Policijski glasnik

80

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10 и 11

* * * Увек сам био наклоњен читању научних књига, поглавито медецинских. Драговољно сам прегледао халуцинације од Бријер Боамонта, Лудило од Морела, Злочин и Лудило од Моцлеја. У овој последњој књизи наиђем на нацрт једног врло умешног плана, врло корисног за моју ствар. И ево шта сам учинио. Једног јутра одем доктору Аоздату, највећем лекару за дудило. Ирими ме врло учтиво и ја, му рекох : — Докторе, нешто ћу вам страшно признати ....Богат сам, срећан сам, обожавам своју жену и децу, немам никаква разлога да се љутим, нити да мрзим ма то кога било, но, међутим, ја сам каткад у некаквом страховитом стању. Говорио сам испрекидано, разрогаченим очима, усне су ми се с часа на час грчиле. Доктор ме је посматрао пажљиво. — Наставите, рече ми он. Оборих очи патосу, и муклим гласом наставих: — Покаткад у кругу своје породице, на један пут ме обузме некаква луда жеља да некога убијем. У мени се збива страшна борба. Осећам као да ми негпто неодољиво вуче руку к ножу на столу, до мене.... Кога бих хтео да убијем? не знам. Жену, децу, свастику? У свом грозном бунилу, ја не пробирам... Уздржавам се из бојазни да не прочитају у мојим очима страховиту тајну. Стиснем руке и забадам нокте у месо да се пробудим.... Првих пута, физички утисак довољан је био да растера ову халуцинацију; устанем одем у своју собу, протрљам чело хладном водом и умирим се. Сабласти је нестајало и ја сам се враћао смешећи се. Али од извесног времена, напади су све чешћи, осећам да отпор моје воље и мога разума слаби... почињем страховати да се једног дана не бацим на једног од оних које волем и да му не сјурим нож у груди... Докторе, дошао рам да вам се исповедим... бојим се самог себе... Можете ли ме спасти ? Господин Лоздат ме је слушао са највећом пажњом: — Реците ми, упита ме он, јесте ли опазили какав претходии симптом ових криза? — Да, да, одговорих му. Прво тежина у глави, као да ми је мозак и сувише тежак и да се окреће по мојој лобањи... за тим иритискивање груди, зближавање ребара.... затим извесне нередовне.... — Врло лепо, настави г. Лоздат. Уверавам вас да се ваш случај лако може излечити. Врпште тачно наредбу коју ћу вам издати и ја за вас одговарам.... Написа дугачку рецепту коју узех захваливши му. Бибари... бараби... би...ба...ри... Та досади ми овај рефрен. * * * Ја сам се тачно владао, разуме се привидно, по саветима докторовим. Соба за рад била ми је пуна Флашица. Жена ми се беше узрујала. Умирим је што сам боље могао. С времена на време гледао сам је блесаво. Упитала би ме за узрок. Увек сам одговарао обилазно. Тако су прошла три месеца. Затим одем опет доктору. — Је л'те, рече ми он чим ме је из далека видео, надам се да сте прогонили те црне лептире.... Стадох плакати. Био сам жртва судбине. Не само што се нисам излечио, него сам био изложен све чешћим нападима... приморан сам да бежим од куће, да се дуго шетам по вароши, понекад је умор довољан био да ме умири. Али унутарња сила се некака пењала, пењала... На уснама сам имао као некакав укус крви. — Господине, молио би вас за једну велику услугу. — На вашем сам расположењу, одговори ми доктор, с тоном из кога је провиривало сажаљење. — Ја вас молим да ме затворите у неку лудницу... Није се много изненадио овом мојом жељом. — А због чега? — Знам, наставим ја, анам да сам пред страшном кризом. Симптоми које сам вам изређао јачи су него икад...; и сутра можда, осећам да ћу учинити какву несрећу... Затворите ме. Нека ме лече као лудог, са тушевима, са лудничним кошуљама... излечићу се, помозите ми, сиасите ме! Чувени лекар био је узбуђен. Интересовао се о овом физиолошком предЈ -ету. Ја наставих:

