Policijski glasnik

СТРАНА 170.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 22

три године, а за клевету чланова краљевског дома затвор од 2 месеца до две године. § 14. Тужба за увреду и клевету. Увреда и клевета су по правилу кривична дела ао тужби. Право на тужбу припада као и у опште повређеном , а овај може бити, као што се је видело, непосредно или посредно повређени. Изузетно се признаје од законодавца ираво на тужбу и другим лицима у следећим случајевима: 1° Отац може тужити за своје иеаунолетно дете (§ 216 т. 1.). Као и у свима следећим случајевима, предвиђеним у § 216 т. 1., очево право на тужбу је самоотално, али му оно припада само као законсном застуинину детињем 1 ). Према томе кад отац изгуби нраво застуиништва, губи и право на тужбу, и ако је дсте непунолетно' 2 ). 2° Муж може тужити за своју жену (§ 216 т. 1) била она ненунолетна или пунолетна. Пошто му ово право припада само као њеном заступнику, то га он губи ио разводу брака, бпла увреда оди. клевета извршена после ових догађаја пли пре 3 ). К" Тутотр може тужити за своју и\1иил \Ј (§ 217 т. 1). 4°3аувреду оди. клевету, нанету умрлом лицу према § 216 т. 2. тужбу могу подићи »покојникови по крви сродни: претци, потомци, браћа и сестре, а и супрузи једио за друго." Ово им право нрнпада и онда, кад је увреда нанета умрлом за живота. Ако је он већ био нодигао тужбу, али парница није била довршена, она лица је могу нродужити нрема истом §-у. § 216 важи и за увреду одн. клсвету, за које валш Закон о Штампи, јер истим није укинут. Он важи и за истунну увреду (в. § 357 а1. 2. к. з.). Ако је једним колективним означењем увређено више лица, онда је наравно свако од њих на тужбу овлашћено. Ако је увреда одн. клевета нанета једном иравном лицу, онда се тужба има подићи од његовог представника. Тако исто ако је нанега једном јавном надлештву или иолитичком телу (§ 104 к. з,). За увреду и клевету из § 104 к. з. може се истрага повести и ио званичиој дужности. »У свима овде изложеним случајевима увреде јавних надлежателстава, политичких тела или наведених лица, вели се у носл. а1. може полицијска власт сама и без тугкбе увређенога кривце суду на осуђење предавати". Овде се помиње само увреда, али то важи, наравно и за клевету, јер се у овом §-у (а1. 2 »Ако би увреда садржавала клевету«), она помиње као кривично дело, које може бити садржано у увреди. Даље овде се пе помиње и Лародна Скуиштина, изборне скуишитне, и бирачки одбори, већ само политичка тела,

т ) Уп. Ргипк § 195 II, 01в11аизеп § 65, 15, 2 ) Уп. Ргапк § 195 II, 01вћаивсп § 65, 15. 3 ) Уп, 01зћаивеп § 195, 3, КдМег Бег 81гаГап1га§ 42. П 5. Ргапћ § 195 II. Прот. ШпсЧпд, Ш1есћпчг ■*) 208, према којима је мужевљево право на тужбу незавасио од права на процесуално заступништо.

