Policijski glasnik

БРОЈ 31.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 8. АВГУСТА 1910.

ГОДИНА VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЈШЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" издази једанпут, а према похреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и изиоси: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годижње За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласникн не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за начелника прве класе округа пожаревачког са годишњом платом од 7072*80 динара, колико је и раније имао, Михаила Церовића, управника вароши Београда у пензији. Из канцеларије МинистарстваУнутрашњих Дела, 28. јула 1910. године у Београду. Ње ово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра Уну^трашњих Дела, поставити: за лекара среза голубачког Др. Драгољуба Јавковића, доктора целокупног лекарства. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 28. јула 1910 године у Београду. Његово Величанство Краљ Петар 1. благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за лекара среза гружанског Д-р. Јована Лилића, лекара среза крагујевачког ; за лекара среза рамског Д-р. Добривоја А. Петровића, лекара среза голубачког; за лекара среза крагујевачког Д-р. Светислава А. Шохајевића, лекара среза левачког; ва лекара среза косаничког Д-р. Герасима П. Ивезића, лекара среза крагујевачког ; за лекара среза ресавског Д-р. Милана Исаковића, докт ра целокупног лекарства; и за лекара среза левачког Д-р. Раднсава О. Катанића, доктора целокупног лекарства — бившег државног питомца. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 28. јула 1910. године у Београду. СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) Враћајући се на постављено питање, ми морамо на њега одговорити да ће и глас само једног повериоца бити претежан, ако он има да прима више него сви остали повериоци. § 487., за разлику од § 69. Зак. о Стец. Поступку, апсолутно не поставља никакав кворум односно броја поверилаца, већ он, за решење, тражи једино већину »по количини тражења", он се оваквом већином задовољава, дакле, и онда када већина в по количини тражења" припада само једном повериоцу. Претпоставимо сада — противно ономе што[смо горе чинили — да има поверилаца који нису дошли на продају. Како ће се њихов глао рачунати при решавању питања из другога става §-а 486.? По првом ставу §-а 487. узима се да поверилац који нити је дошао на рочиште нити се, у једном акту влашћу овереном, изјаснио шта ће се чинити са пописаним добрима, ако наступи један од случајева предвиђених у §-у 486., пристаје на оно што већина поверилаца на продаји присутних буде одлучила. 1 ) А како се та већина рачуна, то смо већ видели. Овде ћемо само извидети ово: кад § 487., у другом ставу, вели: »Већина се рачуна по количини тражења", на коју он ту већину мисли? Другим речима, да ли ће се водити рачуна и о тражбинама одсутних поверилаца? Сигурна је ствар да ће се узети у обзир тражбине оних одсутних поверилаца који су, писменим актом, јавили како мисле да се поступи са пописаним

1 ) Дакле, иовериоци о чијем ее гласу водн рачуна то су: прво, повериоци који еу дошли на продају, и друго, повериоци који, истипа, нису дошли на продају, али су се, на начин у § 487. предвиђени, изјаснили о томе шта да се са пописаном ствари чини. А ако ниједан од одсутних поверилаца није ово последње урадио, онда ће ствар решити пуноважно само присутни повериоци. Ми ћемо, у даљим разлагањима, да би она јаснија била, и претпоставл.ати последњи случај.

добром. СЈиМ односно одсутних поверилаца који то урадили нису? Ми налазимо да њихове тражбине не могу улазити у рачун, јер § 487. нормирада су, за решавање, надлежни присутни повериоци и они одсутни који су се писменим актом јавили извршној власти и да ти повериоци решавају по већини која се рачуна по количини тражења. На сваки начин ту је реч о тражбинама тих поверилаца; када би се водило рачуна и о тражбинама оних одсутних поверилаца који се нису власти јавили, онда би то значило да би, посредно, и ти повериоци утицали на решење, што би било противно првом ставу §-а 487., по коме ти повериоци уопште, дакле ни непосредно ни посредно, не решавају. У осталом, ова солуција у толико се више импозира што и § 69. Стец. Суд. Поступка, код израчунавања оних трију четвртина тражбина, не узима у обзир тражбине одсутних поверилаца, а неоспорно је да је питање о принудном поравнању важније од оних о којима повериоци могу имати да, по §§-има 486. и 467., одлучују. Најзад, ми смо већ казали да, код тумачења ових двају параграФа, не треба сметнути с ума § 69. Зак. о Стецишном Послупку, јер има извесних сличности између њега и §-а 487.. Али, докле се може ићи у примени наведенога става §-а 487.? Могу ли се сви одсутни повериоци, под изложеним условом, сматрати као да пристају на оно што присутни повериоци хоће, без обзира на то колики је број одсутних и присутних поверилаца? Ако се одговори потврдно, онда би се могло, н. пр., десити ово: дужник има двадесет поверилаца, на продају је дошла само њих тројица, од којих двојица, чије тражбине износе више од половине тражбине присутних поверилаца, пристају на цену коју онај једини купац из другога става §-а 486. нуди за пописано добро. Хоће ли се узети да је, по §§-има 486. и 487., понуђена цена примљена и продаја свршена? Ма колико да је велика несразмера између броја одсутних и броја присутних поверилаца, ипак морамо, на горње питање, одговорити аФирмативно, с погледом на редакцију §-а 487., по коме присутни повериоци пуноважно решавају: као што смо