Policijski glasnik

БРОЈ 49.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 2. ДЕЦЕМБРА 1907.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ' СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„Ј10ДИЦИ<тскИ ГДДСНИК" излази једанпут, а према нотреби и впшо пута недељно. Претплата се полаже у папред, и то најмаље за пола годино, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годпну за државна и ошптинска надлеттва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату: Поједини бројеви „Иолицијског Гласннка" не продају се. Рукоппси се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО «-Ј-» Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, ма предлог Министра унутрашњих дела, лоставити: за полицијског писара треће класе среза беличког Милугина Ивановића, практиканта канцеларије среза беличког. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 24. новембра 1907. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, одобрено је решење Државног Савета од 16. новембра ове год. Бр. 7670, које гласи: Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на оправку зграда болнице у Књажевцу, по ревидисаном предрачуну и одобреној лицитацији може утрошити суму од 4250 динара и овај издатак показати у расходу на терет ванредних расхода Министарства унутрашњих дела, санитетеко одљење позиције бр. 4. буџета за ову годину, одређене на оправке и доправке постојећих болничких зграда. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела 21. новембра 1907. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО

О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријс^ог г^ледишта. од Д-ра Бранислава ПетронијевиЋа (НАСТАКАК) Као што се у погледу одредбе разлога казне преставници кривичног права деле у две супротне школе, ис.то тако они престављају две супротне школе и у питању о циљу казне. По једнима циљ казне је у томе, да се чланови друштва застраше од вршења кривичних дела (теорија генералне превенције), по другима пак циљ казне је да се сам арестуаник одврати од даљег вршења кривичних дела (теорија специјалне превенције). У другом случају казна треба да дејствује

на самог нрестушгика непосредно, њен непосредни циљ није сузбијање злочина већ јој је то само посредни циљ, који она има да постигне дејствовањем на самог злочинца; у првом случају пак казна има за непосредни циљ сузбијање злочина застрашивањем свих осталих чланова друштва претњом, да ће се казна на сваком преступнику извршити, и вршењем саме казне у случају преступа. По теорији генералне превенције дакле ииљ је казне утицање на целину људског друштва, по теорији специјалне превенције пак циљ је казне утицање на појединог чрестуиника (то се утицање састоји или у застрашивању његовом вршењем казне, или његовим поправљањем или на послетку његовим сталним уклањањем из људске заједнице. 1 ) На основу општег прииципа садржајног Морала, по коме су ненричињавање и отклањање бола у свесним бићима последњи циљ свих м&ралних акција човекових, јасно је, да и казна за одступање од кривично-правних норама може имати за свој циљ само отклањање болов а од чланова људске заједнице, коЈи би иначе, ирема егоистичпој арироди тих чланова, неминовно настуаили вршењем злочина од стране ових иоследњих, кад те казне не би иостојале. Са гледишта садржајног Морала дакле казна мора у првом реду, ако не и искључиво, имати за свој циљ дејство на целину људског друштва, у преиирци између заступника генералне и специјалне превенције ми морамо дакле стати на страну заступника генералне превенције, пошто је целина друштва виша морална јединка од појединог члана њеног. Овако разуме се стоји ствар само на становишту садржајног Морала. По принципима Формалистичког Морала пак није допуштено кажњавати појединог преступника зато да би се том казном утицало не на њега него на остале чланове друштва, јер у том случају употребљава се злочинац као срество зарад циљева који су ван њега, а принцип, да циљ оправдава срество, одбацује Формалистички Морал потпуно, па ма у којој се Форми он јављао. Према принципима Формалистичког Морала могла би, кад би се већ за

х ) Види о томе Бг. Рг. уоп 1 л§21;, ^ећгђисћ с!ез с^еикзсћеп 81 ;гаГгесћ (:8, 1 5-6е АиП. 1905, § 16, III стр. 83 — 85 у вези са § 14 III, стр. 67 — 80 (српски превод од Др. М. Веснића § 16 стр. 86 — 94. Треба приметити да се српски текст, превођен са 9-ог немачког издања, у многоме разликује од т.екста носледњег цитираног немачког издања).