Policijski glasnik

ВРОЈ 20.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 155

јаснио, да у среској скупштини председава срески члан окружног одбора, а да срески начелник замењује њега само онда, кад је овај спречен и то без права гласа при решавању, дотле се законодавац у чл. 150. који говори о среском одбору није прецизно определио: ко је председник среског одбора, срески начелник или срески члан окружног одбора, пошто у срески одбор, различито од улоге његове у среској скупштини, срески начелник улази по своме положају са правом гласа. Ово питање у појединим срезовима различито се раснравља и у великој већини срезова сматра се, да је председнк среског одбора срески члан окр. одбора и он Функционише као такав, ма да и седнице среског одбора, као и среске скупштине, сазива с&м срескн начелник, или његов заступник — чл. 132. правила о пословном реду у окружној скупштини, окр. одбору, среској скуиштини и среском одбору. Ослонца за овакво тумачење закона среске самоуправне власти и многи срески начелници налазе у овоме: а) срески члан окружног одбора предсодник је среске скупштине, — чл 147. закона о урођењу округа и срезова ма да и њу, као и срески одбор, сазива и отвара срески начелник — чл. 146. и 147. истога закона. б) што је незгодно, да председник једнога већег тела — среске скупштине буде члан једнога другога мањега и овоме подређенога тела — среског одбора—које произилази од њега и које по закону чл. 150. постоји у срезу само као извршни орган ереске скупштине, и што је најзад 14 у опгнтинској самоуправи председник одбора општинског у исто време и председник суда. в) што законодавац ни једном речи иије изрично поменуо, да је неко други председник среског одбора, те се путем аналогије има извести, да је председник среског одбора срескп члан окружног одбора, пошто је он по закону председник среске скупштине као већега тела. Не делимо ово мишљење и држимо при свем том, што у закону није нигде изрично поменуто, ко је председник среског одбора, да је законодавац хтео, да председник среског одбора буде срески начелник, са ових разлога: а) у чл. 150. закона о уређењу округа и срезова, који говори о саставу среског одбора, законодавац на ирвоме месту помиње среског начелника, да улази у састав среског одбора, па тек онда среског члана окружног одбора и остале. б) што се то да извести и из чл. 153. закона о уређењу окр. и срезова, да председник среског одбора врши надзор и дисциплину над члановима среског одбора и кажњава их онако исто, као што је предвиђено у чл. 120. Кад се пак овај члан (120) расмотри, онда излази, да председник среског одбо-ра, у овоме случају по горњем мишљењу, срески члан окружног одбора, има права да кажњава члапове среског одбора губитком дневнице, одпосно плате доосам дана (чл. 120).

Претпоставимо, да је председник срескога одбора срески члан окр. одбора, а не срески начелник, онда би овај имао права, да казни среског начелника, као члана тога одбора, пошто и он по положају улази у тај одбор, губитком плате до осам даиа, што свакојако законодавац ннје мислио, јер би то било у противности са прописима закона о чиновницима грађанског реда, који говоре о томе: в) улога срескога начелника у среској скупштини није она иста, која и у среском одбору, у чији састав улази он по закону са правом гласа при решавању, а како у принципу, власт једнога лица не може имати већи обим него што је то закон допустио, не може се путем аналогије изводити, да је председник среског одбора срескн члан окружног одбора, за то, што је он председник среске скупштине, као већег тела, јер се свачија права и дужности имају тачно обележити законом. 1 ) 2. Је ли пуноважна оедница среског одбора, којој није присуствовао орески начелник или његов заступник? По чл. 151. закоиа о уређењу округа и срезова, пуноважна је седница среског одбора, кад су у њој најмање три члана присутна. Али међу присутнима мора увек бити или оба члана среског одбора или срески члан окружног одбора и један члан среског одбора. По редакцији овога члана излази, да је пуноважна седница срескога одбора и опда, кад њој није присуствовао срескп начелник, или његов заступник. Мислимо, да ово није била намера законодавчева, јер је он а риоп држао, да се само по себи разуме, да Ке срески начелник, или његов заступник присуствовати седиици среског одбора, пошто је он по закону једини и надлежан да срески одбор позове у седиицу — чл. 132, правила о пословном реду од 20. септембра 1905 године која су прописана на основу чл. 157. закона о уређењу округа и срезова — само би то у закону требало прецизирати. Према томе чланови среског одбора не би представљали никакво званично тело, кад би се без позива среског начелника или његовог заступника скупили у седницу нити би такав њихов рад могао да вреди но закону. 3. У случаду равне поделе гласова у среском одбору шта се има сматрати, да је решено? Ово питање није расправљено ни у садањем закону о уређењу округа и срезова, ни у правплима о пословном реду, Која су прописана на основу члана 157. истога закона и могло би се само путем апалогије расправити по чл. 27. правила о пословном реду, а на који се позива чл. 117. истих правила. По овоме код окружне и среске скупштине у случају равне поделе гласова, предлог, који је био предмет гласања сматра се, да је одбачеи.

