Policijski glasnik

СТРАНА 254

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 33 и 34

барута и других распрсжавајућих материја у свомс иодручју, и стара се да се ово иаре^ење тачно врши. НБр. 17.89). 11. августа 1903. год. у Београду. Минисгар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЂ с. р.

Какво треба да је потврЗјене полицијских влаоти на сведоџбама о имсвном отању и занимању, па да одговара правилима Г. Министра Правде код 4. тачке §. 471. гра^анског поступка? Свет, Јањић Но спору Николе С. М., ковача, противу Јоце Н. такође ковача за издање тапије, првостепени суд пресудом од 27. септембра 1902. год. Л» 12921 досудио је тужиоцу тражење, кад је нашао да је овај доказао трашење а ооднетим уверењем у тужби, које одговара пропису § 471 грађ. поступка, да тужени није земљорадник, век се занима ковачком радњом, од које себе и аородицу издржав а. Ову пресуду одобрио је и Апелациони суд у свом I одељењу 14. новембра 1902 г. под № 4656. Но, по жалби тужене стране, Касациони суд (II одељење) 28. Јануара 1903 године, № 11.308| О2 иоништио је Апелациону пресуду са ових разлога: »Погрешан је разлог ирвостепеног суда зајечарског, чију је пресуду од 27. септембра 1902. № 12921 одобрио Анелациони суд горњом својом иресудом, да уверење, које је туасилачка страна у тужби поднела о занимању туженог одговара §. 471 грађ. суд. поступка." „По тачци 4. §. 471 гр. суд. поступка и правилима Господина Министра Правде од 4. Фебруара 18741 В№ 254 (зб. XXVI стр. 14) тачка 11. тражи се, да такво писмено буде потврђено среском полицијском влашћу, која је дужна такође арегходно известити се о истиности даног сведочанства." »Како се из поменутог уверења суда општине зајечарске од 6. Фебруара 1498. № 589 види, да је среска власт под 6. Феб |Јуара 1398 год. ј\» 994 исто иотврдила на основу исказа иотаисаних одборника, то нрема наведеиом, такво уверење не одговара ироиису тач. 11. иоменутих иравила, на је Апелациони суд погрешио, кад је пресуду првостепеног суда одобрио на основу онаквог уверења, веК је требао да изиште од тунсилачке стране друго иотиуниЈе, иа ио том даље уради ио закону." Апелациони суд примио је ове примедбе и наредио је дослеђење у смислу иримедаба Касационог суда. Тужбе за уништај јавних продаја учестале су. Да не претерамо, али можемо казати поуздано, да међу предметима грађанским, који долазе на размаграње Касационом суду, има '/ 8 којима се тражи поииштај јавиих продаја. Међу овима пак има добар део, у којима се тражи ово са тога узрока, што

уверење о „ на.главици " и аанимању дужнога, — не одговара тач. I I нод а, б, в, п иоследњем одељку ове тачке, правила Мииистра Правде код §. 471, грађапског иоступка. У овој тач. 11. б, стоји ово: »ово писмено да буде нотвр^ено среском полицајном власти, која је дужна такође иретходно известити се о истинитости даног сведочанства." Према овоме, полицајна власт има да се извести о истинитости уверења, које је издао кмет и три општинара његове (који тражи уверење) општине, да он (дотични) има преко оту1)ују!.ег имања још иет плугова земље и ку!)у с плацем 1 ), па онда да потврди то писмено. У место овога ево како раде полицајне власги (у округу — окружне а у срезовима — среоке). Кад добију » сведоџбу « (општинске власти махом је зову Ђ уверењеЛ\ од оиштинског суда, које но правилу треба да потнигие кмет и три одборника о наглавици или занимању дотичнога, она стављају оваково потврђење: »Истинитост потписа и печата суда општине самаилске, као и садрлсину овог уверења а на јемство на њему нотписатих одборника, тврдим по званичној дужности. 1 ' № 2161 17. Фебруара 1903 год. Краљево. По наредби начелника среског, (М. II.) писар Лазар Т. Како су судови иозвапи да се по званичној дужности старају да прибаве доказ о „ наглавици"- од „ дотичне стране « (расиис Минисгра Правде од 1. децембра 1886 год. № 5258 у зборнику 42; стр.: 310) ђ што им је уједно и дужност да пазе, да ли те сведоџбе одговарају закону, а кад им је и то дужност, онда би се огрешили кад би примили ову сведоџбу са онаким потврђењем, јер да је Господин Министар Правде хгео. да се задовољи само сведоџбом кмета и три општинара, он не би тражио, да ова овери и среска власт на начин, како је наведен у тачци 11 б; наведених правила. Дотични пак чиновник, некабира начин, на који Г\.е се известити о истипитости даног сведочанства.