и ако их у горњем тексту као што се је видело, безразложно засебно помиње. Но несумњиво ова одредба важи и за увреду одн. клевету њнма нанесену, јер су и они политичка тела. Тако исто за унреду и клевету из § 207 б. полицијска власт »може « и без оптужбе увређеног лица увредитеља суду на осуђење предавати" (а1 2.). (НЛСТЛВИЋЕ СЕ] *'с^1КЈ БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРНКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗДАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Каоацпоног Оуда (нАСТАВАк) Ову пресуду првостепеног смедеревског суда од 3. децембра 1908. год. под № 40696, одобрило је 1 оделење Апелац. Суда, својом пресудом од 13. XII 1908. год. № 5604, а ту нресуду оснажило је I одељење Касац. Суда, решењем од 11. априла 1909. г. ЈУ« 4260. Лако је увидити да је означеиа пресуда, која је постала извршном, изречена противно закоиу у томе, шго је нротиву оптужених узето признање, као нотнун правни доказ, и ако они нс признају да су учинили убијство, за које су осу1)ени. Ово је противно нашој доказној теорији. [в. гл. XVII крпв. суд. пост.] а не одговара ни правом стању ствари. Тако суд није могао казати да се прнзнањем оитужених доказује, да су они ово дело учинили, јер то не стоји, кад они то не признају. Суд је по логицн здравога разума, а нрема признатпм и утврђеним околностима. могао стећи уверење, да нико другн није могао учинити ово убијство, сем оптужених, и то је тачно, али суду није било допуштено да то своје добро убеђење узме за правну основицу своје пресуде, све дотле док не би нашао начина, да из доказаних Факата склопи један доказ противу оптужених, какав се по помен. глави нашег поступка тражн за осуду оптул^енога, Ово убеђење судија, и ако у ствари логички пзведено, не вреди према пмперативном паређењу § 220. крив. с. пост. Овај пример пружа нам најбољи доказ за то, како је неунотребљнва наша везана доказна теорија. јер она често принуђава судију да пусти онога, који је очевидно кривац, а то свакако не треба да буде. То нам је поглавито и дало повода да публикујемо овај случај. У осталом, ми ипак нисмо за то да се законски доказна теорија осетно вређа, ма и по цену задоволења правичности, какав нам пример прул«а изнети случај. 12. Фалсификовање жига за жигосање грађе није предвиђено у натем казненом законику. Првостепени суд, при пресуђењу овога предмета, узео је да ово дело долази под § 150. казп. зак., па је оптуженога осудио на казну.

Апелациони Суд нашао је да овај ФалсиФикат не може доћи под означено законско наређење нити под које друго наређење пашег казненог законика, па је оптуженога по § 250. а) крив. с. иост. пустио испод суђења. Ову пресуду оснажно је и Касациони Суд. [I одељ. 18. IV 1909. № 4619]. Ова је одлука тачна. Овакав ФалспФикат не може доћп нод наређење § 150. казн. зак., којим се предвиђа казна за ФалсиФиковање тако зв. легитимационпх исправа или исправа изданих зарад бољега папредовања [2\уеск ћезасгеп Рог1коттепв]. Но појму исираве, којн је утврђен паређењем § 147. казн. зак., овакав жиг не може се сматрати за исправу, иа се према томе на ово ФалсиФиковање у опште не може да нримени ниједно иаређење из Гл. XIV казн. зак., који говорп о злочинима због лажних исправа. У осталом и кад би се овакав леиг могао сматрати за исправу, по појму законика, онда његово ФалсиФиковање не би могло доћи под наређење § 150. каз. зак., које обухвата извссно привилеговање ФалсиФиката исправа, а такво привилеговање не молсе се применити и па овај случај. Ова празнина нашег казненог законика попуњена је у нашем Пројекту казненог законика. С тога упућујемо оне иаше чптаоце, који би се детаљпије хтели улознати с овим предметом, на § 193. помеп. пројекта и иаше мотиве за псто наређеље. [Види Пројекат п Мотиви Казненог Законика за Краљевину Србију, Београд 1910. год. стр. 469]. 13. Новчана казна не може се преобраћати у казну затвора, на случај да је оптужени не може платити тре&ином свога имаља [§ 28. казнен. зак.] кад јо оптужени осуђен по каквом специјадном закону, у коме овакво преобраћање казне није предвиђено. Оптужени је одговарао за дело из чл. 135. зак. о изборима народних носланика — повреду тајности гласања. Како је у овоме наређењу прописана новчана казна, а није ништа казано ни ту, нитн на ком другом месту, шта ће бити ако осуђени не може да плати новчану^казну, на коју је осуђен, то је првостепени суд и пресудио: да се оптужени за ово дело казни са десет динара новчане казне. У пресуди се даље иишта не говори ии о начину наплате ове казне из имања оптуженога (оће ли се наплатити из целога имања оптуженога или само из трећине — § 28. казн. зак.) нити 0 томе шта ће бити ако се та наплата не би могла да изврши. Ову пресуду првостепеног ужичког суда од 4. марта 1909. г. А« 6095, одобрно је п Апелациони Суд пресудом свога 1 оделења од 4. IV 1909. г. № 1618, а оснажно и Касациони Суд решењем свога I оделења од 15. V 1909. г. № 5760. Ме1)утим изгледа да је овакво решавање усамљепо, јср, у колико је бар нама познато, судови су и пре и после овога случаја у својим пресудама и па ове случајеве у свему прнмењивали на-