Policijski glasnik

БРОЈ 46

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 439

Кад би изређали све наше кесароше и њихове осуде, тешко би се нашло њих 20 који нису били по два нута судски осуђивани, и можда свега 10—12, који су само једном били на осуди. Овде подразумевамо само судске осуде, и то увек за прљава дела, а о полицијским и да не говоримо. Иступне књиге Управе града Београда испуњене су поглавито кесарошким именима, 2 ) а исти је случај са деловодним протоколима панађурских комесара. Ове многобројне осуде доказују очигледно ове две ствари: 1. Да власти савесно и енергично исП У Њ УЈУ СВ0 ЈУ дужнос.т, и 2. Да оне— ове осуде — овакве какве су данас промашују свој циљ; да су апсолутио неспособне, не само да излече, већ и да спрече нагли развитак зла о коме је реч. И онда, сасвпм природно, настаје нитање : шта да се ради ? Сме ли се и даље овако оставити, или се морају предузети мере да се друштво што пре заштити од ових опасних личпости ? Несумњиво је, да оно има права на ову заштиту, а очигледно је, да данашња законска средства која властима стоје на располонГењу према кесарошима, нису довољна да ову заштиту огарантују. Логична последица овога у томе је, да треба што пре тражити пута и начина да се, према данашњим приликама, створе и нова средства за друштвену одбрану— средства која ће у свему одговарати навикама и особинама дапашњих кесароша, и њиховој опасности по друштво. Разлика између некадањих и данашњих кесароша огромна је у сваком погледу, па с тога и средства за њихово сузбијање морају бити различна. Оно, што је некада било довољно за аросте крадљивце, није и не може бити довољно за убице и разбојнике. Сваки, који је ма и најмање посвећен у ову ствар, са овим је давно и давно начисто. Питање је само : шта греба радити, и које мере треба предузети да би се стало на пут његовом прогресу, за данас једно од најважнијих питања у области кривичног права. Увећавање криминалитета по несрећи је "неоспоран Факт, а један од битних узрока овог увећавања лежи, очигледно , у поврату — у законским повредама вршеним и понављаним од истих преступника. Али је исто тако неоспорни Факт, да се умножавање злочина и преступа не показује трлико у броју криваца, колико у броју извршених злочина и преступа. услед чега један кривац постаје извор више сукцесивних кривица. На овај начин, злочип се иостепено локализује и постаје врста заната, проФесије извесне категорије личности. Појава ова, у осталом, није за жаљење, јер је много лакше борити се против познатог и обележеног зла, али је за жаљење што су даиашња репресивна средства недовољна за ову борбу.

2 ) Чим престану нанађури, а то је у позну јесен и преко зиме, већина коцкара а нарочито они који нису успели ^да спреме зимницу*, доврве у престоницу и већа окружна места где им је, ако ништа друго, осигуран стан и храна — у затвору.

— Није ли за дубоко жаљење, вели бриселски адвокат Бироп!; 3 ) констатовање Факта: да слабост и непотпуност данашњих репресивних средстава чине судску акцију неуспешном, и на овај начин доприносе знатно развигку овог великог друштвеног зла (поврата). Чиме, доиста, данашњи позитивни закони противстају све већој и већој опасности од напретка поврата? Далеко од тога да воде рачуна о опасној ирироди повратника, која се јавља као резултат свих њихових криминалних маниФестација, позитивни закони задовољавају се тиме, што поврат сматрају као отежавану околност и овлашћују судију да, у извесној мери, повећа казну повратнику. Ни карактер законске повреде, ни онај казне, ни начин извршења осуде, нису ни у колико измењени Фактом поврата: судија има просто овлашћење да повећа казну, и то само до извесног максимума. Једпо мало увећање казне за последњу повреду закона, једино је, дакле средство, које законодавство ставља на супрот прогресивном развитку проФесијоналног злочина. Неоиходно је потребно, међутим, да казнени закони, инспиришући се на првом месту потребом друштвене заштите, уђу што пре у нове путеве, обележене криминалном социјологијом. Другим речима, неоиходно је потребно приступити што пре радикалном преображају и у законодавству које се односи на поврат, и у начину извршења казне над повратницима. У овом истом смислу изражава се и Д-р Јавраг у свом реферату последњем међународном криминалном конгресу у Хамбургу (од 11—15 септембра тек. год.) о опасним поврагницима. Пошго је претходно истакао разлику између старе класичне и нове криминалноантрополошке школе у основним погледима на влочин и злочинце, обележавајући ову разлику познатом истином: да данас нема алочина веК злочинаца , Д-р Јавраг вели: (свршиће се)

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ПОХВАТАНИ КОЦКАРИ Адам Исаиловић, звани „Чакар* и Мирко Ранковић, звани „Азањац", чије смо ■\шке изнели у прошлом броју , ухватио је начелник среза смедеревског по телеграму Управе града Београда и спровео начелнику ср. беличког, где одговарају за крађу.

