Policijski glasnik

БРОЈ 26.

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 24. ЈУНА 1907.

ГОДИНА ЕП.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИЦИ«ЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за иола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и опгатинска надлештва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишљеЗа нностранство: годишње 24, полугодигање 12 динара у злату. Поједини бро.јеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У НРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(ИАСТЛВАК

У потврду мишљења, да је законодавац усвојио негативну теорију може ое навести то, што се у §Ј| 223, 224, 225, 229 и 232, у којима се говори о увиђају, вештачењу, признању, сведоцима и исправама, свуда вели, да та доказна срества могу послужити као доказ а не каже се морају, а израз може одговора негативној теорији, јер значи, да од судије зависи хоће ли узети нешто за доказано или не. Ма да законодавац употребљава у поменутим наређењима израз може место" мора , ипак се поред §-а 221 никако не може изводити, да је усвојена негативна теорија. А што је употребљен израз, који одговара негативној теорији, објашњава се незнањем онога, који је израдио § 221, ;јер је он држао да је за позитивну теорију довољно само тај параграФ поправити, а остале оставио онако, како су гласили у пројекту од 18В0 год. у коме је § 182 јасно предвиђао негативну теорију. Ирема томе, из овога се не може изводити. да постоји негативна теорија. Најзад, и судска пракса данас сматра да је у законику заступљена позитивна а не негативна теорија. III. Из целокупног досадањег излагања види се, да се циљ кривичног поСЈ 'упка: материјална истина може постићи само тако, ако законодавац у кривичпи ггоступак унесе теорију слободног судијског уверења. 0 овоме више данас не може бити ни спора ни с.умње. У ^-у 3 очигледно је доказана надмоћност теорије слободног судијског уверења над теоријом принудних законских доказа, нгго се потврђује и дефинитивном победом њеном после дугогодишње борбе у науци и законодавствима. Већ око половине нрошлога столећа сва. су европска законодавства учинила корените реФорме у кривичном поступку, заснована на новим принцинима, међу које спада и теори.ја слободног судијског уверења. То стање траје још и данас, што је најбољи знак, да је реФорма била и потребна и корисна. Данас више нема ниједног законодавства, које је задржало стару доказну теорију; и бугарски кривични поступак од 3 априла. 1897 избацио је и заменио

новом доказном теоријом. Али, докле је овакво стање у свима туђинским законодавствима, дотле се, на превелику жалост, наш законик о кривичном посгупку још и данас задовољава доказном теоријом из последњих годииа XVIII столећа. Поменули смо раније да је Ценић још 1861 год., спроводећи пројект данашњег законика Државном Савету, у наведеном акту казао, да је цео пројект несавремен, да почива на. начелима, које се не даду бранити и која су у науци већ напуштена, и тим истим закоником задовољава се Орбија и у XX столећу. Кривични поступак је мерило културе једног народа, јер он служи као гарантија држављанима да невини неће страдати, а тако исто је гарантија и за државу, да ниједан крив не остане некажњен. За наш кривични поступак никако се ово не може рећи, јер он нити је гарантија за држављане ни за државу. Ово долази отуда, што је готово све, што се у њему налази, рђаво, а поглавито доказна теорија, која је у њему заступљена. Доказна теорија нашег кривичног поступка је таква, да од судије ствара једног обичног занатлију, коме правна спрема мало помаже код стеге законских правила. Судија има само да зна та правила и у поједином конкретном случају да види, је ли испуњено оно што закон тражи. Делатност његова потпуно се губи; он се поред таквих правила навикава да не мисли о предмету о коме суди, јер му то правила забрањују, па услед навике он то чини чак и онда где би требао нарочито своју лажњу да обрати. Отуд долази да је усменост и јавност на главном претресу сасвим илузорпа, ;јер нема своје практичне вредности; стога судија често пута и не слуша, јер зна да ће из акта видети има ли довољно доказа за осуду или не. Колико је овако доносена одлука судска далеко од правог циља кривичног поступка, као и колико се на овај начин угрожава и јавни и приватни ирттерес, није потребно више објашњавања. Ради општих интереса, као и ради угледа нашег законодавства треба приступити што скоријој реформи кривичног поступка. § Предмет доказа (Јћеша ргоћашН) 1 ) I. Биће сваког кривичног дела, које је казнени законик угрозио казном, огледа се у битним обележјима или важним

') V. Но11геги1ог{(, НапсЊисћ 1212; Шааег, Напс1ћисћ ] 358 и даље; 01азег, Ве1(х&§;е гиг ]1,ећге уот Ве\уе18 34 и даље; V. Кпез, 1/ећгћисћ 332 и дал>е; 1711тапп, ГЈсћгћисћ 329 и даље; Вггктеуег, ОеиЈзсћез 81гаГргосв88госћ1 329 и даље; ОдогеНса, кавпепо ргосе88иа1по ргауо 328 и дал>е.