Policijski glasnik

БРОЈ 38.

У БЕОГРАДУ, ПЕДЕЉА ОКТОБРА 1911

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаннут, а ирема потреби и више пута недељио. Претидата се полаже у напред, и то- пајмање за пода године код свију полнцијскнх власти, и изиоси: 20 дииа]>а на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге иретнлатнике у онште 12 динара годишње. За иностранстпо: годипгље 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не нродају се. Рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО

АУОТРИЈОКИ УХОДА МЛИНАРИЂ Ј1ПОТАК ИЗ АУСТРПЈОКЕ ШПНЈУНАЖЕ И:! 1807. и 18118. годмне

(ПЛСТЛВАК) С тога ое оутрадан, кад ое оастала седница Управнога Савета, чланови попашаху мрема њему врло неловерљиво, те се одмах крене Врховном Вожду у стан под Неготином, где су стнгли ч 24 јуна на Ивањ-дан. Кад су стнгли у стан и Паулучи и Млипарић били су представљени Исајеву и Карађорђу. И сам руски командант Исајев мало је био познат с мисијом Паулучијевом, али верују^и му представно га јс Кара^орђу разуме се у пратњи Млинарићевој. Паулучи кад је изашао пред Карађорђа нспоручио јепоздраве од цара п мннпстра А. Будберга, а кад је дошао ред па поменуто писмо, он је потражно састанак у четири ока, да би сазнао у чему је права жеља народа. „Сам Кара1)Орђе, велн Млинарић, „II ако је врло прост човек, поклонпо је »мало вере лукавом талијану пошто је »с внше страна о његовом карактеру бпо »обавештен. С тога примио га је врло ра„внодушно и био је према њему затво»рен, а да бп још внше показао пу„ковнику своје неповерење, отпутовао је »с половином војске псте ноКи, без сва»кога даљег преговарања, Нишу, оста„вљајући другу половнну војске (око 3000) »под Мнлепковом командом код Неготина. »По изненадном одласку Карађорђе»вом нредузео је даље договарање с 11а„улучијем Мпленко такође с псповерењем „н уздржлЈИвошћу и иредложисЗ му је „тринаест тачака, у којпма је нзпео за„хтеве п жељо у пме народа... у исто „време предложпо је да с њиме по},у и „дтшјица изасланика од српскога народа: „Чардаклија, некадашњи капетап аустрпј„ско царске службе, н Јереми а ГагиИ, „раннје т[)говачки помоћник у Земуну". Ноједниости погодбе нзмеђу Мпленка и Паулучија, које су се састојале у оних

13 тачака, Млинарићу пису бпле познате, али је знао да Срби траже да добију посредовањем рускога цара свога владаоца (Млинарнћ вели краљај из своје средине; да траже помоћ у новцу и у војсци, и једнога рускога геперала у Београд, који би руководио свима пословима и трудио се према Аустрнјп за добро целога народа. Сутра дап (т. ј. 29. јуна). Паулучије у пратњп помепуте двојпце изасланика отпшао нз стана под Неготином врло пезадовољап. Њега и пзасланике отпратило је неколико козака за Влашку. II По одласку Паулучијевим Млинарић је оотао у логору под Пеготином где га је Исајев у недостатку оФицира поставпо за команданта једпога одреда од 600 људи, састављепог од козака и пскупљених Ипсилантовнх ариаута п пандура. Учествовао је као капетан и у пеким бојевима у Крајини. Затпм је молио Исајева да га разреши од дужности н пошље па расположење главном команданту Михељсалу у Букурсшт. Исајев га разрешп од дужностн п пред полазак Млинарићев за Букурешт дође Мпленко и преда Иса еву једпо писмо, које је добио из Београда с вестима (лажинм), како ће (0.000 аустрпјскнх војнпка нрећи у Србнју, што је изазвало силно узбуђењс како код Миленка тако п код осталих Срба. И ако их је Исајев уверавао, да то не може бити, ипак сс Мнленко, како велп Млппарпћ, заклео тешком заклетвом, да ће п,.е свн помрети, да ће пре сатрети п депу у утроби матера. него што ће се продати Аустрији. Због овога пнсма послан је одмах један курнр за Букурешт с поменути.м вестима, с којнм је отпутовао и Млннарић из Србнјс под именом »бившег устаничког капетана". Као што се види, овоме аустрпјском уходн све је ншло на руку, да сазна и највеКе тајне, које су постојале измећу Русије и Срба, а одласком у главии стан руске војске иа Дунаву то му је још лакше бнло. Дошавши у Букурегпт нађе се са Јередшјом Гагићем, који је био с Чардаклијом народни депутат у руском стану,

којн се још под Неготином био спријатељио с Млинарићем, тако да није имао нпгсакве тајие иред њим. Чим је дошао у Буку| ешт спремио је поменути извештај од 30. септембра (12. октобра) 1807. год. н прелао га аустријском консулу у Букурсшту Игњату Бренеру , да га преко мннистра нпостраних дела у Бечу, Стаднана, достаии цару. И већ у почетку новембра цар је имао номенути пзвештај. У време док се бавио у Букурешту Млииарић, дошао је у Букурешт као српски депутат Иван Југовнћ, иа со и он познао са Млинарићем, а опет Млинарић се трудио да га доведе у везу са аустрпским консулом И. Бренером. С тога и пише о Југовићу И. Бренер 5. новембра (24. октобра), како се вратио у Србију 28. (1(3.) октобра, алп како му је још пре одласка саонгптио нреко ноузданога човека (Млипарића), да није задовољаи са Руеима; исто тако преко истога човека Југовић се извинно Бренеру ако га случајио не би могао лично посетити из бојазни да не изазове мржњу (Руса) на се. »0.'пм тога он је уверавао да су сгоЂ једини цесаро-краљевски аоданици ире»лазили Србима једино у намери да за„добијц за цесарски светли двор разум„нији део народа, а нарочито његове ста„решине, које су одане царској куКи, и „сое зависи само од једнога мига иа да „иристуае свом иогађању. „За већи доказ своје готовости по»монути депутат оставио ми јс своју »адрссу, на коју му се може писати. Не„познатп с плановнма Њ. В. у погледу »Срба и незнајуКи у колико је онај пут „(канал) поуздан, ја све ово јављам". Адреса, коју је Југовић преко Млинарнћа оставио И. Бренеру гласила је: »Стојану Милеиковићу у Панчево за Југовпћа« ; а кључ за преписку, коју јс Врепер дао Југовићу, био је: »Ма, Ба, Ог, 8о, Ти". Југовић дошавпги у Смедерево, задржао ое некн дан, па је већ отишао за Београд. одакле јо 7. новембра писао Млинарићу: „Драги Млинарићу, јављам ти што „могу брже, да сам одмах из Смедерева »у Београд ради народних потреба по-