П 0 Т Е Р Е Миодраг син Андреје Урошевића из Краварице у срезу јадраноком извршио је опасну крађу Димитрију Петровићу, каФеџији из Шапца. Однео му је разне ствари, један пар мушкога одела и 180 динара у готовом новцу. Миодраг је стар 21 год., средњег стаса, плав ; од одела има зимски капут, прслук и панталопе, на но-

3 ) Ви11е1т с1е Г ТЈтоп ЈпЈегпа(10па1е сЈе ОгоН Рбпа1, књ. III.. св. I.

гама ципеле, а на глави шубару. Препоручује се свима полиц. и општин. властима, да трагају за Миодрагом и о резултату известе начелство окр. подринског с позивом иа Бр. 17276. Милорад Крсјаковић, тежак из Беле Реке у срезу мачванском , побегао је из државне болнице 2. тек. м-ца. Он је стар 26 год., средњег раста, мршав, блед, ћосав; на себи је однео болничко одело, блузу, прслук и панталоне од плаве војничке чоје, ципеле и плаву шајкачу. Обраћа се пажња свима властима на одбеглога болесника о тим, да га у случају пронадаска упуте стражарно Управи града Београда о позивом на Бр. 3 8838. Гавра Дедетић, пиљар из Земуна радио је ортачки са Радом Плачковом, тамошњим, па како је имао код себе сав новац (око 600 круна), он га је понео и 4. тек. м-ца побегао некуда. Редарствено поглаварство из Земуна актом својим молило је Управу града Београда за тражење Гаврино , који је раније радио у Аранђеловцу и Крагујевцу. Препоручује се свима подиц. и општин. властнма, да за њим трвгају и о исходу гзвесте Управу града Београда с позивом на Бр. 38082. Милутин и Јосип Вељићи, из Вукашића, окривл.ени су за неколико крађа стоке, али се налазе у бегству. Милутин је висок, развијен, стар око 40 година, нос му је цовијен и спљоштен, у сељачком сукненом оделу. Јосип је средњег раста, стар 3 2 године, пун, великих бркова, ноои гуњ и панталоне. Начелство округа ваљевског актом Бр. 12808 моли за њпхово тражење и хватање. Душан Јовановић , пекарски момак из Београда, погодио се код Тасе Павловића, пекара, па је побегао од газде, одневши ове ствари : један ам са кајасима, два оглава, један мекинтош, један пар чизама, два пара рубља, један кишобран и један капут. Душан је стар 3 5 година, средњег стаса, смеђ, крњава носа, у грађапском оделу. Ирепоручује се свима полицијским и општинским властима, да га у својим домашајима пограже и у случају проналаска упуте кваргу савамалском управе града Београда с позивом на Бр. 12391. Андреја Н. Митровић, раденик, извршио је опасну крађу новаца Драги Милошевић, удовој из Београда, па је некуда побегао. Он је стар око 2 5 годива, пуног лица, малих плавих бркова. обријан; на себи је имао чупави зимски капут пепељаве боје, црне панталоне и црни шешир. Нека иолиц. и општин. власги обрате пажњу на одбеглога и у случају проналаска известе Управу града Београда с позивом на Бр. 40271. Радоја Стајкова — Радојева, из Бугарске, тражи Министдрство Унутрашњих Дела актом ПБр. 28071. Радоје је стар 24 године, средњег стаса, плаве косе и бркова, румен и пун у лицу. Ако би га власти пронашле, нека одмах известе о томе Министарство, од кога ће добити потребна даља наређења. Непознати крадљивац на дан 12. т. м-ца ушао јо у отворени стан Милеве Кундића из Лознице, и однео јој 2000 дипара у готовом новцу у новчаницама од по 100 динара, један златан сат са две гранчице окићене дијамантима, два златна ланца дугачка по 1*50 метар, две диЈамантске игле и један сребрни женски прстеп са дијамантима. Препоручује се свима полицкјским и општинским властима, да за крадљивцем и иокрађом живо трагају и у случају проналаска известе начелника среза јадранскога с иозивом на Бр. 1 7 497.