Policijski glasnik

ВРОЈ 29. У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 15. ЈУЛА 1907. ГОДИНА П1.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ро/1ИИИ<ЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а према потреби и випге пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то најмап.е за пола године, код свију полидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлеттва, а за све друге иретплатнике у опште 12 динара годшпње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Појединн бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанотво Краљ Петар I., благоволео је на ггредлог Министра унутрашњих дела, поставити: за шега одељења за рентгенизацију и ортопедију при општој државној болници Др. Животу ЈанковиКа, досадањег управника крагујевачке окружне болнице; за просектора а да врши и дужност реФерента за јавну хигијену Др. Едуарда Михела, реФерента за јавну хигијену и вршиоца дужности просектора, и за шеФа одељења за болести грла, носа и ушију при општој државној болници, Др. Милана СтеФановића, секундарног лекара одељења за сифилис , венеричне и кожне болести и вршиоца дужности шеФа одељења за болести грла, носа и ушију. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. јула 1907. г. у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана ()б. закона о пос.човном реду у Државном Савету и с обзиром на тачку 8. члана 144. Устава земаљског, решено је: Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на оправке и доправке зграда крагујевачке окружне болнице може, по ревидвсаном и од стране Министарства грађевина нод Бр. 4793/907. одобреном плану и предрачуну, утрошити суму од 5494 86 динара и издатак ставити на терет партије ванредних кредита Министарства унутрашњих дела за санитетско одељење, позиције број 4. буџета за ову 1907. годину, одре^ене на оправке и доправке постојећих болничких зграда. Из каицеларије Министарства унутрашњих дела, 4. јула 1907. год. у Београду.

Р А С П И С Свима ОЈ^рухним маче«лствима и Суду општине града Београда. По члану 4. Финансиског закона за 1907. годину од 16. овог месеца, који важи од истог дана, а који је одштампан у »Српским Новинама«, бр. 135., од 17. овог месеца — »никакав нов државни порез нити у опште какав намет не сме се ударити ни прикупљати од народа, ако и у колико нема ослонца у овом закону, и закону о јавној безбедности. »Они државни органи, који би наређивали или вршили разрез или прикупљали такве буџетом непредвиђене и неодобрене нове државне намете, па ма на основу каквог специјалног закона или решења, казниће се губитком чина и службе и одговараће материјално за прикупљене суме. »Тако исто и самоуправна тела: окрузи, срезови и општине не смеју установити или наплаћивати никакав прирез, пијачну таксу или ма какву другу дажбину, ако на то немају права и овлашћења изриком у ком земаљском закону, па и ако су до сада овакве дажбине, ма ио коме основу,ваплаћивали. Органи самоуправних тела. који би иротивно овоме пропису наплате вршили или ове наређивали казниће се по пронису § 114. казненог законика«. У саопштењу овог, препоручујем начелству, да о овоме законском наређењу одмах извести све подручне му власти полицијске и самоуправне : окружне, среске и општинске, са наредбом, да се истог тачпо придржавају, а да према сваком оном, или онима органима поменутих власти, који би радили противно томе законском пронису, поступају по закоиу, на да часнике самоуправних власти предају суду за учињену кривицу, а државне чиновнике, по претходном извиђају предмета, брзо достављају надлежном Министру, ради даљег поступка по закону о чиновницима грађанског реда, и да сваку противзакону радњу спречавају.

Нарочито ће полицијске власти одмах забранити наплаћивање неких пијачних такса, које су поменутим законом изрично забрањене акоје поједине општине наплаћују на пијацама, при улазима у варош и по улицама, па ако би се и мимо тога продужило наплаћивање тог противзаконог намета, да се према одговорним лицима поступи како је напред наређено. Општине имају право само на оне наплате, које су изложене у распису Министра унутрашњих дела од 7. Фебруара 1905. год. ПБр. 3490., који је начелству у своје време достављен, у вези са расписом од 28. маја 1905. год. ПБр. 13.053., којим је такса по т. 14. на јавне забаве, свирке, певаче и певачице и разне вештачке представе укинута. Међутим како су неке општине погрешно тумачиле тач. 13. у раоггису П№ 3490.905. г. и наплаћивале таксу обаларинску за само пристајање уз обалу, која је јавно добро, и послугу с оним делом земл^ишта поред обала, који је остављен слободан за општу употребу, то ће начелство објаснити општинским властима: да оне могу наилаћивати кирију (таксу) само на онај део земљишта, који би оне имале поред пловних река, а који би мимо остављеног слободног пролаза био заузет за смештање каквих предмета. Ни у ком случају оне ту кирију не смеју наплаћивати за послугу са оним слободним простором поред пловних река, који мора бити остављеп за јавну употребу у потребној ширини коју надлежна власт одреди (чл. 8. закона о водама и њихово.ј употреби), без обзира на то, чије је прибрежно добро. Према томе, таксе обаларинске но т. 111. расписа П№ 3490/905, год. нису ништа друго но кирије за употребу оних општинских добара, поред речних обала, која се налазе ван оног слободног реона остављеног за јавну употребу на шта општине имају права по чл. 86. т. з. закона о ошптипама, што је у номенутом распису и тачки нарочито и напоменуто.