Policijski glasnik

БРОЈ 19.

У ББОГРАДУ, НВДБЉА 15. МАЈА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИ8ТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" иалази једанпух, а према иотреби и више пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијсвих власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годип1ње. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ

Др. Тоие ЗКивановића

(наставак) »Ко речма, гласи § 104. а]. I. и 2., печатаним или непечатаним пиоменим саотавом, ликом или ма каквим другим изображењем или знацима увреди какво надлежателство или политичко тело, или чиновника или званичника државног или поротника или избраног судију, сведока или вештака или јавног олужитеља приликом званичног рада или и изван места надлежателства но у смотрењу званичног рада, или у смотрењу званичног рада у опште, да се казни затвором од месец дана. до две године. Исто тако да се казни и оиај, који то учини спрам Народне Скупштино или појединих чланова њених или спрам изборне скупштине или бирачког одбора или појединих одборника његових. Ако би увреда садржавала и клевету, може се казнити до три године затвора". Из цитираног текста се види : 1°. Да се признаје пасивна споообност за увреду и клевету надлештвима и политичким телима. Политичка тела су наравно и Народна Скупштина, изборна Скупштина и бирачкп одбори, те је била излишна допуна законом од 1870. год., којом се именоваиа тела наводе у § 104. као нешто различно од „нолптичких тела". 2°. Да је појам увреде из овог §-а ужи но појам увреде у опште, јер се увреда из § 104. против именованих физичких лица не може извршити делом, већ се свака делатност управљена против њих приликом званичног рада има да подведе под § 93. к. з. 3°. Да се увреда и клевета именованих физичких и правних лица имају подвести под § 104. само онда, кад су извршене „приликом званичног рада или и изван места надлежателства но у смотрењу званичног рада или у смотрењу

зваиичног рада у опште«. Место ове лајичке збрке речи довољно је било рећи „ириликом званичног рада или у односу на званичан рад а , као што се изражава нпр. немачки законодавац у § 196. к. з. Да би се могло рећи. да су увреда и клевета именованих лица извршене »криликом званичног рада", потребно је : 1° истовременост између званичног рада и извршења оних кривичних дела, 2° да је увредилац одн. клеветник био присутан званичном раду,кад је увреду и клевету извршио. 1 ) Увреда и клевета из § 104. постоји без обзира на то, да ли је овај рад био законит или не. 2 ) Да би се могло рећи, да су увреда и клевета извргаене у односу на званичан рад, потребно је, да оне имају за основицу или за предмет званичан рад оних лица, било у опште било један конкретан случај истог. 3 ) Кад овај однос између увреде и клевете и званичног рада постоји, 4 ) Фактичко је питање. § 104. к. з. не важи за увреду и клевету нанету именованим лицима путем штампе. Ако им је овим путем нанета увреда или клевета, онда за њих важи Закон о Штампи, а овај не води рачуна о томе, да ли им је она нанета приликом званичног рада одн. »у смотрењу званичног рада", или не, тако да се увек има применити чл. 22, т.ј. меродаван је појам увреде дат у њему. Само су веће казне прописане у чл. 23., 29. и 31. У овим се члановима зак. о штампи не помињу бирачки одвори, што значи, да за њих важи § 104 к. з. и онда, кад су им увреде и клевете нанете путем штампе. § IV. Јавна увреда страног државног поглавара и чланова владалачког дома. Увреда нанета јавно страном државном ноглавару и члану страног владалачког дома је нарочита врста увреде,

') Тако Ргапћ% 196 т. 1, ма да резервисано. Прот. ОШгаизеп § 196, 4а. 2 ) Уп. 018ћаи8еп § 196, 4а. 3 ) Уп. 018ћаизеп § 196, 46., Ргапћ §196 III 2. 4 ) Није довољна проста могућност постојања овог односа. Уп. ОГзћаибеп § 196, 4б.

о којој је реч у §218. к. з. Овај § није укинут Законом о Штампи, те важи и за увреде ианете путем штамне. § 218. а1. 1. гласи : „Ко јавно, усмено или писмено, увреди страног владаоца, члана владалачког дома, и у опште поглавара или регента стране државе, која стоји у пријатељским односима са Србијом, да се казни затвором од месец дана до две године, или у блажим случајевима новчаном казном до 1500 динара, ако се у тој држави по закону казни увреда владаоца Србије и осталих речених личности наше државе«. Увреда страног владаоца изједначена је дакле увреди чланова страног владалачког дома, регента стране државе и у опште страног државног поглавара, као н. пр. председника републике. Но као што се види из наведене законске одредбе, § 218 се не односи на увреде нанете члановима породице регента стране државе и страног државног поглавара, који није владалац, монарх, јер је у њој реч само о члану »владалачког дома®. Тако исто излази из ове одредбе, да се § 218. не односи на увреду нанету бившем или умрлом страном владаоцу, регенту и у опште поглавару, као ни на увреду нанету папи, пошто овај нема своје државе, а за примену §-а 218. је потребно, да је јавна увреда нанета поглавару »стране државе«. Но да би јавна увреда нанета именованим личностима била у Србији кривично дело из § 218, потребно је, да су пспуњена два специјална услова инкриминације: 1 ) 1° да је страна држава у иријатељским односима са Србијом®, 2° да се у тој цржави »по закону казни увреда владаоца Србије и осталих речеиих личности наше државе® (т. зв. узајамност. рсциироцитет.) Што се пријатељских односа тиче разликују се цивилизиране и нецивилизиране државе. Све прве државе самим тим, што припадају међународној правној заједници, налазе се у пријатељским одношајима са Србијом, и ако немају овде свог

х ) В. о условима инкриминације ЖивановиН Основи Кривичног Права, Општи Део § 32,