Policijski glasnik

БРОЈ 47.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 11. ДЕЦЕМБРА 1911.

ГОДИНА VII

'V

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖ6ЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛЈ

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а црема потреби и више пута недељио. Претпдата се полаже у напред, и то најмање за иода године код свију подицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска наддештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годиШње. За иностранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у здату. Поједипи бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставитп: за архпвара Министарства Унутрашњих Дела, у рангу пнсара прве класе Богдана 3, Јовановића, цређашњег писара прве класе истога Министарства. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. децембра 1911. године у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРЕВАРИ

од

Др. Томе Живановића

(НАСТАВАК) I 1 ) За постојање кривца потребно је наравно, да је извршилац знао, да је мера лажна. д) Кривац код истуине преваре ове врсте разликује се у неколико врсти: 1° Кривац је трговац и у опште иродава.ц (§ 382 т. 2. к. з.). (1) За појам кривца је дакле овде потребно, да је испуњен један специјалан услов кривичне одговорности, на имеда је извршилац ародавац. (2) Прсма § 382 т. 2. продавац се казни и за само држање лажних мера, и ако их дакле није употребио (»код кога се лажне мере нађу, било да је с овима што куповао или продавао или не (< ), Но ако их је употребио, и тиме превару извршио, онда према наведеној законској одредби превара апсорбује иступ држања лажних мера, т. ј. узето је, да постоји не реални стицај између преваре и држања лажних мера, већ само превара, јер је казна прописана без обзира на то, да ли је лажма мера употребљена или не. 2° Кривац је кантарџија (»кантарџије за свако криво и лажно мерење« (§ 382

т. 3). Овде је дакле специјалан услов кривичне одговорности, да је извршилац кантарџија. 3° Кривац је аиљар (»пиљари, који на пијаци лажном мером што продају или купују«) (§ 383 т. 1). Овде је дакле специјалан усло.в кривичне одговорности, да је извршилац ииљар. Ова врста кривица се сматра као блажпја од прве две! 4° Кривац је касакмк (§ 369 т. 7ј. Услов кривичне одговорности је дакле, да је извршилац касааин. 4° Кривац је друго које лице, н. пр. поједина"ц, који је што за своју потребу купио и при томе лажну меру употребио. За њих важи § 391 к. з., у коме се говори о истуПној превари у опште. Ту је услов кривичне одговорности, да извршилац није продавац, кантарџија или пиљар. Кад је извршилац механџија, каФеџија, пиљар, крчмар и у оиште лице, које пиће точи, он се према § 371 к. з. казни и за само држање лажних мера. Према томе ако би исте и употребио, постојао би реални стицај између преваре из § .391 к. з. и држања лажних мера из § 371 к. з. ( в Код кога се јексичне мере као окаиице, пол-аканице, сатлици, пиварске чаше итд. нађу, да плати у новцу од пет до десет талира, а јексичне мере одузеКе му се к ). V Преваре из § 255. к. з, — У § 255 су нредвиђене неколико врсти преваре. У колнко није друкчије изрично или прећутно прописано и овде важи општи појам преваре и кривца код исте. Деоба на преступну и иступну превару према вредности важи и овде. Преваре из § 255. к. з. су: 1. Прикривање, {/нии^тавање или узимање тајнимнедоиуштенимначином исиод заита соаствене ствари узаиКене од надлежне власти ради осигурања иоверилаца или ради ародаје, ако се аоверил&ц не би могао намирити на други начин иотиуно или никако (§-251, т. 1). а) Ова вретапреваре одликује се тиме, што је средство обмане тајно цзимање исиод заата, арикривање или уништавање узаићене ствари.

б) Радња није овде уирављена на то, да се ко обмане, да изврши какву радњу на штету своје имовине. Штета потиче из саме радње извршиочеве. Ова врста преваре постоји дакле самим тим, што је наведено срество обиане употребљено. Зато се ова чревара има сматрати као нарочита врста преваре. в) Протиправност је изрично унета у појам ове врсте преваре (недозвољепим начином), те је свест о противправности потребна за појам кривца. г) За постојање ове врсте преваре захтева се један саецијалан услов инкриминације. Потребно је на име, да се иоверилац не може на други начин иотиуно или никако на.мирити. Неће дакле бити преваре, ако се поверилац може намирити на други начин, т. ј. из остале. имовине дужникове. д) »Под заптом се разуме и онај случај, вели се у посл. а1 § 255, кад власт ствари само попише, па их опет самом господару истих на храњење повери, или кад господару или у опште дотичном лицу власт закаже, да извесне ствари отуђити, потрошитп или упропастити не сме." ђ) Према ст. 2 т. I. § 255. извршиоци ове нарочите врсте преваре могу бити и: 1° Чувари узапћених ствари. Ако је чувар јавни служитељ (§ 132 к. з.), он со има казнити с обзиром на § 131. к. з. Чувар који би ради обмане прикрио ствар, могао би тиме извршити поред преваре и утају, која ће битц у идеалном стицају с првим кривичним делом. 2° Свако друго лице без разлике. Но да би оно било кривац, потребно је наравно, да зна, да су ствари узапћене. 2 Тајно одузима.ње ручне залоге дате иовериоцу ио уговору, ако се овај не може на други начин иотиуно или никако намирити (т. 2). а) Ова врсга преваре одликује се тиме, што је средство обмане тајно одузимање заложене ствари. Не помиње се као у т. 1 поред одузимања тајно прикривање и уништавање ствари, но и ове се радње могу подвести под појам »одузимања 1 '. б) И ово је нарочита врста преваре као и иретходна и из истог разлога (в. 1 б).