Policijski glasnik

СТРАНА 202.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26.

виђање вршено, па он—оптужени —потом на коначном претресу изјавио: да оптужене X. и У. није на сочи ухватио, абог чега су они извршном пресудом Куприског првостеп. суда № 14027/1909. као невини ослобођени, — онда је Аполациони Суд погрешно одобрио пресуду првостепеног суда, налазећи да у радњи оптужснога стоји доло из тач. 19. § 133 казн. зак. већ је био дужан да изнесо законску оцену, да ли у таквој радњи његовој стоји дело из § 111. казн. зак. у вези са § 13 2. ист. зак. кад је од његове стране учињено све, што се за постојање овога дела тражи". Наиомена. Оптужени чувар шума, по чл. 133. зак. о шумама надлежан је да састави ре®ерат о горосечи, који по овоме законском проиису служи за доказ Факата, који су у њему оверони. Ои је такав реФерат и начинио, т. ј. он сам нијс био у стању да га начини, пошто је неписмен али његово саслушање у општинском суду, који је опет надлежан за даљи рад по овоме предмету, проставља грађење те исправе — реФерата о горосечи. Овде је дакле очтужени, јавни службеник, издао извесну исправу у делокругу својо надлежености. Како је она ноистинито издана то стоје еломенти дела из § 111. к. зак. Дело подношаја лажног извешћа о коме се говори у тач. 16. § 133. к. зак. овде не стоји, пошто је службена радња оптуженога нарочито управљена на издање исправо по служби и има све услове из § 111. казн. зак. а § 133. казн. зак. у опште је комплемонтарне природо (као што се види из њсговог првог одсека, гди се вели „ако ова не прелазе у друга именована зла дела) па се овде не може ни да примени кад ми већ имамо друго дело, које је предвиђено у казненом законику 1 ). 55. Један случ:ај оптужеља за дело насилног побачаја (§ § 168. и 169. казн. закона). Мотиви решења арвостеиеног суда. Да би ностојало дело насилог побачаја предвиђено и казнимо по § 168. крив. зак. потребно је да је трудна женска употребила спољна или унутарња срества, да свој плод умори или побаци, и да је услед тога дете рођено прерано или мртво или да је живо рођено, но услед тога умрло. У даноме случају протоколом секције утврђено је да је нађен лош дечији, рођен доиста про времена — у шестом месецу — али да се на истом није могао примотити ниједан траг, да јо овај норођај његов насилно — спољним или унутарњим срествима пре времона изазван; и лекарским прогледом над опт. X. утврђујо се и то, да ни код ње, — и ако јо утврђен побачај дотињег леша баш од њенс стране, — нијо могло да се констатује, да је било ма каквих трагова, да јо овај нобачај био изазват механичким манипулацијама (трљањом, притискивањем итд.) а накнадним пак»прегледом, према уверењу № 13647, није констатовано ни то, да

Ј ) Види и Ценић, коментар, код §§ 111. и 133. казн. зак.

