Policijski glasnik

БРОЈ 36.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 16. СЕПТЕМБРА 1901.

ГОДИНА Т.

С^ОО С.ОО С.ОО 090 С/?0 С'јОО 050 0?0 С<00 С^О С/ОО 090 С/5С С/>^> С/?0 СЛО С/?0 ООО ЧОО &00 ООО 050 С /УД 0?0 ООК> ОЈОО 0?0 СОО сг?р с«00 (^ОО ООО ООО С.ОО С|рО ооо с«оо с*оо &оо с-оо С«ОР (УОО С.ОО С.ОО ООО С^ Р ООО С /УПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОМШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАНИЈУ ПОЛИПИЈСКИХ И ОПШТИНСКИК ВЛАСТИ ОТЗ обо СДО 090 ОРО СОУЗ ООК СОО ОУ с«00 ОСУО ОУГ РУГ ОУ? ОУО оДО УХ С.РЗ ОДС СУОО Оро 0?0 0?0 090 У5Р с>00 С<6Л> ОбО с<>0 ОУ) СОО СЈОО ООО ОУД ООО 0?0 ОУ? ОРО СЛЈО ООО О&О О&о Обо ОСО сг>р ОУ: УРЕХУЈВ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА 7Н7ТРАШЕИХ ДЕ1А

ооо О5о с-оо ооо с/уз с»с*> (Убо суоо 090 с«оо с/?о 000 .090 сг?о Сгоо О9о обо ооо сг?о о?о (У^ абс о&с ооо ооо оуг <>уг с/>о с>оо с>»у: оуг 'Оро с»с<о (уоо с/?о о>о о^ оу: у/: с/у? с<ро оуг сууг о>о сгзо оу? ооо сг>о

СЈ1УЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ својим превисоким указом од 11. септембра ове године, на предлог Министра унутрашњих дела, а ио саслушању Министарског Савета, на основу првог одељка члана 15. и члана 44. Устава земаљског, и последњег одељка члана 2. привременог закона о изборима чланова Народнога Представниглтва, благоволео је решити: Народно ГЈредставништво сазива се у редовни сазив за 1901 годину, на дан првог октобра ове године, у Београду. Из канцеларије министарства унутрашњих дела: 11. септембра 1901. године ГШ 20691. у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО Л0НД0НСКА ЕГЗЕКУТИВНА ПОЛИЦИЈА (наотавак) Друга добротворна установа јесте; СћпвМап РоНсе АавосхаНоп (хришћанско нолициско удружење). Оно приређује религиозне митинге за полицисте и има своје седиште у РоНсе 1пвШи1;е, Бопс1оп, 1а Ас1е1рћ1 Теггасе, Ас1ат 81;гее1;, 81;гапс1, са читаоницом, библиотеком, одмориштем за сву жандармерију, све службенике и оне, који у Лондон дођу ради службе у жандармерији. 'Гу има и соба за спавање ради полициста, који долазе са страие. За постељу се плаћа само 1*20 дин., што је, за тамошње прилике, једна багатела. Друштво је последњих година радило с врло добрим успехом. Даље ваља поменути дом оздрављења, за полицију нриморску (РоПсе ЗеавМе Ноше) у Л^ез1; Вг1§ћ1;оп, где се примају за малу цену од 9.60 дин. недељно они полицисти, који су због боловања на осуству. Најпосле, има и једно друпггво (Тће Ме1;гороН1;ап апс! СЈСу РоНсе Репз10пег8 Етр1оутеп1; АваосЈаПоп. 7. У1с1о1е 81;гее1;, \Уев1;тЈпв1;ег БопДоп), коме је тежња, да пенсионованим полициским службеницима лондонским налази занимања, које би им давала какав доходак. Посмотривши овако организацију лондонске полиције, хајде да видимо службу њену уопште. На делање униФормованих полициста имају битна утицаја ове две важне околности: 1. силан саобраћај престонички. 2. ужасно велики проценат злочинаца од заната. Саобраћај, како у центру тако и у појединим деловима ове вароши, од 6 милијона становника прави је колос. Пре неколико година статистички је потврђено, да на дан кроза Сити (унутрашњосг, средина вароши) прође 1,123.708 лица и 92.488 кола. Само преко моста 1 јопс 1 оп Вг1с1§е, што преко Темзе води за Сити, пређе дневно 22.000 кола и 110.000 пешака. Могло би се мислити, да се код тако јаког саобраћаја дешавају често сударања и несрећни случајеви, али, напротив, сав саобраћај има сасвим добар ред и, што се кола тиче, иде ванредно брзо.

