Policijski glasnik

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 421

чена; ако ли не, нека је убије на оном мјесту, гди је она дијете убила«. 23. Заштита брака Због женине слепоће, „височајшим рјешенијем« одобрено мужу да се ожени другом, иод наредбом да и прву држи у кујпи и нагледа је и одева, »али да је се не дотиче«. Муж прекорачи забрану, и слепица затрудни. По мњењу Суда муж заслужује казну, која зависи од тога, да ли се зародио са другом женом, и да ли она протестира. У том је смислу наре1)ено дослеђење (акат Народног Суда од 17. децембра 1828. године № 715). 24. Родооскврњење и убијство ванбрачног детета Павле и Марија из Шабачког Прњавора рођони брат и сестра, осуђени су за овакву кривицу на смрт, коју заслуЖ УЈУ » по церковним и гражданским законима", с тим да се остави присутном народу »да их они побију смертију, коју они сами произволе 1 '. (Акат Књажевске Канцеларије од 28. маја 1820. године № 641. 25. Убијство ванбрачног детета Пауна кћи Милана Славковића нз Хртију нахије Пожешке, у прељуби са Радованом Славковићем из истог села, роди женско дете и удави га „за укрити своју срамоту«. Пресудом Народног Суда од 13, марта 1828. године № 4. осуђена је Пауна на 50. камџија, а Радован поред издржаног затвора, место телесне казне, да плати 100. гроша у Народну Касу. Кажњена је истом казном и Марија кћи Михаила Поповића из Санковића, (пресуда Народне Српске Канцеларије од 7. новембра 1822. годипе Рј \» 302 ј ; и девојка Станојка, чији љубазник остаће без казне, ако обећа узети је а у противном случају да му се удари 50. штапа »што је девојку преварио и обешчестио (пресуда од 7. априла 1828. године № 151). 26. Б л у д први пример Књажевом наредбом од 18. јуна 1822. године № 1205. препоручено Господару Јеврему, даудари по 50. батина свима онима који су им-али прељубу са женом неког Илије, и да дете издржавају; да жени удари ополико камџија »колико види да је прилично спрама тјела њена с( : а и мужа Илију да казни са 25. батина „за казн што није добро мотрио на жену, и да опет прими жену к себи (( . други пример »Благородни Кнезови! Препоручујем, да се папуџији Јеремији опет 50. добри батина ударе; и натоваривши и њега и жену Ану на магарцима, да их испратите одма одавде, са строгим налогом Јеремији: да се за живот свој усудио не би, огпустити нли раздвојити се од Ане. Ибо, кад је од свог човека отцепио, дужан је рн держати ју. Ово вам преиоручујући, остајем ваш доброжелателни Милош Обреновић Сербски Књаз. У Крагујевцу 23. 8-вра 1823. годнне«.

27. Противприродни блуд Пресудом кнезова канцеларије Народне Српске од 6. новембра 1822. № 298. осуђен је на казну вешања Јохан Хорват из Цесарије, за противприродну блуд над петогодишњем дететом »да се гди на страни не далеко од пута, близу села Врела обеси, и на конопцу отруне (( . Књажевским решењем од 15. новембра исте године одобрена је пресуда »стим да се Јован не умори брзо, но на мукама да умре«. Алекса С. ЈовановиЂ О КРИВОКЛЕТСТВУ и остахлим ^ривичним де<лима ове врсте. (с обзиром на прописе Гл. ХХУН. Казн. З&к. Крал>. Србнјо од 2!). марта 1860. год. §§ 2С6 до 27<> зављ., и на проиисс IX. Одељка Казн. Зак. за царство Номачко од 15. маја 1871. године §§ 153 до 163 закључно). пише М. С. ЂуричиЋ, члан касационога суда (свршетак) Све ово стоји у толико пре по нашем закону, који тражи само то да се дело открило, па би се по томе код еас могло узети, да ово стоји увек, кад год је ма која од оних власти из § 19. кривич. суд. пост. за постојање дела дознала. Опозивање мора бити учињено пре него што је каква правна штета кога другог иостигла. У нем. закону изрично се каже пре пего што је кога другог правна штета (КесМвпасћШеИ) због кривоклетства постигла, а и по нашем закону овде се такође тражи каузалитет између кривоклетства и правне штете за кога другог. (Погрешно се у нашем закону каже другу страну, штета може постићи икаквотреће лице). Међутим под именом правне штете (или само штете, по нашем закону) има се разуметп не само каква материјална штета, већ у опште свако ограничење или повреда права или правног положаја кога другог лица. Ту би дошло н. пр. то, ако би оптужени, за време истраге, услед лажног исказа кривоклетника, био доведен у тежи положај него што би требало да буде н. пр. ако би дошао у притвор, а ииаче би требало да се из слободе брани, или би у опште био оптужен за теже дело него што би требало. Ово важи и тада, ако би оптужени због лажног исказа кривоклетника, био осуђен, код првостепеног суда па ма та осуда код већег суда била и преиначена. 19 )

