Policijski glasnik

ВРОЈ 20.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 26. МАЈА 1901.

ГОДИНА У.

соо с иоо с *оо о /уо гоо сс<оо с / уд сг<о ооо ооо ооо ооо ооо ооо &оо ооо ооо &оо о оо сор с. оо ооо ојоо с <оо сјоо ооо ооо & оо о*оо с*оо с <оо о*оо сјоо ооо ооо ооо оур с с-со ооо с<>о оо^ оуо оуз ојоо с ^ оо оуј е/л ЛОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ооо сјсг > соо ооо соо с * тз одо слзо адо сдо оо о ооо с-сз с<оо а<ув с/ &о ооо с ^уј с ^ о а <у> с-оо с^> с<зо с^> слп одо сб<о оеге ооо с.<уд саоо аоо ооо с<?о аоо с.еге с ^? о о ^ о ооо озо с<до аоо <>уо с < уд с < у : 5 ,П0ЛИЦИЈСКИ ГДАСНИЕ« издази једанпут недељно. Ио иотреби биће ванредних Оројева. Иретнлата се шаље уредншптву у Веограду Краљев трг* до Унраве града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичнидима, онштинским писарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишњо 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошите 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гласника" не продају се. Рукописи не враћају се. с.оо О &У ооо &ОР С/ЗО ОјОО О/ОО ООО О ј ОО с <00 С*ОР с СГ> ООО О/ОО ОјОО осјо (^оо (уро ОјОО С/ЗО ~ССО оуз СјОО СјОГ) с <00 оуз ООО с. ОО с /У2 С/2Р оуз с^>? СјОО 0/9О ООО <$0О сдо С/У^ с/уз ООО оро с/у5 оро С/У2ЈУ5Г1 СОО оу- ОјОО &СК>

БЕРТИ10НАЖ И ЊЕГОВА ПРДКТИЧНА ПРИМБНА — Д. X. Алимпи^ —

(наставак)

6. Нос (сл. 14).

(7)

који наЈвише доприноси особеном изгледу нроФила, он нам показује:

Нос је орган^ лица једне нндивидуе. Посматран с а) Издубљеност свога корена, б) Оашти аравац својих леђа, в) Нагиб своје основе и г) Своје дименсије. а) Корен носа. Под кореном поса раз^ме се издубл>еност, више или мање наглашена, која се налази на горњем делу носа, између очију, а испод основице чела (А). Ступањ ове наглашености изражен је изразима: мали, средњи и велики. б) Правац леђа носа. Леђима носа назива се линија, која почиње од корена и иде до краја носа (А. Б.). Према правцу ове линије, нос може бити: «) издубљен, ако се она — поменута линија одмах испод корена носа повија а при врху уздиже ; /?) ирав, ако је она права од корена па до краја носа; у) исауичен, ако је правац леђне линије у облику нолумесеца, и б) иаломљен, ако је леђна линија преломљена на два крака, који међу собом образују један туп угао. Сваки од означених израза подобан је да буде умањен или ојачан помоћу заграђивања или подвлачења, те према томе, целокупна серија за означење правца леђа носа биће ова: нос веома издубљен, „ издубљен, ,, мало издубљен, „ ирав, „ мало исиуичен, » исауичен, „ веома исиуичен, „ мало изломљен, в изломљен, в веома изломљен. Ако леђа поса представљају још и искривљеност, т. ј. ако су преломљена на два, три или више места, онда се сваком од наведених израза може додати још и израз »искривљен 1 -', који је такође подобан, да буде ојачан иЛи умањен (иомоћу подвлачења или заграђивања). в) Нагиб основе носа. Под осповом носа разуме се линија, која прати слободну ивицу ноздрва до краја носа (Б. В.). Посматрана према замишљеној хоризонталној равнини, која би пролазила кроз слободне крајеве ноздрва, ова линија може бити :

се) уздигнута, ако иде више хоризонталне равнине; /Ј) хоризонтална, ако се с њом поклапа, и у) сиуштена, ако пролази испод хоризонталне равнине. Ако крајње изразе појачамо или ослабимо познатим нам иутем, онда ћемо за бележење нагиба осиове носа имати ову скалу : веома уздигнут, уздигнут, мало уздигнут, хоризонталан, мало сиуштен., сауштен, веома сиухитен. г) Дименсије носа. Са гледишта дименсија на носу треба посматрати: «) његову висину, Р) » исиуиченост и б) » ширину. «) Под висином носа разуме се одстојање од најдуоље -™ т 'е његовог корена, на до слободне ивнце лмгздрва (А. В.). /Ј) Исиухуност — крк^лгааноса јесте одстојање, *оје раставља најистакнутију тачку — врх носа, од тачке на којој је ноздрва за образ спојена. То је, уирав рећи испупченост ноздрве. Ове две дименсије иосматрају се увек с проФила. у) Ширина носа представљена је у највећем хоризонталном растојању између крила носа — два побочна дела носа, који су доле ограничени двама отворима ноздрва, а према образу једним троуглом, више или мање продуженим. Свака од ових дименсија носа, изражава се помоћу једног од израза за дименсију т. ј. мала, средња, велика. Оеобенооти носа Особености носа односе се поглавито на лннију његових леђа, његов крај, ноздрве и корен. Често нута налази се на горњој површипи леђа, од прилике за 2 см. испод корена, једна исиупченост у виду маслинке која, ако је знатно наглашене, може дати носу нарочити изглед. Ова особеност озпачује се изразима: нос нераван. Изразима: нос сиљоштен, нос разбијен или сломљен, означиће се носеви, који су таковим постали услед каквог несрећног случаја. Ако се на крају носа налази једпа мала равнина у виду троугла, означује се то изразима: крај носа нераван, а ако рскавице, које образују крај носа, чине, свако за себе, по једну испупченост, каже се, да је крај носа раздсљен. Помињемо још : нос иовијен у десно или у лево, нос згуљен, шиљаст, дебео, широк, бубуљичав и т. д. за које изразе није потребна нарочита деФиниција. Преградом носа пазива се рскавица, која дели ноздрве. Ако ова ивица прелази доњу ивицу ноздрва, каже се, да је нос са отвореном иреградом. Не треба заборавити још ноздрве састављене, иосувраћене, танке и дебеле, што се у пракси доста често сусреће. (Наставиће се.)