Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 91

Јасно је, према овоме, да нам тетовирани знаци могу пружити врло кориона обавештења, и да с тога на њих треба обратити нарочиту пажњу. Лакасањ их назива Ђ живим белетама."-. На жалост, практична класафикација тетовираних знакова немогућна је, како због разноврсности тетовираних нацрта тако и због опширности њиховог описивања, које мора бити детаљно и прецизно. У год. 1905. немачки лекар Лирш предложио је принудно тетовирање злочинаца, нарочито интернационалних, слично некадашњем жигосању, али је овај предлог једногласно одбнјен од свију криминалиста. Тетовирани знаци нарочито су корисни приликом утврђења идентичности лешева, о чему нам судска медицина пружа многобројне примере. б) Професијоналпи знаци. Ови знаци. производе се на телу услед сталног и дужег обављања једне исте проФесије. Као год и тетовирани. тако су и ови знаци изврсно средство идентитета. Нрема својој природи они су више или мање стални, а налазе се готово на сваком делу те га. То су : жуљеви на рукама, пликови, разна издубљења и задебљања коже, облик и боја ноктију, деФормације скелета и т. д. Велика вредност проФесијоналних знакова за утврђивање идентитета испољавасе нарочито код непознатих лешева и у случајевима кад се нађу само поједини делови исечене жртве. в) Особени знаци. Свако лице притежава један или више особених знакова: ожиљака, белега, младежа, брадавица и т. д. Описна вредност ових знакова зависи од тачности којом су описани. Опнсивање ово мора бити методично и прецизно, а да то буде, сваки знак мора бити описан према својој ирироди, своме иравцу, својој дименсији и своме месту. Да би се више особених знакова могли описати на једном картону, употребљује се скраћено писање — нарочити речник — за које припада заслуга Бертилону. Поменули смо раније, да је опис особених знакова саставни део Бертилоновог оистема, и да са живим сликама решава питање о идентитету. За доказ огромне вредности овог описа позивамо се на данашњег највећег поборника дактилоскопије, већ поменутог Висетиха, који је своје дактилоскопске картоне комбиновао са овим описом. »Опис особеиих знакова — вели Д-р Стокис 4 ) — усвојио је Висетих као једину допуну отисцима прстију на својим дактилоскопским картонима.® (наотавиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ. ПРИМЕНА § 356. В. КРИВИЧНОГ ЗАКОНА

§ 356. в. »Ако кирајџија или закупац, коме је рок закупа истекао, или 1 Ог. Е. 81о1аз: I/ ШеШШсаиоп јисЦшаЈге е1 81§па1ете( т1егиа1шпа1.

му господар закупа на време отказао (§ 701. гра^ан. законика) неће на захтев господарев, из закупног добра да изађе полицијска власт ће му наредити да се у року од једног а најдаље до три дана из закупног добра исели; и ако он то не учини, било хотимично, било из узрока који га по закону не оправдавају, власт ће га силом из добра истерати и за непослушност казнити затвором од једног до десет дана или новчано од пет до педесет динара. »Кирајџија или закупац може само пуноважном писменом ислравом доказивати да рок закупу није истекао или да је продужен; иначе, у недостатку тога доказа, полицијска власт ће и поред тога, што би кирајџија или закупац наводио да је закуп усменим уговором са господарем продужио, поступити по првом одељку §-а, а кирајџији или закупцу остаје право да тражи код суда накнаду штете од господара, ако је кривицом овога оштећен. »Ако би било сумњиво да ли је рок закупа истекао, полицијска власт ће упутитп господара надлежном суду решењем противу кога нема места жалби, и закупац се не може из добра изгонити.® Примена овога §-а, који регулише однос између сопственика и закупца, врло је честа у полицијској пракси. Највише се примењује у Београду где су спорови ове врсте најчешћи, али од последњих измена, употреба овог §-а умножена је и у унутрашњости. Па, и поред толико честе примене тај § се у пракси различито разуме и различито примењује; после толиког времена још се није дошло до неке »освештане® праксе те да се једнообразно свуда и од свакога разуме и примењује. Различито разумевање овога §-а долази нарочито од његове нејасносити, .јер је он у ствари мешавина грађанског и кривичног права, а и због тога, што одлуке полицијских власти доносе појединци, шефови надлештва, који по нашим законима не морају бити стручни познаваоци закона и што полицијске власти баш због те индивидуалности у раду и због честих промена не знају за »праксу" која је у судовима позната под именом »судска пракса. (( * § 356. в. крив. закона садржи две главне, основне идеје: 1.) Ако је рок закупа истекао или је сопственик закупцу закуп благовремено отказао (§ 701. грађ. зак.) да се закупац мора изгнати из закупног добра, и 2.) Ако је сумњиво да је рок закупа пстекао сопственик се одбија од тражења и упућује надлежном суду да путем редовног спора закупца из закупног добра истера. Погрешно примењивање овога §-а бива, као што ћемо навести, у оба случаја, и још се повећава тим што и прва идеја I садржи две поставке: да ли је рок за-

