Policijski glasnik

БРОЈ 15.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 9. АПРИЛА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСК

СЛУЖБЕНН ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛМЦИЈСКИ ГДДСНИК" излизи јеланпут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицнјских власти и износи: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 дипара годитње За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. По.једини бројеви „Ио.шци.јског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Њоговога Величанства Краља Пстра I., на предлог Министра унутрашн»их дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 21. марта 1906. године Бр. ?602, донето на основу тач. 9. члана 144. Устава, које гласи : да се Хинко Милетић, бивши аустроугарски царински чиновник, родом из Сења у Лустро - Угарској и тамошњи поданик, по молби својој прими у српско поданство изузетно од§ 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег ноданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. марта 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

тдј нд цоднцнја (из Тасиног .Дмевии^а) (настаиак) 31. Пре неколико година прими се нруски генералштабни ОФицир Лудвиг Виидел, да уходи Француске прилике. Под лажним именом и лажним пасошем из Берлина дође у Париз и ту се умеша у редоие — слугу. Врзмао се тамо амо, докле није ухватио прилику, да се увуче у кућу министра војног — генерала Мерсија. Ступи у службу за кочијаша. Својим вештим манирима и тачном службом допао се јс министру. И овај га је водио собом свуда, куда је ишао по војним инспекцијама и маневрама. Издајући се да је родом из Елзаса, да воли Француску, а да мрзи Немце Виндел је задобијао све вшпе поверења. Генерал га после узме у службу при министарству војном. Затим га одреди на

послове при главном генералштабу. Тако је све ближе пруски официр дошао тамо, где јс таман и желео. И када се је после вратио у Берлин — његови извештаји могли су, без сумње, послужити као богати материјал немачкоме генералштабу... Пред аустро-пруски рат ишао је по оним чешким селима, у околини Конигреца, нокакав сиромах ФотограФ. Тумарао је онуда и за неколико крајцара сликао је сељаке и сиромахе. Човек јо био јадан, у окрпљеном оделу, спавао је више пута по клупама механским, увок скроман, са ма,лим задовољан. Говорио је да је родом из Тирола, поштен, миран, послушан, те су му и саме сеоске власти ишле на руку да може живети... Годину дана он се је туда, по околини, забављао, али у очи рата њега некако нестане. Чуло се, као да је негде пза села на пољу мртав нађен... Огласи се рат. Као што знамо, пруска војска победоносно уђе у аустријске провинцпје.... И једнога дана један пруски пук јави се у месту. Уз свирку музике и лупу добоша уђе .у .село. Наравно, сви сељани са страхом дочекаше непријатељску војску. На челу пука јахаше један мајор, који свима сељанима паде у очи. Све им се чинило, да им је лице познато... Међутим мајор онако с коња наређиваше све што треб!а за размештај војске по селу. Знао је у прсте све богатије сељаке, кметове и т. д Једва да се је ко од сељака досетио, да нруски мајор и командант пука не беше нико други до онај сиромашак — ФотограФ. Па имамо сличних прилика и из најновијег доба. Руска полиција, на жалост сувшпе доцкан, сазнала је случајеве, да су Јапанцм до пред оами рат имали своје војне тајне агенте не само у оној руско.ј војсци у Манџурији, него да су своје људе размештали и по самој руској престоници. Јапански генералштабни официри, под видом трговаца и чајџија, отворили су чајџинице у самоме Петрограду. Ту су доводили лукаве гејше из Јапана. И у те »чајне салоне« мамљени су вошто руски оФицири. Газуме се, знајући руски, јапан-

ски агенти хватали су гласове о руским намерама и војним припремама за предстојећу војну акцију. 32. У неколико случајева напред ми смо изложили послове аолитичке тајне иолиције. Не може се порећи њена доиста не само важна, него и иатриотска улога у држави. Алп тек од какве су велике вредности услуге криминалне тајне иолиције у одржању личне и имовне сигурности у земљи. Пратећи њену предану и корисну службу у оним државама, где је она добро уређена , човек мора да с.е диви, да се исчуђава оној вештој и заузимљивој радњи полицијских агената. Не зна се управо, шта пре да се похвали. Да ли она иревентивпа радња, она жива пажња и старање: да се зло спречи. Или када се је оно, по несрећи, већ догодило, она брза и у већини случајева сигурна потера : да се кривац пронађе. У модерним је државама данас жандармерија, као помоћни орган власти полицијској, само снага да се јави тамо где треба — сила. Сва остала брига за одржање личне и имовне сигурности у рукама је тајне полиције. У Америци је то још више него и у Европи. У извештају, који је прошле године поднео шеФ њујоршке тајне полиције, Вилке, излаже се она вешта радња полиције, као и број злочина, преступа и број злочинаца (820), које су његови агенти ухватили и власти предали. 1 )

Интереоно је како ое у Н>у-Јорку, Чикагу и по другим већим варошима у Америци јавља лолиција за злочине, пожаре и т. д. На ћошковима по улицама своје узидани гвоздени, нумериоани, оандучићи. Када се сандучић отвори на једној платни стоје поређана дугмад. На једном пише: убиство. На другом: разбојништво. Иа трећем: крађа. Не четвртом: иожар и т. д. Коме ое у вароши који од ових олучајева деси, он оамо отвори сандуче и дарне у електрично дугме. Глас се одмах јави у полицији. И њени