Policijski glasnik

БРОЈ 44.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 20. НОВЕМБРА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а ирема иотреби и више цута недељно. Претилата се полаже у напред, и то најмање за пола године вод свију полидијских власти, и изиоси: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годигпње 24, полугодишње 12 дииара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не иродају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величаиство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а на основу тачке 5-те члана 8-ог закона о уређбњу санитетске струке и чувању народног здравља од 30. марта 1881. године, поставити : у Главном Санитетском Савету: а) за редовне чланове : Д-р. Јована Данића, управника болнице за душевне болести у пензији ; Д-р. Едуарда Михела, просектора опште државне болнице и реФерента за јавну хигијену ; Д-р. Ђоку Ј. Николића, Физикуса Управе града Београда; Д-р. Јеврема Шујовића, шеФа одељења за сиФилистичне и кожне болести у општој државној болници; Д-р. Демостева Т. Николајевића, шеФа унутрашњег одељења у општој државној болници ; Д-р. Милана Јовановића-Батута, проФесора Велике Школе у пензији; и Д-р. Војислава Суботића, шеФа хируршког одељења у општој државној болници. б.) за чланове заменике : Д-р. Шарка Трпковића, санитетског мајора ; Д-р. Светозара М. Марковића, лекара општине београдске; и Д-р. Војислава Кујунџића, лекара општине београдске. В.) за ВаНРЕДНЕ чланове : Д -р. Марка Т. Леко, проФесора Велике Школе у пензији ; Алексу ЈБ. Поповића, главног марвеног лекара; Андру СтеФановића, проФесора Универзитета; и Николу Николића, јавног правозаступника. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, II. новембра 191!.годинеу Београду.

У име Његовог Величанства Краља Петар 1, Александар наследник Престола, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за лекара среза ариљског Др. Милована Миловановића, лекара среза пољаничког, по службеној потреби; за лекара среза пољаничког Др. Исајила Хаџијевског, свршеног лекара; и за лекара среза моравичког Др. Љубинка Ивковића, свршеног лекара и бившег државног питомца. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 4. новембра 1911. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРЕВАРИ

Др. Томе Живановића

(НАСТЛВАК) VI. Кривац. 1. Што се виности тиче, требадапостоји код извршиоца: а) Умишљај. За исти је потребна: 1° Свест о изазивању одн. подржавању заблуде код некога. 2° Свест о узрочној вези између заблуде и предузимања какве радње (чињења или нечињења), којом се имовина штети. Извршилац треба дакле да је свестан оштећења туђе имовине. б) Намера ирибављања нористи („из користољубивих намера«) или ако ње нема, намера да се другоме шноди. 1° У § 251 се вели само „из користољубивих намера«, те се има узети као и код изнуде (§ 24 IV 2 б), да је довољно прибављање ма какве користи, т. ј. било моралне било материјалне (н. пр. имовинске 1 ).

(1) Има се узети такође као код изнуде, да је довољна намера, да се та корист неком другоме прибави, а не самом извршиоцу. Тај други може бити у време извршења преваре непознат. То ће бити случај н. пр. онда, кад се ггревара врши у цил^у да се прибере новац ради оснивања каквог Фонда. (2) У § 251 се за разлику од § 246 (изнуде) такође не вели ништа, да ли та корист треба бити иротиваравна. Но по себи се разуме, да се и овде мора то захтевати. Тако не би могло бити говора о превари у правном смислу, кад би А обманом навео Б, да му исплати дуг, који иначе није хтео да плати. Има се узети пак као и код изнуде (§ 24 IV 2 б 40), да је корист противправна онда, кад извршилац или лице, за које је он хоКе да ирибави нема арава на исту 1 ). Тако у наведеном случају ово право постоји, јер поверилац има право да му се дуг плати, а он је ту корист једино и хтео постићи обманом свог дужника. (3) Намера да се противправна корист прибави постојаће и овде онда, кад је мотив обмане прибављање ове користи 2 ). Израз »намера« се има дакле схватити у свом техничком значењу, а не у смислу умишљаја као што тврде неки 3 ). Тако не би било кривца код преваре због одсуства намере н. пр. онда,

') У § 263 иемачког к. з. се захтева намера прибављења имовинске кориети. Премаопштем мишљењу (в-8-1,18x1 § 139. Н-4а) имовинока корист постоји

онда, кад је новчана вредност имовине крив.делом увећана (према Вгп(Ипд-у 1 363 корист не мора имати новчане вредности). Према некима је потребно још и то да се корист може у новцу проценити ( V. 1Лз1 н пр.), док према другима то није потребно (уп. Оићаизеп § 263,43). Спорно је, да ли је потребан идентитет између одузетог имовинског објекта и објекта обогаћења т. ј. користи преваром прибављене (в. Ргапћ §. 263-УП-3, који то захтева). — У § 300. прој. се такође не захтева имовинска корист, док из мотива излази, да је то потребно (с.тр. 662)! х ) Тако Вегпег 587, 1лесаз 345, у-Вигг ВеИа^ећеГЈ; 65, Ка1х 08 31 443, Оеуег 2 57, као и немачки Ке1сћ8#епсћк (в. Егапк §9263-УН-е и Оићаизеп § 2 63, 45. Неки (». 1,г8г1) § 139-11-46, ВгпсИпд 1 363, КШгпдет 08 55 96. Шеует-А^еШ 475, V. Ват Сгеге{г ипб. 8сћиШ 3 15) зехтевају, да би корист била противправна ирибављање исте у иротивности с иравним иоретком, т. ј. против права (сопкга шз). Но практичне разлике нема између ове две Формуле (V. Х ј182( 139 пр. 13). 2 ) Тако V. 1^г8%1 §-139-11-4. Ртапћ §-263-УТТ-3. 3 ) Тако ВгпсИпд 1 365.