купа истекао или је сопственик закупцу закуп на време отказао. I. Истек уговора о закупу. 1.) Ако је рок закупа уговорен пуноиажном писменом исправом онда ту пе може бити пометње. Кад је он истекао закупац се има из закупног добра изгнати сем ако би пуноважном писменом исправом доказао противно, да рок закупа није истекао или да је продужен. 2.) Али ако рок закупа није уговорен пуноважном писменом исправом, а закупац не признаје да је истекао и, не подиосећи пуноважну писмену исправу, тврди, да је рок закупа усмено уговорен за доцнији дан или да је закуп »продужен до неког доцнијег дана, — како онда треба предмет расправити ? Ту полицијске власти најразличитије ноступају. Већина их налази, да чим је прошао 1. мај или 1. новембар да је рок закупа истекао, а има их који узимају да је по § 356. в. довољна и сама изјава сопственикова да је рок закупа прошао без обзира на време и да закупац треба да се пзгна из закупног добра. То је погрешно, а ево зашто. Кад закупац добра не признаје да је рок закупа истекао, а тужилац — сопственик не подноси о томе иуноважне писмене доказе, дакле питање о трајању уговора није јасно, онда је питање о исгеку рока спорно, или како законодавац каже, сумњиво, и пре, док се то питање не расправи редовним путем, не може се ни закупац из закупног добра изгонити. И како за расправу тога питања није надлежна полицијска власт већ грађански судови, у том случају има се применити последњи став § 356. в. крив. зак. има се тужилац — господар упутити надлежном судурешењем противу кога нема места жалби. (( Кад би се други став § 356. в. разумео друкчије т. ј. кад би се у овом случају одлучило да се закупац из закупног добра исели, онда би то значило да се више верује сопственику него закупцу, то би било повлађивање једној страни и изиграло би се основно начело »Сви су Срби пред законом једнаки (( (чл. 7. Устава), а то ни законодавац доносећи § 356. в. није хтео. И кад би се закуподавцу веровало без пуноважних доказа да је рок закупа истекао онда би последњи став овог § био потпуно илузоран, онда никад не би било »сумњиво® да ли је рок закупа истекао. Једини случај кад би се закупац из закупног добра могао изгнати кад сопственик тврди да је рок закупа истекао а о трајању закупа не подноси писмене пуноважне доказе, јесте, кад закупац не би навео да је рок закупа продужен или да у опште није протекао, јер би у том случају власт узела уобичајени рок § 699. грађ. зак. и, ако је он прошао, решила би да се закупац из закупнога добра у остављеном року исели, и ако не би сам то урадио изгнала би га силом. Али то се, опет, у пракси не дешава. Закупац редовно наводи да рок закупу није истекао или да је продужее.