Policijski glasnik

ВРОЈ 33.

У ВЕОГРАДУ НБДЕЉА 12. АВГУСТА 1907.

ГОДИНА Ш.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

,ПОДИИИ«ЈСКИ ГЛН.СНИК" излази једанпух, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмаље за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара иа годину за државна и општинска надлегатва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годпшње. :!а иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједиии бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У ИРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) И наш Кривични Поступак помиње ову иоделу у § 5 и 183, али, као и у туђинским законицима, та подела није оштра и потпуна као што је то у Грађанском Ноступку. Иследник пи.је позван само да утврђује тужбу. већ има да се стара и аа доказе, који оптуженог б|)ане. — он има да. прикупи сву грађу, из које ће суд наћи праву истину. Ни на главном претреоу не поетоји потпуно одвајан.е оптужног Од одбранбеног доказа, јер и ту суд сматра доказно поступање као једно цело, из кога има да извуче све основе за и против оптуженог. Иследник као и суд саслушавајући оптуженог или оведока, има да пази како на чињенице, које терете оптуженог, тако и на чињенице, које га бране. Међутим о одвојеном одбранбеном доказу може бити речи у толико, у колико је један доказ управљен да уништи целокупну тужбу, или да утврди постојање каквих чињеница, које иду у корист оптуженог. Овај доказ подноси или сам оптужени или његов бранилац. Али, ма да ова подела у законику Формално не постоји, ииак је стварно разликовање на оптужни и одбранбени докзз врло важно и од практичног значаја у толико, што се с погледом на ову поделу могу поставити извесна правила која су мероданна за кривично гтступање. Та правила јесу: I. Ма како био организован Кривични Поступак, мора се држати правила, да није потребан никакав одбранбени доказ, ако у опште нема оптужног доказа. Исто правило вреди и за случај, кад има оптужног доказа, али кад он није успео, т. ј. кад није потпун. 8 ) А.ли ово вреди само за најновија законодавства, која су са законском теоријом доказа избацила и аћзоКШо ађ 1П81;апНа, т. ј. ослобођење из недостатка доказа, и код којих је, према томе, де^инитивно пуштање неопходна последица чим се опгужни доказ покаже непотпун. Међутим, по нашем законику, који је усвојио и законску теорију до-

каза и ађ8о1и1;1о аћ тв^апНа у § 242, нотребно је да се одбранбени доказ оцењује и онда кад се оптужни показао непотпуним, н. пр. ако само један сведок сведочи противу оптуженог, јер то оцењивање може бити важно по томе, што и непотнуни оптужни доказ може бити сасвим уништен и оеда на место аћао1и1;ш аћ тз1;ап1ла, која је увек скопчана с извесним рђавим последицама по оптуженог, има да дође потпуно ослобођење. У томе лежи битна разлика. између нашег и новијих туђинских законика. 2. Оптужени мож ■ бити осуђен само на основу аотиуног оптужног доказа, Потпун оптужни доказ постоји тада, кад он за све правно важне чињенице заснива извесност, т. ј. кад он виност оптуженог доводи до извесности. Ирема томе, мора наступиги ослобођење, ако постоји основана сумња. у виност оптуженог. Ово Ке бити тада случај, кад је противу опт^жног доказа наведен било непосредни било посредни одбранбени доказ, који је доведен до вероватноће, јер тада више нема извесности, код које је искључен сваки основ за могућност о противном, каква се тражи за осуду. Такав би случај био н пр. кад оптужени иризнаје да је А убио 1 јануара 1904 године, док један сведок сведочи да је А видео и жива и здрава 6 јануара; овдеје, дакле, сведоџбом сведока, као одбранбеним доказом, доведена у сумњу извесност признања као оптужног доказа, а чим постоји основана сумња у виност оптуженог, одмах мора, као што је речено, наступити ослобођење, јер се ова сумња не може на други начин решити него на основу начела: т с1ићш тШиз. Ако је међутим противу једног доказног срества, н. пр. иротиву сведоцбе једног сведока управљен одбранбени доказ, да је тај сведок подмићен, то онда све зависи од тога, да ли, и пошто је отпало то доказног срество, још постоји извесност виности, н. пр. ако постоји друга сведоџба способног сведока и још неки основи подозрења, који могу да даду потпун оптужни доказ. 9 По нашем законику, који узима да је потпун оптужни доказ даг онда, кад су испуњени сви услови, које он тражи за потпун доказ без обзира на то, да ли је судија уверен у ј виност оптуженог или не (види даље под III), може оптужени бити потпуно ослобођен само у случају, кад је оптужни доказ сасвим обеснажен. Међутим, ако је виност оптуженог каквим

8 МШегтагег, Ј^ећге уот ВешеЈб 157, 4 158; Хасћаггае, НашЉиоћ II 414; Поигепс1ог(Ј, НапсЉисћ I 214; ТЈИтапп, Т^ећгћисћ 337.

9 МИгегтагег , ^ећге \у<>т Ве\уеЈ8 158, 159; НоИгепсГог^, НапсШисћ I 214; ЈЈИтапп, ^ећгћисћ 337.