Policijski glasnik

БРОЈ 22. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 9. ЈУНА 1901. ГОДИНА У. 0 90 ООО ооо С«00 ООО ОЈрГј &ОР ООО ооо <^ОП &ОР ООО (^ОО (УУ> (УОО СЈУ*ООК> ООО СУСО ООО ООО Р20 ОбО СУУ5 СЛП> С/УЗ С.ДО 090 слг> ОбО осо с<оо ооо с^?о ОО^ СУУО ОРО ОбО СДО С^Р С4УР 0*00 ООП ооо с«оо (^бО ооо обо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ООО С<ОР С/УЗ СОО ООО ООО С/>0 ОбО ОСО сг?0 С/?Р С/У ОСО С<У0 С.ОО Обо 090 ОО? ооо СОО СДО ОО^ ОСО ооо ОбО с/?р сг?0 С'ЈОО СДО (УУД 090 С/ЈГ> сгго с/?р С/УР (УЗО ООО ОСО ОРО Оро С«60 ООО ОРО СОО ООО ОСП ОСО С/УД

ИЗ АЛБУМА ОТАРИХ 3ПОЛИЦАЈАЦА

Познајете га по виђењу и чувењу. 11 о слици га нећете погодити. Она је из ранијега и млађега доба. Али га ви и иначе добро знате и сећате га се. Виђате га готово сваки дап да шета пред хотел „Македонијом", у којој је нашао пријатељскога пријема биће преко двадесет годипа. Онако миран, пажљив, шетне тек који пут Васином улицом до Позоришта и Кнез Михајловом до Калимегдана. То му је све. По природи скроман, миран, уклања се, тако рећи, и својој сенки, да никоме не досади. То је г. Живко ~Миливојевић, давно пензионирани члан београдске полиције, — један од најпоштенијих и најсавеснијих чиновника наших. Ова гарда чиновника сада изумире. Њих је остао још један врло мали број. У добу, где се скромност не сматра као врлина, овај стари чиновник после 35 година најревносније и најпоштеније службе, помажући још и своју сиротну родбину, тавори тешке дане са нешто мало више од 200 дин. пензије! И ником да се пожали, ником да досади ! Г. Живко је родом из Брезовице окр. крагујевачког. Сада је већ у 67 години свога мирнога и повученога живота. У државну службу ступио је око педесетих година; почео је као млађи, па онда старији писар и секретар пачелства смедеревског. Одатле је постао срески начелник, иа секретар министарства, и, најзад, завршио је своју чиновничку каријеру као члан управе града Београда. У данашњем броју нашега листа прве редове посвећујемо овом ветерану полицијскохм, овоме узору чиновничке савесности и поштења. И доносимо његову слику из млађега доба, јер се он, онако како је скроман, није хтео ни давао још сликати. Па завршујући ове редове о овом добром човеку и чиновнику, ми ћемо, надамо се, погодити жељу свију његових пријатеља, ако му пожелимо и даље дуг и задовољан живот.

БЕРТИ10НАЖ И Н.ЕГОВА ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. Е. Алимпиб — (9) 11. Боја лица Боја лица резултат је двају, један од другог поступно независних елемената: боје иигмвнта и боје крви.

Као што смо већ раније казали, под пигментом разуме се жућкасто-наранџаста материја, којом је обојена кожа свију људи, па чак и оних беле расе, док други елеменат — боја крви — зависи поглавито од количине крви, која се налази у порама коже. И једном и другом од ових елемената, одговара се на картону антропометриском изразима: мали, средњи и велики. Означиће се, у рубрици особености, ако је боја лица жучна или веома бледа, као год што ће се означити и случај кад боја лица стоји у вези са етничким пореклом. Помињемо још и то, да је црвенило у лицу резултат надмоћности крви, а бледило резултат надмоћности пигмента. 12. Боре лица Под борама лица подразумевају се преломци — набори кож,е, које свака индивидуа према добу своје старости, више или мање притежава. Са гледишта идентиФикације, боре су важне само у том случају, кад су јако наглашене, иначе су корисно употребљене за роНгаИ раг1& (жива слика). То је и узрок, због кога се забрањује њихово уништавање на матрицама приликом ретуширања. Све боје по лицу могу се, ради лакшег прегледа, поделити на ове три групе: а) Борв чвла или чвонв борв, б) Борв оно очиЈу или очнв борв, и в) Борв оно уста или уснв борв. а) Чеоне боре. Ове су боре хоризонталне и могу се налазити: или само на средини чела, у ком се случају називају средње чеоне боре, или се распростиру по целом челу — аотиуне чеоне боре. И у једном и у другом случају оне могу бити: једноструке, двоструке, троструке и т. д. б) Очнв борв. Међу овим борама разликују се: «) Међуочне боре, које могу бити вертикалне или хоризонталне, а при том још и једноструке, двоструке, троструке и т. д. Дешава се по некад, да се међу обрвама налази једна група бора мале величине, које су положене у облику трапеза или троугла, што се означује изразима: међуочни траиез или троугао. Тако исто може се. по некад, срести између очију једна двострука бора у облику аксана сирконфлекса, који се случај означује изразима; међуочни сирконфлекс. Најзад, корен носа кад кад је хоризонтално пресечен са једном једином бором, која се назива хоризонталном бором носа. р) Слеао-очне боре. Ове боре пружају се од спољашњег угла ока ка слепим очима. Кад су многобројне и веома наглашене оие имају облик гускине ноге. в) Уснв боов. Ову групу бора сачињавају: а) Боре носно-усне, које силазе од корена носа ка угловима уста; (!) Јагодичне боре, које иду преко образа, паралелно предходним, и у) Воре иодбратка. Као год и оне раније, тако и ове усне боре могу бити једноструке, двоструке и т. д. 13. Општи обдик лица а) Профил Ако се пажљиво посматра цео профил једне индивидуе може се на њему по некад опазити знатна испупченост основе лица, а нарочито костију горње вилице и основе носа. За индивиду-у, односно њен проФил и у таком случају каже се, да ( је тгрогнаш (ргодпаШоа сл. 17).