') Овоме б.1агодејању землорадпшса, да му се, за приватпа потраживан>а, не сме да прода пет плугова аемље и кућа са плацем, народ је дао врло згодан назив к наглавица,'> те ћемо га и ми употребити кад говоримо о овом благодејању. Има одлука Касационог суда Л: 5605 и 8143 02 и Л* 47 0 . ј у којимл со трана1 да сам суд, званично пише, дотичној полиц. власти, за овакву сведоџбу, но ми миелпмо, да је ова коју исписасмо под Л* 11 .ЈОНДц правилнија, а за доказ ево да наведемо баш пропис тач. 11 са тач. а овпх правила. Ево шта ова вели: , ( Ако би земљоделац.... да отуђи, дужан је: а; да докаже сведоџбом с плацем. Тралш се дакле, да сам продавац нодпесе овакву сведоџбу. Тако је и по мало час поменутом распису од 1886 годипе. Да испишемо како је баш и у овом раснису: (( Да би се ово спречило, Мниистар правде позива тај суд, да ои, у свакоме предмету, који се тиче земљоделчеве земље, ио званичној дужности пази и изискује, да се поднесе иравилом ироиисани доказ и о томе, да дотични земљоделац, који имање отуђује, има иреко отуђујућег имаља још пет плугова земл.е и куНу с плацем.

На овако тумачење, дотичне тачке Касационог суда, чули смо огтттрије замерке, некпх полиц органа, али немају нраво. Оба одељења Касационог суда (II и III) који се баве грађанским сиоровима, са малим изузетком, деле ово мишљење; а види се да је ово прихватило и Апелационо,јер иије дало противразлоге. Наклоност онима, чије се имање продаје, или нерасположење према извршним оргапима, апсолутно је искључена у касационих судија, бар колико је нама позпато. Међу Касационим судијама било је увек, па и сада, који су служили и у иолицијској струци; па су им иознате и све тешкоће једног извршиоца, али, код оваквих наређења, која се односе на ово питање, —• искључена је свака двоумица.

Одговормоет алкохоличара Д. Ђ. Алимпи^ (Свршетак) Јегран у своме делу „0 лудилу код дегенерисаних ® (Париз 1886), а иоводом говора о алкохолу предака и његовом утицају на потомке, вели ово: — Алкохол иредака један је од најмо/1нијих фактора дегешрације, и обратно: — Све дегенерисане личности одате су иороку ииЈанства. — Потомци алкохоличара дегенерисани су. Студирајући хроничие алкохоличаре по азилима у Америци, д-р Минор констатовао је, да се штетни утицај алкохола ировлачи кроз 5 генерација. Није без ингереса и овај пример, који наводи Морел, да би доказао штетни утицај алкохолног иаслеђа. Један човек од добре раденичке Фамилије, одао се врло млад иијанству и умро је услед хроничног алкохола, оставив за собом 7-ро деце. Двоје од њих умиру у раној младости услед конвулзије, треће луди у 22 год. и умире као идијот, четврто покушава самоубиство п иостаје доцније ужасан идијог, пети је мизантрои, који прекида сваке одиосе са Фамилијом, шесто дете (кћи) хистерично је, и најзад, седмо (син) одличан је и врло иптелигентан раденик али пати од врло јаке иервозе. Д-р Линије са своје стране додаје ово: — Ако се броју душевно оболелих од алкохола дода још и број идијота, малоумника и глупака, рођених од родитеља алкохоличара, увидеће се лако: да 50°/ о болесника имају за узрок своје болести алкохол.

Нису, међутим, ретки случајеви, у којима се алкохол злоупотребљава као средсгво одбране. Многи и многи злочинци опрали су се, само помоћу њега свога злочина, а колико 1.е их тек бити у будуће, који ће, на рачун његовог распростирања, умаћи друштвеној иравди! Али, ако се, у место носматрања само иовршине, сиђе на