Policijski glasnik

ВРОЈ 13.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 4. АПРИЛА 1910.

ГОДИНА VI.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТДРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, п то најмање за пода године код свију подидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и опигтинска иаддештва, а за све друге претпдатнике у оиште 12 динара годшпае. За иностранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у здату. Поједшга бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО »н • У име Његовог Величанства Краља Петра I. Његово Височапетво Наследник престола Алоксандар, благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за секретара четврте класе Минпстарства унутрагањих дела Александра Јов. Кузмановића, секретара поте класе антропометриско-подициског одсека Министарства унутрашњих дела у Пожаревцу, по потреби службе ; и за нисара друге класе антропометрискополициског одсека Министарства унутрашњих дела у Пожаревцу Драгутина Васића, комесара железничке полиције у Нишу у рангу писара друге класе истог Министарства — по потребп службе. Из канцеларије Министарстваунутрашњих дела. 27. марта 1У10. год. у Београду.

У име Његовог Величанства Краља Нетра I., Његово Височаиство Иаследник нрестола, Алексаидар, благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за комесара железничке полиције у Нишу, у рангу секретара треће класе Министарства унутрашњих дела, Манојла Мрвића, административног чиновника друге класе железничке Дирекције ; и за комесара железничкс полиције у Ристовцу, у рангу среског начелника треће класе, Душана Ђор1)евића, бившег комесара београдске савске полиције. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. марта 1910. год. у Београду. У име Његовог Величанства Краља Петра I. Његово Височанство Наследник престола, Александар, благоволео је, на предлог Министра уиутрашњих дела, поставити: за полициског писара прве класе среза левачког Александра Грујића, полициског писара исте класе среза жупског, — без права на путне и селидбене трошкове; за полициског писара прве класе среза расинског Косту Пешића, полициског пи-

сара исте класе среза жупског — оез права на путне и селидбене трошкове; за полициског писара треће класе начелства округа ваљевског Драгишу Кујунџаћа, полициског писара исте класе среза левачког — по потреби службе; и за полициског писара треће класе среза жупског Александра Југовића, п >лициског писара исте класе среза расинског по потреби службе. Из канцеларије Мшшстарстваунутрашњих дела, 27. марта 1910. год. у Београду.

У име Његовог Величанства Краља Нетра I., Његово Височанство Наследник Престола, Александар, благоволео је, на предлог Министра унутрашњих Дела, а на основу чл. 6. закона о местима решити: да се Врњачка Бања са својим реоном, по изјављеној жељи становника, прогласи за село под именом : село Врњачка Бања — с тим, да и даље остане у саставу оаштине врњачке. Из канцсларије Министарстваунутрашњих дела, 27. марта 1910. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 ИЗ ПРИМЕНЕ § 471, ГРАЂ. СУДСКОГ ПОСТША

Најчешће и најважније питање, сакојим се сретају полицијске власти при извр шењу пресуда, јесте оно о занимању статусу — дужника, у вези са питањем, да ли се благодејање из § 471. односи на време учињеног задужења илп на време извршења осуде. И ако ова законска одредба постоји већ толико деценија, ипак је горње питање ове до сада остало нерешено и отворено, јер га и судови и адмииистративне власти разнолико решавају. Многобројне су одлуке судске и административних власти, где се један пут нашло да је благодјање, о коме је реч, везано за статус дужника из времена задужења и за имање које је у то доба имао ; а други пут, опет, да се само мора

гледати на његово занимање у доба пописа имања, и на број пореских глава, које се тада затеку. Кад би изнели у целини одлуке Касационог Суда од 15. октобра 1902. год. Бр. 7767; 8. маја 1903. г. Бр. 2980; 22. августа 1903. год. Бр. 5319; 10. августа 1902.год. Бр. 4950; 10.јануара 1901. год. Бр. 259; даље одлуке Државног Савета од 28. маја 1903. г. Бр. 4645 и 11. августа 1906. г. Бр. 5167, које моментано имамо пред собом, онда би се видела сва неједнакост оцене овога питања. Сам тај Факат, што се једна законска одредба може овако разнолико тумачити, казује, да је она нејасна, и да својом неодређеношћу пружа могућност, да се у оцени њеној греши, те се самим тим истиче и потреба, да се она објасни законодавнпм путем, а докле то не буде, онда бар свестраном оценом и начелном одлуком Касацноног Суда у смислу чл. 16. његовога устројства. То је потребно, велимо, колико за један добар правни поредак, толико и за заштиту интереса полицијских чиновника, који врше продаје имања, и долазе у тај незгодан положај. да им продаје буду ништене и они осуђивани на плаћање трошкова. Ма које гледиште заузела начелна одлу!.а Касацноног Суда, она ће утврдити једнообразност бар за оно време, докле се не дође до законодавног објашњења, а то је голема добит и за веру у правнп поредак и за јавни кредит, пошто ће се одређено знати и положај оних који се задужују, и очекивања законске заштите оних, који новац дају. Како, у осталом, ово питање посведневно забавља и одузима времена и централним административним властима и самој Касацији, очекивати је да ће се оно ускоро привести крају. Али како његово правилно решење није везано само за интересе, које смо напред истакли, него пма један много шири значај за наш целокупни државни живот, ми налазимо, да оно треба бити и предмет оцене шире јавности. Због тога ћемо и сами изнети шта мислимо и како ми гледамо на благоде-