Policijski glasnik

СТРАНА 328

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42".

дужност како треба: брзо, енергично, умешно и предано. Ово поглавито важи аа дела хајдуковања и разбојништва, која поглавито узимају маха само за то, што надлежне власти одмах у почотку не врше своју дужност правилно и одлучно, већ допуштају да се зло рашири и ухвати дубоког корена. Имајући све ово у виду, а позван дужношћу да водим врховни надзор и старање о безбедности у земљи, у смислу устројства централне државне управе (чл. 1. закона о јавној безбедности). Наређујем : 1. Пошто је прва дужност полиције да спречи вршење кривичпих дола, па тек на другом месгу да изнађе н.ихове учиниоце. то ће и држапне полицпјоке и општинске власти настати, свим срсствима која им закон ставд.а па расположење, да казнима дела предупреде, нли да их, у колико је то апсолушо немогућно, сведу иа минимум. Има више путева. и начпна којима се ово може постићн, а међу њнма најглавнији су ови: а. —• Строга прпмена полицијског надзора према бившим осуђеннцима и свима осталим личностима, које су на ову казпу ооуђенс биле, било судски било полицијским пресудама; б. — Стављање ппд полицијски надзор свију оних лица, на која со сумња да врше крађе, разбојништва, паљевине или да се баве јатаковањем [§ 4. полиц. уредбе и § 391. в. каз. закона); в. — Строго контролисање бивших осуђеника, коцкара, скитннца, беспосличара и сумп.ивих отранаца; г. — Протеривање - скитница, сумњивих лица и странаца; д. — Враћање у казнене заводе условно отпуштених осуђенпка, у смислу чл. 5. закона о условном отпуштању криваца из казнених завода; ђ. — Оргапизовање озбиљних ноћних стража. 2. — Ако је кажњиво дело поред свих побројаних мера извршено, и општипски и државни полицијски органи морају најенергичније настати, да се кривац што пре изпађе, и суду на осуду преда. Не само да је жалосно, већ је чак и опасно остављати без казне извршиоце кривичних дела, и тиме својим нехатом ободравати и друге на вршење ових дела. И ако је успех полицијских и општинских власти у овом нравцу много бољи, но у спречавању кривичних дела, ипак је још далеко од тога да буде задовољавајући, јер скоро једна трећина од целокупног броја извршених кривичних дела остајв редовно пепронађена. С тога нека полиц. иследне власти чим сазнаду за кривично дело, одмах ово узимају у поступак. Нарочито тражим да се одмах*а најдаље у року за 24 сата учини увиђај код свих оних кривичних дела, код којих се увиђај по самој природи дела учинити мора, као што су: убиства, паљевине, опасне крађе итд. —

Исто тако нека извршне власти брзо, а најдаље у року предвиђеном § 464 грађ. суд. пост. извршују све кривичне пресуде по грађанској части, те да кривци и на тај начин осете строгост казне. 3. Најтежа кривична дела, која се код нас врше, јесу хајдуковања и разбојништва. али њихова тежина највише стоји у сразмери са радом државне и општинске власти у погледу њихове репресије. Довољно је само да се неко одметне у хајдуке, па да се и општинске и државне власти помету у својим дужностима. У место да енергично настану, да одметника или разбојника одмах у почетку — док још није загазио у злочине и похватао потребне везе —- ухвате или приволе на предају, оне се ограничавају на тражење жандарма, и, често избегавају, да без ових што предузимају. Овакви поступци за сваку су осуду и не дају се ничим оправдати. Констатујући их, ја озбиљно позивам и полицијске и општинске органе, да у будуће уносе много впше личног пожртвовања и енергије у гоњење хајдучије, и, да никад не сметну с ума, да ће сваки иолициски чиновник, који би се у овој дужности показао лабав и ноумешан, бити одмах уклоњен из полициоке службе, и да ће се према општинским представницима, поред строго законских казни примењивати и чл. 147. и 148. закона о општинама. И полициске и општинске власти нека најстроже примењују одредбе § 327. тач. 2. казненог закона према свима оним грађанима, који се не би одазвали наредбама власти, издатим у циљу гоњења и хватања хајдука. Исто тако треба нредузети најстроже законске мере и према свима оним личностима, које би нрикривале илп ма на који начин помагале хајдуке, јер ова лица највише доприносе оистанку хајдука. 4. Препоручује се начелству — управи — да овај распис прими знању и саопшти га на потпис свима полицијскпм чиновницима и општинским представнпцима, па о томе да ми се поднесе извештај. П№ 22559 6. октобра 1909 год. Београд Министар унутрашњих дела, Љ. ЈовановиЋ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

ПРЕДЈГОГ Н0В0ГА АУСТРИЈСКОГА НАЗНЕНОГА ЗАКОНИКА

У прошлом броју „Полицијског Гласника" изнели омо у изводу главна начела., која је обухватио предлог новога аустријскога казненога законика. У Немачкој се очекује такође да ће овнх дана бити предат јавности предлог новога не-

мачког царевинског казненог законика. У нас већ вишо од годину дана радн нарочита гтручна комнсија на предлогу новог казпеног законика за Краљевипу Србију, те, као што се види, и код нас је на дневном реду реФорма казненог законодавства. Сматрајући, да ће предлозн новог аустријског п пемачког казнен.ог законика бити од иеоцењиве користн за решење и рад па томе пптању у нагпем законодавству, »Полицпјскп Гласник" изнеће по могућотву што детаљније добре стране и важнија начела оба нова страна пројекта. Чим буде дат јавности предлог новог немачког царевинског казнепог законика одмах ћемо обавеотити читаоце и о његовој садржини. Кад је изашао на јавност предлог новог аустријског казненог законика један бечки дневни лпст обратно се прпзнатом научнику д-ру Францц фон Листу, проФесору кривичног права на берлинскоч унпверзитету, с молбом да му он да своје мишљење о томе предлогу. Лист се претходно изјаснио, да је у стручним круговима изазвало опште изнепађење то, да је предлог новога ауотријскога казненога закопика могао бити предат јавности пре немачкога предлога који је већ давно пријављен као готов и свакога се часа очекује. То предухптрење има за пооледицу, да је аустријеки предлог изашао без пропраћаја за објашњење његових мотива. Предлог новога немачкога казненога законика изаћи ће ових дана са врло опширним и скроз брижљиво израђеним објашњењем. Под тим условима критичка оцена аустријскога предлога мора бити у два правца сужена. Прво, са немачким предлогом не можо се упоређивати док овај не буде објавл^ен, и ако је његова садржина, у неколико већ позната. И друго, сад се крптика мора задовол>ити са општом и претходном оценом, јер ће, можда, неке данас неразумљиве одредбе наћи оправдања тек у ближим објашњењпма мотива, којн су руководили комисију за доношење и.нхово. Лист, дакле, има све то у виду п прелази на оцену самога предлог^а: 1. Има два !лавна законодавна за.хтева, до којих је дошло више но тридосетогодишње криминално-политичко истраживање, и то су: Прво, да законодавац »злочинца«, који је после беспрекорног владања, под надмоћним утицајом спољних прилика, скренуо са пута који је прописао правни поредак, предусретпе са извесном штедњом и да га по могућству оачува од савршене социјалне пропасти, и Друго, да законодавац пружи довољно заштите друштву од оних опште опасних индивидуа, за које човек ирема њиховим наклоностима и начину животамора предвиђати, да се не могу спастп од криминалитета, у коме су већ огрезли. Закоподавство већине културних држава, које је се подигло на терену класичне школе, сагласно је у оба та нравца. Сваки предлог казненога законика има се према томе и оцењиватп, у колико је