^ 59 ) Биндинг с. 137, који вели, да правна штета чиип противност између чнсто економске штете с једне стране и самога довођења права у опасност, с друге страпе, Хелшнер II. 925. п. 2. и Биидинг с. 1 37, који односно парничарске заклетве веле: да правна штета постоји, чим је парничар учинио кривоклетство, пошто се правно стаље противне страно услед тога знатно погоршава; противно Олсхаузеп код § 158. п. 4. и 5, који по правилу овде тражи материјалну штету, премда и он допушта: да се за правну штету може сматрати и свако ограничење пли повреда права иди правног положаја, која се констатовата може; с њиме је сагласан и X. Мајер с. 728.

Оба услова, која код овог опозивања морају постојати, објективне су природе. С тога та околност, гаго кривоклетнику не би било познато да је наступио први или други услов (т. ј. или да је већ дело откривено или правна штета због кривоклетства кога постигла) не бистањо ствари у корист његову ни у колико изменила. 80 ) Без вредности је овде и мотив , због кога је опозивање учињено; главно је само то : да је оно ту и да је па закони начин и благовремено учињено. С тога јо погрешно ово опозивање у опште сматрати као »стварно кајање« или „кајање делом« [ 1аи§'е Кеие) као што се то од стране неких писаца чини. 81 ) Са гледишта нашега закона ово се ие може рећи, јер се њиме тражи да се огшзивање учини „својевољно«. Према томе код нас се на то има и пазити и ова казн. искључивајућа околност само тада применити, када кривоклетник, поред постојања других законских услова, својевољно опозивање учини. Код нас, дакле, ово опозивање збиља може важити само тада, када има карактер »стварнога кајањд." д) 0 предузећу (или по нашемзакону покушају) навођења на кривоклетство и давање лажног уверења место заклетве (§ 159. нем. казн. зак. и § 272. нашег казн. законика). Овај деликт чини један изузетак од општег прописа о кажњавању саучесииштва. Саучешће се по правилу казпп само у извршеноме или бар покушапоме деликту (§ § 46. и 47. каз. зак.); овде на против утврђује се нарочити деликт, који може стојати једино тада, када само кажњиво дело, на. које је деликвент кога наводио, није ни учињено ни покушано. Сама радња безуспешнога навођења проглашена је од стране законодавца за особени деликт, који престаје постојати самим Фактом учињенога или покушанога дела на које је навођач ишао. 82 ) Тако дакле, општи прописи § 46. т. 1. (нем. зак. § 48.) о подстрекавању и § 41. до 45. каз. зак. (нем. каз. зак. § 43.) овде но важе, пошто ова особена одредба њих за овај случај искључује. Ово особено криминализирање оснива се на поставци : да су деликти кривоклетства особене природе и да се навођсње на њихов учин не може оставити не кажњивим. То је и гледиште мотива за пројект садањег немачког качн. зак., по коме је ово криминализирање тачно и усвојено. Ми не налазимо да има оправданих разлога заово изузетно криминализирање, а још мање може имати основа за тако строгу казну, каква је за ово дело законом одређена (робија је до пет година и по нем. и по нашем закону) нити ова 80 ) Олсхаузен код § 153 п. 2. и немачка судска пракса. 81 ) Олсхаузен код § 153. п. 6. 81 ) Види о овоме Олхаузен код § 15 9. п. 2. а нарочито излагање код § 48. п. 24. Принципијелно нема се шта приметити противу криминализације иокушаја подстрекавања, али то није примљено и у позитивном законодавству. У нем. казн. законодавству постоје односно овога два изузетка: код § 159, о коме овде говоримо и код § 337. Ну о овоме види још и § 49. а) немач. казн г . зак. и § 47. од нашег казн. зак.