је било ма каквих трагова, да је овај побачај изазват и хемијским, унутарњим, срсствима, и ако се у томе увероњу вели: да иије искључена могућност за побачај хемијским среством, јер је проглед доцкан вршен, па су се, можда, трагови овога изгубили, кад со првим прегледом, још док је постојала вероватноћа да трагови употребе хемијског срества нису били исчезли —- одовога ништа не констатује, што је знав да употроба овог срсства у општо нијо ни била, а ово тим пре, што је овај преглед одоцњен био, па чак нијо извршен ни проглед напитка — лока из апотеко, који опт. X. воли да је употребила за побачај, да би со на тај начин могло тачно констатовати, да ли је баш он нопосредан узрок за побачај детета. Прома овомо суд не можо узети као истинито ни тврђење опт. X. да је побачај следовао пепосредно после испијања онога лека, што јој је опт. У. дао, јер снага и дејство тога лока није испитано, да би се знало: је ли баш то било непосредан повод за нобачај. С тога нема доказа за постојање дела из § 168. к. зак. итд.". Примедбе III-22. XII 1910. № 15064. м Кад се признањем опт. X. на протоколу Вр. 19929, при коме је и на протресу остала, утврђује, да јо она попила точност, коју јој је дао опт. У. и да је одмах после тога побацила дете; а с друге стране кад акта истраге по овом оптужењу показују, да је лекарски преглед опт. X. извршен тек на две недољо посло побачаја, када су се трагови од новреда на трбуху или другом органу опт. X. могли евентуално изгубити, онда је суд, ценећи помен. признање опт. X. по §§ 5, 51 и 225. крив. с. пост. у вези и односу с осталим прибраним доказним материјалом, требао да размисли и оцени: дали поменута радња оптужених не садржи оно битно елементе, чији скуп чини правни појам дсла из § 168. казн. закона". Нрвостепени суд дао је на ове примедбе своје противразлоге, који су и усвојени у општој седници Касационог Суда, и тако јо судско рошење постало извршно. [0. С. 12. XI 1911. № 14213]. Наиомена. Судски рад по овоме долу но показује да је учињено сво што треба за правилну истрагу и оцену овога оптужоња. Он нам пружа материјала о томе: како се код нас истрага судских деликата површно врши и како со лако кривци ослобођавају. Нарочито код деликата, гди је истрага у вези с лекарском експертизом, она се врши непотпуно н пепоуздано. Судских лекара ми и немамс, већ њихову дужност врше првенствено ср. Физикуси и сроски лекари. Ови су и иначе оптерећени својим дужностима, а поред тога за овај рад нису ни хонорисани и огтда овоме важном послу но приступају с довољно пажше и труда. С тога су, ваљда, њихови одговори на судска питања, обично нејасни и ноодређени, и после овакве експертизо остаје отворено поље за извођење произвољних

закључака. Права је потреба да се наша судска експертиза ностави на бољу и сигурнију основу. У конкротном случају оптужена X. признаје да је употребила неко хемијско срество за побачај и одма потом побацила, а лекарским уверењем тврди се да није искључена могућност да је такво срество и употребљено. Кад то стоји и кад је уз то лекарски констатован н побачај детета, онда је збиља имало разЛога да се усвојо примодбо оделења и да се даљом судском истрагом и оценом постара за проналазак материјалне истине. Могло се трагати : а) да ли је оптужена имала каквог повода да учини лажно признањо, које се слаже с појединим моментима, истрагом утврђеним, б) да ли је всроватно да је побачај наступио од каквог другог узрока итд. ГТрема резултату и оцени свсга материјала, прикупљеног истрагом, суд би ток имао да со одлучи оће ли ово признањо примити или одбацити. Ну и при досадањем стању истраге било јс довољно разлога да се признање оптужегте X. по § 225. крив. с. пост. узме као правни доказ, је оно одговара погодбама, које су постављсне у овоме законском пропису. (НАСТАВИЋК сн) 0 ЕКСТРАДНЦИЈИ КРИВАЦА — С ПОГЛЕДОМ НА П03ИТИ8НЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА од АЛ. ЈОВ. КУЗМАНОВИЋА (ИАСТАВАк) Општа одбрана и општа сигурност, на којој треба да раде државо садејствовањем, не налажу да се екстрадицији приступа без обзира на тежипу кривичних дела и боз обзира на споцијално карактере, које имају поједина кривична дела према држави и друштву. Екстрадиција тражи притварање кривца, да би се ова могла у своје време извршити; због тога притварања скстрадицији се не приступа за лака кривична дела, јер ова мера процедуре често ни из далека не стоји у сразмери са казном, коју повлачи кривично дело. С тога со издавање врши само за тожа кривична дола, за која је вредно тражити помоћ и од друго државе. За већину злочиних дела и за извесан број по врсти преступних дела еистрадиција се дозвољава. Која су та кривична дола, због којих једна држава другој издаје кривцс, набраја се у међународним уговорима о издавању криваца. Захтева се, да дотично дело, због кога се тражи екстрадпција, буде кажњиво ио законима обе државе, и оне која тражи и оно која је умољена, јер се екстрадицији прибегава у циљу опште одбраие, а интерес за општу одбрану не огл :да со, кад дело није кажњиво по законима обе државе. Сва стварно тожа дола обично кажњавају све културно државе, и онда у услову за екстрадицију, да дело буде кажњиво