведоку отворено каже, шта се мисли о његовом исказу; на тај начин ће се бар отклонити, да сведок и даље не прича неистину. У врло многим случајевима, на име код непокварених природа, дешава се, да сведок учини мање или више дрзак покушај, да иследника лаже, али се тога одмах окане и поштено говори чим опази да иследник не прима све за гогово. Одиста се може рећи, да је иследник сам крив, кад му сведок лаже, јер да је он из самог почетка добро пазио, било би му лако да спречи цео развој лагарија. И ту треба отворити очи и добро пазити на унутрашње противуречности његових исказа са спољним момевтима, јер ништа не утиче тако снажно, ништа не збуњује тако нити исправља тако слабије образоване људе као јасан и јак Детопз^гаКо а<1 оси1оз. Наравно да ту ваља пазити и на ситнице и н. пр. не заборављати, да ли није неписмен човек, за кога сведок тврди, да му је нешто читао; да ли сведок не тврди да је ватра грозила његовој кући, ма да ветар није дувао у оном правцу, у ком је његова кућа, или да је пола сахата стојао бос на пољу, ма да је на пољу био снег до колена. Сведок тврди, да поток доста пута тако набуја, да плави обалу, али чим бацимо погледе на камичке што мало вире из воде, уверићемо се да на |

њима има густе маховине, а то не би било, да ти камичци чешће тону у води. Сведок прича, да га је његов син тада одмах учинио пажљивим на ово или оно, међу тим рачунањем се докаже, да је његовом сину тада било шест година. Такви примери отворених противуречности и немогућности показују се често у протоколима и они су најбоље оруђе, да се сведоку докаже неистинитост његових навода, али њих треба открити. То није никад тешко, ако уопште саслушању посветимо пуну пажњу, ако и приликом читања протокола слушамо и ако, што је неопходно погребно и од велике помоћи, живо представимо себи све оно што је испричано. Саме речи не противурече једна другој тако снажно и јасно као Факта, бар у речима се не опажа тако јасно противуречност. Али кад тежимо, да пред своје очи изнесемо стање ствари онако како га је сведок испричао, или, како га већ знамо из ранијих описивања, па онда оно што је наново испричано умешамо у то, а за тим и даље слушамо сведоково причање и догађаје у мислима преносимо на оно место, на коме су се и по ранијем причању одиграли, онда је готово немогућно да се превиди нека невероватност или немогућност. Иследник треба да се сав преда и посвети својој ствари, па ће и посао имати успеха. Једно за нас у многом случају важно питање јесте оцењивање исказа лица на умору. Иследник има прилика да саслушава рањенике или отроване личности; има прилика да саслушава људе, који на самртном одру казују тајну, којом некога терете злочином; људи на умору олакшавају своју савест тиме што се исповедају да су учинили неки злочин, за који други невин испашта. Према томе исказ лица на умору од врло велике је важности. Ако је иследник био још у могућности да дотичног сам саслуша, па за тим и закуне, онда је ствар лакша, јер је имао прилике, да се увери о вредности исказа. Али доста пута није било могућно да се иследник дозове, те је самртник тајну исповедио само трећим лицима, која је за тим саопште иследнику. Да се сва таква лица морају саслушати тачно и опрезно, само се по себи разуме, као год и то, да у свима таквим случајевима има лекар да даде свој суд, да ли је самртник у свом стању могао да каже истину. Рецимо да се несумњиво утврди да је болесник казао истину, ми имамо још да решимо друго питање, да ли се може потпуно веровати човеку, који умире. Правници се у томе држе врло различито. Једни тврде да је све оно што човек на самрти каже у свима околностима цела целцата истина, а други веле да њихне исказе ваља ценити као и других људи. За нас ће пак најбоље мерило бити ово: ако је дотични био у живогу поштен човек, може му се веровати и на самртној постељи; није ли био поштен, вероватно је да лаже и кад умире. ПатоФормно лагање Има стања, која су у неколико у средини између онога, у коме неко хоће да каже истину и онога у коме то неће да учини. То су они случајеви, у којима неко у даном тренутку нема намеру да лаже, али у којима ипак услед навике ствар тако представља, да неистина избија на видик. Ово по правилу није никакво болесно стање. Па ипак ту мора бити неке ненормалности, кад човек сматра као за истините оне ствари које то у ствари нису. Овакви случајеви највише задају мука иследнику, пошто лажима таквих људи не може се наћи мотив, и пошто они чине сасвим нормалан