Policijski glasnik

ВРОЈ 21. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 29. МАЈА 1905. ГОДИНА I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТ8А УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИЦНЈСКИ ГЛЛСННК" издази једанпут, а према иотреби и више иута иедељио. Претплата се лолаже у наиред, и то најмање за пода године, код свију полицијских вдасти, и износи: 20 динара на годину за државна и оиштинска надлештва, а за све друге иретилатнике у опште 12 динара годишње За иностранстпо: годишње 24, иолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО «4* РАСПИСИ Свима ОЈфужним наче<лствима и Управи града Београда Кад у јецној држави аукторитет полицијских влаоти тако опадне, као што је то по готово једнодушној оцени случај код нас, онда настаје озбиљна онасност не само по развитак и напредовање те државе, него, могло би се страховати, и [10 сам њен опстанак. Узрок је томе неповољном стању, по моме мишљењу, поглавито у томе, што чиновници или не врше закоиске одредбе, или што их неједнако примењују на све суграђане. А они их не врше или због свога личног или партијског расположења према овоме или ономе суграђанину, или из страха, да строго примењавање закона према истакнутим члановима какве политичке странке може имати рђавих последица по њих. С друге с-тране бивало је на жалост у нрошлости доста случајева, да су и главни надзорници чиновшка са овога или вишега места сами захтевали да чиновници врше таква дела, која стоје у правој супротности са законским одредбама. За потврду овога има у прошлости доста примера који су свакоме познати. Такво злоупотребљивање властиучинило је, те је у народу с разлогом поколебана вера у правни поредак у земљи, и створило се уверење, да се закони пишу само из обичаја, а да је прави закон воља власника, па макар то они били и најнижега чина. Ја сам се тврдо одлучио да томе злу учиним крај, да повратим у народу веру у закон, да уздигнем углед државне

власти. Ту овоју одлуку ја ћу моћи извршити једино уз ревносну и савесну помоћ свих а нарочито полицијских чиновника, који имају најчешћег и најнепосреднијег додира с народом. Прави узрок томе злу није, по моме мишлзењу, у самом чиновништву, веК у врховима државне управе, којајенесамо то трпела, већ, на жалост, и подржавала и потпомагала. А да ли је то моје уверење правилно, брзо ћу се уверити, јер ја тај прави узрок отклањам тиме, што ћу од чиновника тражити једино вршење службе на основу закона, и њихово строго примењивање на све грађане без разлике. Овим им дајем могућност да покажу своју честитости способност, или да обелодане своју неисправност и незнање. Ослобођени овако од сваких противзаконских прохтева одозго, они су тиме разрешени од свих сграховања одоздо. Имајући у рукама само законске одредбе, и воде! и само о њима рачуна, они ће, ако су свесни своје дужности и спремни за њено вршење, убрзо прибавити државним властима онај аукторитет, који им закон даје. Грађани пак престаће гледати у чиновницима једно зло, кога се боје, већ ће видети у њима своје заштитнике, да као слободни грађани у слободној земљи уживају сва своја грађанска права Од чиновника и од власти у опште бојаће се само они, који хоће да живе без закона, који хоће туђу слободу да сужавају, да друге тиранишу. Не будем ли пак наишао на очекивану исправност, осетим ли код појединих органа лабаво или никакво вршење њихових дужности, ја ћу према њима употребити сва средства — а имам их доста — која ми је закон дао. То ћу у толико лакше моћи учинити, што ће се тада јасно видети, да

су они сами криви опалом свом угледу и изгубљеној вери народној у закон. Ја нећу овде ређати дужност полициј1 ских чиновника једно с тога што су њихове дужности законом одређене. Али х< ћу да им свратим пажњу на један посао, који је пред њима, и који је главни задатак ове владе. То су избори Посланика за Народну Скупштину. Што то чиним, узрок је недавна прошлост, која нам је показала како се безаконо ради у оваквим приликама. Није давно било, када су окружна начелства (са начелником на челу) била зборна места за састав кандидатских листа посланичких, и ако је изборни закон јасно одређивао да се такви чиновници казне губитком службе. А свак се сећа, како су између главнихи поновних избора окружни начелници или министрови изасланици крстарили по окрузима и збацивали кметове, и ако је изборни закон прописао за такве чиновнике казну две године затвора или новчано 1000 динара. Влада је ставила себи у задатак, да се избори народних посланика изврше без икаквог утицаја власти, те да се види право расположење народно, и ја тражим од подручних ми органа да ми помогну, те да тако и буде. Нека буду уверени да ћу свако одсгупање од закона казнити свом отрогошћу којом располажем, и да ова наредба неће остати само на хартији као што је то до сад често бивало. У пуном уверењу да овим расписом чиним једну велику олакшицу овима полицијским властима у вршењу њихове дужности, да им скидам с врата један терет, под којим су се у прошлости савијали, ја се надам, да ћу код њих наћи ону потнору, која ми је у испуњењу ове