Јавно мнење у Лондону и тамошња штампа чешће тврде, да за ову сигурност и лакост саобраћаја, има заслуга поглавито полиција и признају јој ваљаност. Но, мада се не да спорити она, увек за дивљење, окретност лондонских уличних позорника, ипак има ту пуно и других узрока, што саобраћај иде тако глатко. Пре свега, у унутрашњости вароши, па ни у другим веома живим варошким крајевима, нема никаквих уличних железница. Трамваја, који су у другим великим варошима, једна стална сметња осталом саобраћају; јер се не дају обићн и све остало мора им правити места — тих трамваја никако нема у најживљим крајевима, па онда, нема ни оних дугачких шина, које су често опасност за лака кола и велосипеде. Место тешких трамваја, хитро возе својим правцем кроз те најживље улице велики број лако саграђених омнибуса с местима унутра и са 14 седишта на крову. Са њима се утркуј-у карактеристичне и лако покретне лондонске дрошке (саћв). То су двоколице и зову се саћ или по имену свога нроналазача Нопзот. Оие су отворене спреда, а кочијаш седи позади, те преко глава оних које вози, а управља уздама и може пред собом видети сву улицу ; кратке су а узане, те им је лако обилазити, све с малим круговима. Стају махом на оним узвишицама средином улице, а осгали саобраћај јури десно и лево од њих. Трамваји раде само у крајњим дистриктима. Калдрма је махом од дрвета, које се ту врло добро показало, противно искуству на другим местима. Кочијаши терају врло вешто и брзо,, по који пут један поред другог у четири врсте, којима се крај, не да сагледати. Између њих, иа раскршћима, промиче силество пешака без страха и тако сигурно, да се странац мора задивити. Као што је у најживљтш крајевима варошким, главан посао полиције, да држи ред над уличним саобраћајем, тако је у осталим крајевима, без сумње њен главнп посао и први задатак, да заштићује, да буде заштита од безброја злочинаца. Никоја варош на свету није толико легло злочипаца колико Лондон. То долази отуд, што овде може сваки слободан, несметано да живи где хоће и како хоће. Нема ту ни пасоша ни подношења пријава! Странац може под којим хоће именом да закуии сган и дотле у Лондону да остане, док му је воља, па му нико неће правити никаквих сметња, до год не дође у сукоб са самим казненим законима. За Енглеза је лична слобода. највишв добро и по цену те слободе трпи он свако зло, које би могло доћи услед неподношења нријава. Кад је један немачки полицист упитао о томе неког Енглеза, овај с хумором пређе преко питања 'рекавши: »1псоте Тах Со1ес1ог — порезник ће га већ умети наћи ! (< Узгред тек да кажемо, како је у оваким приликама тешко криминалној полицији радити. Полицији је принцип : да спречи злочин, да буде предохрана од злочина. Она није само зато ту, да чини ислеђење после учињеног дела, него је поглавито тога ради, да чува, да не да ни да се догоди злочин. Том принципу одговара служба, коју полиција у Лондону врши. О томе се стара полициска станица. Она се, по величини територије за коју је, дели у секције; старе станице у у унутрашњости вароши имају 4—5 секција. Свака секција опет се дели у 8 кругова (ћеаћз). Величина овпх кругова зависи од важности краја. Они су кружног облика и тако одмерени, да констаблер свакога круга, свако место свога круга обиђе сваких 10 минута или најдаље сваке четврти сата, тако да свако коме он треба, може да га нађе, само ако за толико чека на једном месту. При том прописана је брзина кретању од 4. км. на сат. Отуд се види, да су кругови доста мали. Сваки, констаблер има у секцији свој круг.