Policijski glasnik

БРОЈ 60.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ЦОДИЦИЈСКИ ГДАСНИК" издази једанпут, а ирема потреби и випте пута недељно. Претплата се полаже у иапред, и то најмаље за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Нолицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанотва Краља Петра I., иа предлог Мииистра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобреио је решење Државног Савета од 20. новембра 1907. године Бр. 7766, донето на основу тачке 9. чл. 144, Устава, које гласи: де са Д-р Петар ПајиК, санитетски капетан II класе у Ужицу, родом из Шапца, а који је одрастао у сремској МитровициЦи поданик угарски, по молби својој прими у српско поданство заједно са својом женом Даницом, изузетно од § 44. грађанског законика, пошто је поднео уредан отпуст из својег садашњег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. новембра 1907. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета, од 20. новембра 1907. године Бр. 7791, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Адолф Мајер-Велентруп, пастор евангелиске црквено-школске општине у Београду, родом из Белхорета у Немачкој и поданик немачки, по својој молби прими у српско поданство са својом женом Матилдом. изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. новембра 1907. г. у Београду. СТРУЧНИ ДЕ0

О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријс^ог г^дедишта. од Д-ра Бранислава ПетронијевиЋа (ЧАОТА.ПАК) Да је појам урачуњивости могућ и на становиптту детерминистичком — што, као што је познато, индетерминисте

потпуно одричу — ми смо показали анализом општег логичког појма одговорности и сад нам још само остаје да видимо, да ли се детерминистичко становиште у области кривичне одговорности може исто тако поставити пезависно од разлога казне као нгго је то несумњиво случај за индетерминистичко становиште. Јер животиње, биљке и мртве ствари (као донекле и свесне субјекте (људе) у стању душевне болести и стањима несвесности и неразвијености) — а то су субјекти који се сматрају за. кривично неразумљиве — не могу се за нарушење кривично-правних норми на индетерминистичком становишту казнити, па било да је разлог казни одмазда за учињено дело или да јој је разлог у утицању на остале људе просто зато што је код свију тих субјеката слободна воља искључена (код мртвих ствари она је искључена, јер су оне у опште без свести, код биљака и животиња она је искључена јер је ступањ развитка њихове свести у томе правцу минималан, тако исто и за душевно болесне, као и за децу може се тврдити да је њихова свест таква да је у њој слободна воља искључена, што међутим нарочито у извесним случајевима душевне болести није тачно), а тако исто ако је разлог њен утицање на саме »преступнике«, јер се код свију оних субјеката где слободне воље нема она ие може пи јавити. Сасвим друкчије стоји међутим ствар на детерминистичком становишту. Ако се на овоме становишту као разлог казни истави одмазда (Уег^еИдш^) онда су сви у логичком смислу урачуњиви субјекти урачуњиви и у кривично-правном смислу т. ј. свака ствар, па била она свесна или не, мора бити кажњена за учињено противправно дело (цреп који падне са крова па убије човека тада је у истом смислу кривично одговоран у ком је и човек који убије другог човека), пошто свест на детерминистичком становишту, као што смо раније видели, не може, с обзиром на претпостављену нужност Феномена, играти никакву улогу 3 ). Исто тако на детерминистичком становишту немогуће је одвојити кривичну урачуњчвост од логичке урачуњивости ни онда када

3 ) Доиста заступници одмаздце казне у кривичном праву само су тако у стању да взбегну ову апсурдну конзеквенцпју што одмаздну казну у исто доба схватају као циљну као што то чини н. пр. Меркел ( (( Види о њему чланак Цг. М. 1лертапп-а а^Не Ве<1еи1;ип§ А<1о1Г МегкеГв Гиг 81гаГгесћ1 ип<1 Кеећ^зрћИозорћЈе" у «2еи8сћпГ1 Гпг сПе Оезатт1;е 81гаГгесћ18Тлг18еп8оћаГ4 >> ћ§ћ. р. Рг. 1 ј 082|;, ВД. XVII, 8. 638 — 712) и што сгановиште генералне мешају са становишгем специјалне превенције. Г 'V $\