Policijski glasnik

БРОЈ 42.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 19.-ОКТОБРА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Иретпдата се иолаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских сласти, и износи: 20 дииара на годину за државна и општинска 1 надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеии „Полицијског Гласника" не продају се. Рутсописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар 1 благоволео је, на »редлог Мипистра унутрашњих дела, поставити: за управника треће класе вароши Београда Душана Ђ. Алимпиј.а, секретара друге класе Антропометриско-полициског одељења Министарства унутрашњих дела, Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. октобра 1908. године у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1 благоволео предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза гружанског д-р Мишу Михајловића , лекара среза посавског, округа ваљевског; за лекара среза жичког д-р Рафаила Биђерани, лекара среза моравског, округа пожаревачког, обојицу по молби, и за лекара среза посавског, округа ваљевског, д-р Оветислава СтеФановића, бившег општинског лекара Из канцеларије Министарсгва Уиуграшњих Дела, 10. октобра 1908. годцне-у Београду.

Увдзом Његовога Величанства Краља Петра I, Да предлог Министра унутрашњр?х дела, решено је: да се Кости Сласићу, нолициском писару треће класе среза брзопаланачког уважи оставка коју је поднео на државку служб,у. . Из каЕгцеларије Министарства Унутрашњих Дела, октобра, 1908. године, у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: * Марко Радисављев^ћ, полициски гшсар треће класе Управе града Београда, на основу §» 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе, у интересу исте Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. окто'бра 1908. год. у Београду. —«МЖН.ЕН чиновник

Г. Радивоје А. Мирковип, писар среза алексиначког, кажњен је са два.десет и ает динара , решењ.ем Господина Министра Унутрашњих Дела. од 4. ов. месеца, П.№ 18966, а за кривицу из § 43. тач. 10. а. закона о чиновницима грађанског реда.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) Од ове поделе треба разликовати поделу на главне основе подозрења и на иротивоснове. Противоснови су такве чињенице, из којих се даје извести противно ономе, што се извело из једне друге чињенице која већ постоји. Противоснов је у највише случајева одбранбени основ, али то не мора да буде, јер и оптужујући основ подозрења може у једном случају служити као противоснов. 4. Оашти и аосебни основи подозрења (тс1Ша соттиша и ргорпа). Општи су основи подозрења они који се могу применити код свих или бар код већине кривичних дела, а посебни су они, који се могу применити само код извесне врсте кривичних дела. Ову је поделу усвојио и наш законодавац. У § 121 предвиђени су примера ради општи, а у § 122 посебни основи подозрења, који се могу употребити само у кривичним случајевима поменутим у томе параграфу. Подела на опште и посебно основе подозрења има још и један други значај. По том другом значају, општи су основи подозрења оне чињенице, које показују наклоност вршењу кривичних дела , али које не показују одређену везу из.међу оптуженог и баш онога кривиччог дела које је предмет извиђања. То су основи које предвиђа § 238 под 2. А посебни су основи подозрења такве чињенице, које у поједином случају стоје у таквој вези с делом и оптуженим, да се може извести закључак да је то дело оптужени извршио или да је у њему учествовао. 5. Основи аодозрења које ]е закон изречно аобројао и које није аобројао. Ову је поделу предвидео и наш законик, јер и по њему може бити и других основа подозрења сем оних у законику побројаних. То с.е види из §§ 121 и 122 у којима се „примера ради« наводе основи подозрења, као и из § 238 под б где се вели » или њима подобних основа подозрења". Према овоме, судија може узети за основ подозрења и сваку другу чињеницу, коју закон није предвидео, само ако с чињеницом која је предмет доказа стоји у тако тесној