Policijski glasnik

ВРОЈ 20 и 21.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 30. МАЈА 1904.

ГОДИНА VIII

с<ск> ос*> е*ур' ооо одо с/^о оао оег> оог> ооо оао д/уз с>у> оу- с/у суур оу> ооо об-с сг>о оуо о^с о со о уј соо ојс оос.с-бо сло с«со ооо сло сло о<јо сло с«оо осо сло слс ооо сло озо (х?о с«бо с«до с^о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник стручни лист тполицш безбедности и администрацшу полицијских и општинских власти ООО ОјОГ > ОјСЛ > 060 'рсг> ОјСК сг?0 С/50 С. ОГ> 060 ОјОООО^ Обо ооо С^О~ОбО Обо ОУ> С/УР СУ>0 сг>0 ОСООбО ОбО ОУ С/Ј.О С^О~СГ>о" СбС- ОУГ 020 СХУ ОУ> 0У>050 Р<У) с/>р 050 060 ООО С*У> С/>Р ОУ> О>0 С /ЗО ОРО 050 с/>о> С/у УРЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТБА УНУТРАШБИХ ДЕЛА

>50 У70 СЛО с <СГ> ОУУ. ООО С ЛГ. оуу: ОУУ ОјСП ОјСП СЛС С^г ОУ ру. ОУ ох. с//: е/Х. С// ОбО (УУ Обо С^з (УЛ 050 ОУ Обо ОУ. УУ5 С^о с^ осо ОХ ОУ Обо С^о О&о О^О СбО РУГ СДО ОбО СОО Обо с/уз С^ЈО ОУР ОУР »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излазиједаннутнедељно. По иотреби бићеи ванредних бројева. Претнлатасе шаље »Уредпиштву ПолидијскогГдасника« или дотичним окружним и среским пластима, или наиошти. Ценаје листу: чиновницима, звапичиидима, ошптинским писарима и осталим зраничнидима у оиште, годишње 12, нолугодишње 6 дииара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, иодугодишње 8 динара. Жаидармима годишње 8, иолугодишње 5 динара, ну ови се но овој деии могу претплатити само иреко својих командира полидијскнх односно пограиичних одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годииу За иностраистно: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Иоједини бројеви »Полидијеког Гласника« не иродају се. Рукониси не праћају се. V»1У>? ух <уу СУУ. С/У МГ. СЈУГ. ух УУ уу С^Х XX: ^ (УХ. -у./: ^ 1>У УХ У/. ^ ^ ■" ОУ- УХ УИ УХ. УУ- УХ -А>Г УХ 'Г. У,

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанотва Краља Петра I., на предлог Председника Министарског Савета и заступника Министра унутрашњих дела, решено је: да се Јовану Богдановићу, вршиоцу дужности нисара среза студеиичког, у рангу писара начелства друге класе, уважи оставка коју је поднео на државну службу. да се Миливоју Белимарковићу, писару треће класе Управе вароши Београда уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Мипистарства унутрашњих дела, 25 маја 1904 год. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на иредлог Министра унутрашп.их дела, а па оспову чл. 34. зак. о иословном реду у Државном Савету одобрено је решење истог Савета од 4. маја ове године Бр. 3798, које гласи: да се Радован Николић, бив. учитељ школе милутовачке у срезу трстеничком, родом из села Метеха у Турској и поданик исте државе по својој молби прими у српско ноданство, заједно са женом Лепосавом и синовима: Тодором и Твртком, изузетно од §. 44. грађанскогзакопа, као дојакошњи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12 маја 1904 год., у Београду.

РА С П И С Свима о*фуж ним маче^лствима и Управи града Београда Поводом појављенога спора између једнога првостепеног суда и окружног начелства о разумевању §. §. 15. и 16. полицијске уредбе замолио сам г. Министра иравде, да то питање изнесе нред оншту седницу Касационог Суда ради начелне расправе. Питање је овако гласило : »Да ли је првостепени суд надлежан, да по жалбама против пресуда или решења општинских или полицијских власти, донетих по иступним делима, оснажава, пишти или преиначава те одлукс опгитин-

ских или полициских власти, иа било да су донете по истуиним делима, кажњивим по Ш-ој глави крив. законика било да су донете по кривичном законику и по ком специјалиом закону, бпло само по специјалпом закону као што је н. пр. Закон о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, уредба о механама и т. д. к Према томе питању Касациопи Суд је у својој општој седннци од 24. априла Бр. 3366 донео овакву одлуку : 1., Да јо првостепени суд, по изјављеној жалби интересованог лица, надлежан само дарасматра, оснажава, уништава и иреииачава иресуде и решења општинских и полицијских власти изречених но иступним делима из III части казиеног законика; 2.. Да нрвостепени суд није надлежан да разматра, оснажава, уништава и пренначапа пресуде и решења оиштинских и полициских власти изречених по иступима кажњивим по опецијалним закоиима, него су за ову радњу надлелше оне адмпнистративне власти, којима је тај носао поверен по истим законима ; и 3., Односно иресуда и решења онштинских и полицијских власти изречених по иступним делима но казненом закопнку и по ком специјалном закону, није надлежан првостепени суд за разматрање, оснажавање, уништавање и преипачавање њихово, него опе администратпвне власти, које су за тај рад по овпм специјалним законима позване према правном начелу, да је специјалан закон претежнији од оиштег, кад су они у сукобу. Саопштавајући ову одлуку Касационог суда начелству — управи — ирепоручујем му — јој —■ да се по њој од сада уиравља. ПБр. 13685. 14. маја 1904. год. у Београду. Председник Министарског Савета, Застуиник министра унутуашњих дела, ђенерал С. ГрујиЂ с. р.

савредое НД цол ИЦИЈ а Још одавно, управ са развићем савремене криминалне аитропологије, која је у последњој четврти прошлог века створила читаву револуцију у научном свету својим појмовима о злочинцу, злочину и његовим узроцима, осетила се нотреба за озбиљном реФормом иолиције, као установе, која има врло великог утицаја на растење и опадање криминалитета. На конгресу ннтернационалиог савеза за кривично право, одржаног у Линцу месеца августа 1895 год. поред осталих, донет је и овај закључак: Да би криминални органи што боље одговарали својим дужностима желети је да, иоред текстова кривичнога закона, буду што боље и темељније уиознати са главним узроцима злочина, особеностима злочиначког света и најирактичнијим начинама за истраживање злочинаца и арименивање казне. У место простих извршилаца закона и најобичнијих представника грубе силе, нова криминалогија захтевала је и захтева: да иолицијски органи буду људи од идеје и иницијативе, који ће се старати да изналазе узроке злочина и средства за њихово сузбијање. Беч је био први који се, одмах ио свршетку конгреса, одазвао његовој жељи стварањем криминалистнчког курса за ученике права. Бечу је убрзо следовао Лион са Лагасањем на челу, па и Рим са проФесором Салватором Отолењием , који је у обим овојих судско-медецинских предавања на универзитету у Риму, унео и нарочити одељак о полицији и њеним дужностима са гледишта савремене криминалне науке. Ну, Отолењи се није само на овом зауставио. Налазећи за потребно, да своје теоријско нредавање пренесе и на практични терен, а полазећи са гледишта да сваки орган сигурности мора, пре свега, темељно знати све оно што се односи на злочине и злочинце, Отолењи је јуна месеца 1902 год. у споразуму са тадањим министром унутрашњих дела основао нарочити практично-теоријски курс за све полицпјске органе у престоници Италије.