Policijski glasnik

БРОЈ 9. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 13. МАРТА 1904. ГОДИНА У1П ооо с-од ооо ооо ооо осо осо ооо с<оо ооо с«оо ооо ооо ооо о<уд оуо ооо ооо о<>с ое>о ооо роо ооо оуг оур ооо осо ооо ооо ау. ооо осу ооо #оо с > у оу ? с ^> о <^ оо с/у:) ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР5/ЧНИ ЖСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈУ ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЈ1АСТИ

ООООбО 060 С-СО 0<50 060 ооо оло ооо ООО о«СО 050 Обо сгхр С// О&о ООО' 060 ОС^о ООО О бо суу: Обо СУУ Обо с^о ООО 060 00-1 ооо Обо О У Осп ОУ) С<50 ОУ1 050 о&о 060 С<У- Обо 0<50 ОСЈО осо ОСО О?>о Обо с/УР Об^7РЕХ7ЈЕ ОДБОР МШШСТАРСТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА V ГА> УУД осо С ОО ОУ ОбО Обо 050 ОбО ОбО ООО ООО ОбО ОСО ООО ООО ооо ОбО Обо ОУ. ОбО ОСО ООО ОУР ОбО О0О~ООО ОбЈО ООО УУР 050 ОбО ООО 050 Оро СЈбО ООС ОбО 050 090 ООТ Обо ооо ооо ООО ОбГЗ осо оур ОУР »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаипут недељно. По иотреби биће и ванредних бројева. Претндата се шаље »Уредништву Полидијског Гдасиика* иди дотичним окружним и среским властима, или напошти. Цепаје листу: чиновницима, зваиичницима, општинским нисарима и осталим званичницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехаиџијама годишње 16, полугодмпње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодшпње 5 динара, ну ови се по овој цени могу нретплатити само преко својих командира полицијских односно нограничних одреда. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодитње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи не враћају се. О СГ С/У~С ^^ООО^О^ОСО ОСЈО 050 050 ОУ осо ОУ о>ур (УУ ОУ .1>У С/ у Г сУХ ОУ (УУ С^ ОУ С/У ООО ООО С<У' СГУ С/У ОУ 060 осо оу: ОУ оу : ОСО О&р ОУ ооо 060 ОУР осо УУР ОУ? ОСО '>90000

СЛУЖБЕНИ ДЕО *(» Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Војиславу Милошевићу , писару прве класеУправе варошиБеограда, уважи оставка, коју је поднео падржавну слун^бу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 6 марта 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Крал>а Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету одобрена су решења истог Савета од 20. Фебруара ове године Бр. 1287 и 1288 која гласе: да се Душан Д. Николић, учптељ основне школе из Котраже, у срезу драгачевском, родом из Вареша у Босни, поданик турски, прими у српско поданство, изузетно од §44 грађан. закона, као дојакошњи српски заштићеник. да се Лука Иоповић, свештеник парохије блажевске, у срезу косаничком. родом из Медуна у Црној Гори и поданик исте државе, по својој молби прими у српско поданство, заједно са женом Планом и малолетном децом: Савом, Пунишом, Павлом, Иваном, Стеваном. Велишом, Видаком, Душаном, Љубишом, Станом, Зорком и Госпавом, изузетно од § 44 грађ. закона, каодојакошњи српски заштићеник. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 28. Фебруара, 1904. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашн>их дела, а на основу члана 6. закона о местима, од 16. јула 1866. године, — решено је: да се место Баточина, у атару општине варошице Баточине, које је насељено ван варошког рејона исте варошице, обележеног одобреним регулационим планом, — прогласи за село, под називом »село Баточина", с тим, да ово село и даље остаје у саставу садање општине варо-

шице Баточине, у срезу крагујевачком, округа крагујевачког. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 6. Фебруара 1904. год. у Београду. РАЗГРУ1ШСАВАБЕ ОПШТИНА Указом Његовога Величанства Краља Петра I, одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редован с.азив за 1903. год., које гласи: да се села : Велика Крушевица и Коморање, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине рековачке, у срезу левачком, округа моравског, па да у заједници образују за себе „општину великокрушевичку« у истом срезу и округу. да се село Скрапеж, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине конопничке, у срезу власотиначком, округа врањског, и прида општини „шишавачкој" у истом срезу и округу. да се села: Раков До и Радосиње, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине црвено јабучке, у срезу лужничком, округа, ииротског, и образују у заједници општину „раково-долску", у истом срезу и округу. да се село Тамнич, које само за себе сачињава општину тамничку, по изјављеној жеЛ)И његових становника, одвоји од среза крајинског, и прида срезу неготинском. истог округа. да се село Липовац, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине бањске, у срезу јасеничком, округа крагујевачког и образује за себе општину »липовачку«, у истом срезу и округу. да се село Вијоница, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине придворничке, у срезу моравичком, округа чачанског, и образује за себе општину „вијоничку" у истом срезу и округу. да се општина бељинска, у срезу посаво-тамнавском, округа подринског, која је образована Нашим указом од 29. новембра 1903. године, по изјављеној жељи њених становника, од сада назива: општина белотићска. да се село Рајковац, по изјављеној жељи његових становника, одсоји од општипе

младеновачке, у срезу космајском, округа београдског, и образује за себе општину »рајковачку« у истом срезу и округу. да се села: Горња Добриња, Доња Добриња, Честобродица и Средња Добриња, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од оиштине добрињске, у срезу пожешком, округа ужичког, па село Гор. Добриња да образује за себе општину »горњо добрињску«, села: Доња Добриња и Честобродица да образују за себе општину »доњо добрињску«, а село Средња Добриња да образује за себе општину »средњо-добрињску« све у истом срезу и округу. да се село Ступница, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине јаребичке, у срезу јадранском, округа подринског и образује за себе општину »ступничку«, у истом срезу и округу. да се села Радевац и Крушје, у срезу моравском, округа нишког, по изјављеној жел.и њихових становника, одвоје од општине гредетинске и придаду општини јаковљанској у истом срезу и округу. да се село Совљак, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине глоговачке, у срезу мачванском, округа подринског, и образује за себе општину »совљачку« у истом срезу и округу. да се село Шљивари, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од оггштине грлишке, у срезу зајечарском, округа тимочког, и образује за себе »општину шљиварску« у истом срезу и округу. да се село Плужина, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине лалинске, у срезу сврљишком, округа нишког и образује за себе »општину плужинску« у истом срезу и округу. да се село Радошевац, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од опгатине бабушничке, у срезу лужничком, округа пиротског, и прида општини горњокрњинској, у истом срезу и округу. да се село Д. Комарице, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине ботуњске, у срезу и округу крагујевачком, и образује за себе »општину д. комаричку" у истом срезу и округу.