Policijski glasnik

БРОЈ в.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 4. ФЕВРУАРА 1907.

ГОДИИА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНК ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛД

„ДОДИЦИЈСКИ ГДДСНИК" излази једапиут, а прсма потреби и вигае пута недел.1го. Протилита се иолаже у папред, и то најман.е за пола годипе, код свију полидијских власти, и илноси: 20 днпара на годину за држчвна и општинска надлештва. а за све дпуге претп )атннке у опште 12 дпнача годпппне. За инострацство: гоДишгее 24, иолугодишње 12 динара у злату. Поједини броЈеии „Иолнцијског Гласнпка" пе продају се. Рукоинсн се не враКају.

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У НРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (ИАСТАВАк) § 4. Историјски развој доказа у туђинскин законодавствима. СЈни иароди још у црпим ступњима културног |>азвића сматрали су злочин као аабрашену радњу, којом се вређа и нарушава иавесно право. Да би се од неког могло тражити :)адош>љои>о за нарушено право, морало се на првом месту утврдити стварно постојање злочина, а за тим виност лица, које с> оитужује. Нначи, да су се и код старих народа морало образовати извесше Форие и погодбо, које су важ.иле за кривичио носгупање, па и.о томе и за доказ. Тако се п. и;». морало упаиред знати па који ће и.ччип тужилац или оптужени уверити судију о иссинитости својих тврђења и т. д. Али илак сам доказ у разна времена није подједнако схватан. Ова различноСт у схватан.у доказа састоји се у тоМе, што се њиме тежила да иостигие иЛи ФорМаана или материјаЛна истина, што је све оп.ет зависило од тога, да ли се зло шн сматрао као грађанска ствар, т. ј. као нарушење само индивидуалних права или не. Из свега изилази, да доказ иије увек био ованвв, како га данас налазимо у науци и закоподавствима. Да би ое могло добро разумети учење о доказу, мора се ! нретходно уКратко ирегледати п.егов историјски развој, из кога Ке се видетп све Фазе, кроз које јо прогаао и бдакле је и како у наше законодавство ушао. I. Римеки Кривични ПосЈ^упак.' У ирвом периоду, ко.ји трајо до V) I столећа аћ игће еопсШа, 1' имоки К.ривични Поступак пе зна ни за каква законска правила « доказу. Народ је у СотЈИЈи оеп1игЈаНк н ћчћиПк р»м учеетвовао у сућењу исаме токазе није отрого правнички оцеп.пвао, већ , јсј једног кривог ослобоћавао пз бажаљења, другог из обзира па п.егОве раиијс заолуге и т. д. Ово је све могло 'бити, ') МШвгтзлвГ) ћвћп'. уот Ве«гв1вс 10 и • даљо; ' Хасћагим, Иапдђпсћ (1ез <]еи1всћ. 81гаГрг. 103 н даЉе, 11403 И дал.е; НоигепФггГС ИапЈћисћ (Јов с1«и18сћ. 811'рс. I 1911 п ,|аа.0; иигвег НапсШисћ с1бз (1ви1всћ. 81грг. 1 59 « да-с.в.

јер је народ опо и законодавпа власт и суд, а имао је и право помиловања. За време цпаевНопез регре1иае, које су у цвету од почетка VIII столећа аћ игће сопсШа до III столећа по Христу, шсИобв су само пародне судијо, који су еудили по свом личном и слободпом уверењу. 11ије било никаквих закопских проииса, којих се судија морао држати приликом стицања свога уверења, већ је он ово сам добивао из доказног поступка. Ово је била стална одлика Римског Кривичпог Поступка. Се^еа риППсогит јисПсогцт међутим садрже само одродбе о испиту еведока, о њиховом заклињању, о дужпости сведочења, о споообним и носпособиим сведоцима, о ослобођењу од дужности сведОчења и т. д. Сводоко јо у ово време имао права само тужилац да прииуди, и против њихове воље, на сведочење. Ово је право тужилац имао само према сведоцпма, на које се он позвао. Сведоке јо питао пајпре онај, који их је Довео, аа тим противник овога, а судије никако; вргаило се тзв. унакрсно испитивање. Изузетпо је судија испитивао сведоке само онда, кад је сведок роб и кад се у исто време требао да подвргие тортури, јер се ова могла употребити само према робовима. У овом случају је Јш1ех ^иаез1ГОП18 вршио испит ван суда и о томе иачипио парочити нротокол, ко.ји је као исправа био доказно срество. У свима периодима Римског Кривичног Поступка доказна орества су"бпла: иризнагве, сведоџбе сведока, иоправе и индици.је. Признању се, ■ чим се добије, потпуно поклањала вера без бли.жег испитивања његове истинитости. У овоме се састоји велика разлика изме^у признања код Римљана и признања у данашњим законодавс гвима. Овакво схвагање прпзнања објагањава се тиме, што су Римљани у најранија времегта сматрали злочии као грађапску ствар, а друго и једпос1'1)аним образован.ем начела, па комеје почивао Римски Кривични Иоступак. Приз:1аЊе је могло бити изнуђено само од робова. •И за' вроме царства судија је судио по свом личном уверењу. Нарочито-изра^еног-система доказних правила, по којима. ће судија судити није било ни у овом периоду, али је ипак сад лоступак био другачи од ранијег. Од утицаја па доказ било ;је писање чувених правника онога времена као Цицерона и Квинтили.јана, који су писали о томе, на што треба обратити пажњу при оцени сведоџбе. Писањо ових, као и других правника, улазило је.чак у царскерескрипте у облику упута, савета или опомена, које судију нису везивале, и тек