! ) Мишљеље, да је нредседник среског одбора срески начелник заступа и г. Д -р Косга Кумануди проФесор университета, у своме Адмшт. Праву стр. 250. ма да у потврду тога мишљења не иаводи законски проиис иити се упушга у објашњавање овога питања.

Мислимо, да би у овоме требало правила о пословном реду допунити и код окружиог, а нарочито код среског одбора, где равне поделе гласова може бити сваки час, јер по члану 150. закона о уређењу округа и срезова пуну седницу срескога одбора сачињавају: срески начелник или његов заступник, срески члан окружног одбора и два члана, које среска скуиштина бира, — дакле четири лица. (свршиће се) Чед, Ал. ЈевђенијевиЋ начелник среза ресавског КРИМИНАЛ.НА П01ИЦИЈА

(НАСТАВАк) Према тврђењу г-ђе Ван Галк молитвеник, иађен у корпи, био је Жанин, и она га је добила од девојчица њихове старе сусетке, г-ђе Јакоб. Ове опет изјавише, да су молитвеник пре 2 године добиле на иоклон од једне калуђерице, као пансионаткиње манастира »Поо-^еп ПпПе". Рашел је од своје стране тврдила, да је молитвеник њена својина, и да га је добила од своје покојне матере. Што се тиче лоболших слика, оне су успомена од једне старе школске другарице, која је на њима исписала своје иницијале за време њиховог заједничког пребивања у манастиру »Ва Ни1ре к . Оптужба против Рашелове сједињавала је све карактере невероватноће. Наша власт, слепа и хрома, уображавајући да ће задовољити јавно мњење, по други пут је затворила несрећну девојку. И поред све заузимљивости њеног одличног браниоца, г. АлФреда Ван Ден Дриша, Рашел је моментано страдала. Њено поновио хапшење изгледало је као очигледна и груба неправда у очима свију оних, који се руководе и упућују критичним духом. Како судије, које увек треба да буду праведне, разумне и хладне, нису одмах увиделе све елементе невероватноће њихове неистините оптужбе ? 1. Зна ли се, ма и за један пример подводачице од 20 год. ? Је ли се ма кад десило, да једна млада и лепушкаста жеиа краде на улици девојчицу од 8 година у циљу подвођења. 2. Неколико пута власт је вршила претрес Рашеловог стана и није нашла ничег сумњивог. Приликом првог хапшења, осумњичена је доказала своју невиност несумњивим аИМ, и с тога је за њено друго хапшење требало да има озбиљних разлога. Поступајући строго и неправедно са једном слабом женом, лишеном заштите и потпоре, истражни судија у истини је злоупотребио своју власт. 3. Да је Рашел у истини била уображена подводачица од 20 година, и да је молитвеиик, нађен у њеним стварима, био Жанин, она би похитала да га уништи одмах после злочииа, а не би га сачувала као важан доказ своје кривице. 4. Да се у послатој корпи налазила ма и најмања стварчица, која ју је могла компромитовати, Рашел је, без сумње, не би оставила тако дуго на станици, пошто