Policijski glasnik

СТРАНА 300

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

вања или подвлачења, те према томе и потпуна скала за означење леђа носа биће ова: нос веома издубљен = издубљен нос обично издубљен = издубљен нос мало издубљен = (издубљен) нос прав = прав нос мало испупчен = (испупчен) нос обично испупчен = испупчен нос веома испупчен = исиуичен нос мало изломљен = (изломљен) нос обично изломљен = изломљен нос веома изломљен = изломљен в. Нагиб основе носа. Под основом носа разуме се линија, која прати слободну ивицу ноздрва до краја носа. (Б. В. сл. 21.). Посматрана према замишљеној хоризонталној равнини, која би пролазилакроз слободне крајеве ноздрва, овалинија мо- ^ ' же бити: ' а. уздигнута, ако иде више хоризонталне равнине (сл. 26.); р. хоризонтална, ако се с њом поклапа, (сл. 27.) и у. сиуштена, ако је испод хоризонталне равнине (сл. 28). Ако крајње изразе појачамо или ослабимо познатим нам пу- " тем, онда ћемо за означење нагиба основе носа имати ову скалу: веома уздигнут = уздигнут обично уздигнут = уздигнут мало уздигнут = (уздигнут) -хоризонталан = хоризонталаи мало спуштен = (спуштеи) обично спуштен = спуштен веома спуштен = сауштен г) Дименсије нос а Са гледишта дименсија, на носу треба посматрати: а. њсгову висину, р. његову исиуиченост и у. његову ширину д. Нод висином носа разуме се одстојање од најдубље тачке његовог корена па до слободне ивице ноздрва (А. В. сл. 21). Исиуиченост — кривина носа јесте одстојање које раставља врх носа од тачке на којој је ноздрва за образ спојена. То је, управо рећи, испупченост ноздрве (сл. 29).

д) Особености носа. Особености носа односе се поглавито на линију његових леђа, његов крај, ноздрве и корен. Често пута налази се па горњој површини леђа једна испупченост у виду маолинке која, ако је знатно наглашена, може дати носу нарочити изглед. Ова особеност означује се изразима: леђа носа неравна. Изразима: нос сиљоштен, разби^ен или сломљен, означиће се носеви који су таквим постали услед носрећног каквог случаја. Ако се на крају носа налази једна мала равнива у виду троугла, означиКе се то изразима: крај носа нераван, а ако рскавице, које образују крај носа, чине,

Сл.

Сл. 30.

Ове две дименсије посматрају се увек с проФила. г. Ширина носа представљена је у највећем трансверсалном одстојању између два крила носа (сл. 30.). Свака од ових дименсија носа израјкав а се помоћу једног од израза за диију: мала, средња, велика.

Сл. 26—28. свака за себе, по једну испупченост, каже се да је крај носа раздељен. Помињемо још: нос иовијен у десно или лево, нос згуљен, шиљаст, дебео, широк , танак бубуљичав, и т. д., за које изразе, држимо, није потрепна нарочита деФиниција. Преградом носа назива се рскавица која дели ноздрве. Ако ова рскавица прелази доњу ивицу ноздрва и услед овога постаје видљива — каже се да је нос са отвореном иреградом (сл. 31).

Сл. 31.

Сл. 32.

Не треба заборати још и ноздраве састављене, иосувраАене, дебеле и танке, које се у пракси врло често сусрећу. И најзад: Једна од најкарактеристичнијих особености носа, која се у пракси врло ретко сусреће, односи се на леђа носа. Особеност ова, позната под именом: леђа носа у облику седла, карактеристична је по седластом угнућу, које се налази између кошчаног и рскавичавог дела леђа носа (сл. 32). Ухо (сл. 33). Од свију делова човечјег тела, ухо је најважнији Фактор за идентиФикацију за-

хваљујући множини удољица и узвишења из којих је саставл^ено. Сем овога, готово је немогуће срести два уха нотпуно идентична, а што је најглавније, облик уха не мења се од рођења па до смрти. На супрот овоме, у обичном животу ухо врло мало привлачи нашу пажњу, а до појаве Бертилоновог система није ни улазило у обим описивања. Да би се ухо могло правилно испитати и описати, неопходно је потребно знати важније делове из којих је оно састаиљено, а то су Ч: а) Ивица (ћеПх), која почиње од средине централног нагиба уха (А.) — ушне шкољке — и окружује, као неки олук, две трећине уха (А. Б. В Г. Д.).

Сл. 33.

б) Аоб. Онде где престаје ивица почиње лоб. То је мекани део уха, који додирује, образ својом доњом страном (Д.Е.Ђ.). в) Трагус (козлац). Под именом трагуса као што смо већ поменули разуме се мала, рскавичава и пљоснага испупченост, облика троугластог, која се налази испред слушног канала (Л. Ж.) г) Преко нута од трагуса налази се једна другаиспупченост, по изгледу слична првој, али са много већим индивидуалним разноликостима. Ова испупченост, којаје од трагуса растављена слушним каналом, назива се антитрагус (Ш. 3.). д) Превој — увОЈица — почиње од антитрагуса и иде до ивице. На њему се разликују ова три дела : доњи (3. И.), средњи (И. Ј.) и горњи (Ј. К.). Овај последњи ограничен је двема јамицама: с леве стране чункастом (Го88е1;е паУ1си1а1ге — ггред словима В. Г.), а с десне опет ирстастом јамицом (Гоззе^е сИ§11;а1е — више слова Ј.) (наставиће се) Д. Ђ. Алимпи*

КАКО 0Е ИРЕДУПРЕЂУЈЕ 310ЧИН? Чезаре Ломброзо

У дугој и често жалосној борби, коју водим у току свога четрдесетогодишњега рада ради ширења својих погледа о при-

У обим нашег нспитивања улази само ухо у ширем смислу, т. ј. сиољашње ухо (аипз ех{;егпа).