— Само да не би се уплашила моја породица, ја бих волео да она не зна грозан начин којим ћу се лечити. Казаћу им као да иутујем послом, један, два, три месеца... тада ћу се изгубити, а за то време ћу им писати кад будем био присебан. Кад ме лечење — што најјаче то боље — спасе овог стања, вратићу се кући и заузећу своје место у породичном животу, сигуран да га нећу окрвавити. Г. Лоздат ме прегледа, преслуша, ироучи ток мојих органа и на крају ми рече да имам права. Нисам имао никаквих иовреда; случај је био проста нервоза која се даје излечити, понављаше ми доктор. Он је пристајао да ми помогне у превари коју сам смислио, да ме стави у лудницу чији је био управник, а био је и убеђен да ће неколико недеља неговања бити довољно да се излечим. Одем својој кући и није ми било тешко да уверим жену о потреби путовања. Она је у мени приметила неку узрујаност које би нестало, мислила је она, кад бих мало пропутовао. Сутра дан сам био у лудници.... бираби — бибари!... она је била укусно, луксузно иамештена. 'Гегико је било... бираби... ах несрећни речи! додија ми!... А зашта? Зашта? * * * У лудиици сам остао два месеца. После петнаесетак дана, ја сам се претварао као да имам велики напад болести. Бацих се на једиог болничара, да га удавим... настадоше муке од тушева, снебивао сам се као ђаво. То ме је уморило, и мало но мало уђем у своје нормално стање. Шест недеља су ме још чували и неговали... Г. Лоздат ме је сваког дана посећивао, па је констатовао знатно побољшање у мени. Ја сам се у самом себи смејао. Знао сам да му је то веома ласкало, јер је мој случај био баш као потврђење његових теорија које је он неколико пута излагао о лечењу лудих њиховом вољом. Он би ми честитао на енергији и храбрио ме је, а ја сам се показивао веома миран и послушан. Ја сам му непрестано причао о својим измишљеним симптомима који су доказивали да је моје изцељење близу, говорио сам му како је нестало цеФалалгије, дисање је било слободно, а органи су Функционисали правилно. Једног дана рече ми да се вратим својој кући. Замолих га да ми допусти да још месец дана останем у лудиици, ради неговања, што он одобри додавши, да је по њему та мера излишна. На послетку изађох из луднице и одох кући. Жена, свастика, деца, пријатељи, сви ме радосно дочекаше. Ја сам им у пола признао истину. Рекох им да сам отишао да се лечим од једне грудне болести, а о том нисам им говорио, да не бих их узнемирио. Сад сам потпуно здрав. Што је пак најглавније, ја сам врло добро изгледао — онај одмор у лудници дејствовао је на ме врло добро. Па да... где се оно зауставих ? Вараби — би-би-ба — Вибари! једаи, два, три.... Бибари!.... глава ме боли. * * * Након чегири месеца од како сам се кући вратио, како је моја свастика била, о ручку, на левој страни до мене, сјурим јој нож у груди, посред срца.... Затим, станем се драти и паднем на земљу.... напад је трајао — изгледао је да је трајао највише пет минута. Затим дођем к себи и станем плакати. Уапсише ме. Нико сем г. Лоздата није сумњао о узроку мога злочина. Баш на дан катастроФе — а ја сам тај дан нарочито изабрао — г. Лоздат није био у Паризу те је исле^ење ишло својим путем. На питања судија одговорих да сам злочин учинио преко своје воље, под притиском неке силе коју нисам могао савладати. Природно је да су ми одговорили да се намерно правим луд.... Стид за ово претварање нагна ме да говорим о г. Лоздату. Иожурише се да га позову. Он исприча искрено, како сам се и надао, све што се десило, говорио је о надчовечним напорима да се излечим, о мом боравку у лудници. И за највештије духове ипак је човекоубилачка мономанија била јасна. Велики алијенисти Ескиро, Динел, тврдили су исте сгвари. (То сам врло добро знао, пошто су они и били који су ми пружили грађу за овај мој план',. Пошто сам био богат и доста угледан, да се судијама не би ириписала пар-