Policijski glasnik

БРОЈ ' 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 327.

казаћу праву истину било да говорим као сведок, било као лице, које је радило. Од увек сам политичко шпијуне мрзео са два разлога: прво, што су ако не врше своју дужиост, лупежи, а ако је испуњавају, што зависи од личности, они су разбојници. Завреме моје службе имао сам веза са већином од ових плаћених шпијуна, нознавао сам их посредно или непосредно; именоваћу их сво... то могу, писам учссник у њиховој срамотп; ја сам само видео њихова лица и иаличја, Знам са каквом снагом полиција ради. Запазио сам и показаћу како се мора бранити од шпијуна, како да се изиграју и како да им со покваре њихови гадни и рђави планови. Ја сам свс посматрао, све чуо, ништа ми није промакло; а они који су мо омогућили дћ спе чујом и видим нису бмли проказивачи, пошто сам ја био старешина једног полициског одељоња то су могли мислити да сам један од њихових ; зар нисмо црпели исту касу? Иадам со да ће ми со веровати, јер сам досад учинио неколико признања, која ме понижавају, дабих, кад би био посвоћен у политичку полицију, изнео све без обзира. Новине, којс нису увек до^бро обавештене, тврде да су мо виђали у разним скуповима, да сам са мојом бригадом дејствовао за време јулских нореда, приликом сахране гснерала Фоја, приликом.годишњнце смрти младога Лалмана, да су ме видоли у школи права и медецине итд. Многи су ме доиста видели свуда где је било гомиле. али шта је со могло отуда закључити ? Да сам тамо траашо лопове и лупеже, јер је било вероватно да ћо тамо доћи да в раде к . Ја сам гонио сецикесе без обзира да ли су или нису присталице Устава; чикам да ми се покаже макар и један од ухапшених за бунтовничко узвико који је међу онима, који су га ватворили, познао кога од мојих агената. Нема апсолутно ннкакве мешавиНе измећу политичког шпијуна и тајног агента који гони лопове. Њихови су делокрузи нотиуно подвојени: први трсба само да има потребне храбрости да хапси поштоно људе који се нимало не одупиру, а храброст другога јо сасвим друкчпја: разбојницн нису тако послушии. Прилично је се распрострло веровањо да ме је једап сакаџија познао међу студентима који нису хтели ићи на продавања проФесора г. Рекамије-а и да су ме студонти хтели убити, али та јо повика била без основа. Доиста јо један шпијун био опажон, грђон па чак и бијон, али то нисам бно ја, а признајем да ми јо то мило. Али, кад сам се иосло нашао у средини ових младих људи, који су учинили ту погрешку, ја се нисам устезао да им кажем своје име. Опи су одмах схватили да Видок не можс пишта нматп протпв синова чоститих Фамилија, који но краду ни косе ни сатове. Кад сам дошао међу љих држао сам со тако да им не чнним никакву нопријатност и онн су увидели да нисам имао задатаак да их и иначе огорчоно кињим. Најзад, ја понављам ни бунтовнички узвици, нп други преступп у мишљењу нису били мој посао и многи су у мом присуству изговарали најбунтов-|

ннјо речи али ја нисам сматрао да је моја дужност да и о томе водим рачуна. Политичка полиција нема сталних трупа, она има увек за вслике прилике »добровољце«, плаћене или без награде, који су готови да јој помогну. У 1793 години она је пустила Септомбристе 1 ) те су изашли из подрума и вратили су со тамо тск посло покоља. Опи што су 1827 год. поразбијали прозоре и пробали снагу у крвопролићу у улици Сен-Денис, нису вероватно били из бригаде сигурностн; ослобођени суђеници нпсу оно што је најгоре у Паризу. Они но пристају на све што сс од њих можо захтевати; ја се за то позивам на г. Делавоа. Моја улога у политичкој полицији ограничава со на извршење неколико народаба краљевског заступника или министра, којо би биле извршено и без мене, а међутим имале су све услове праводности. Никаква људска сила, нити каква награда, нису ме могли павости да радим нешто што се не слаже са мојим назорима и мојим осећањима. Вороваће ми со да истину говорим кад се сазнају мотиви због којих сам напустио службу коју сам вршио петнаест година; а кад се дозна извор и узрок оно смешне измпшљотиио да сам тробао бити обешен у Вечу због покушаја убиства Наполеоповог сина; и кад будом казао с каквом ми се језуитском намсром приписује измишљено хапшење пеког лопова, који је косанћим био ухваћен иза мојих кола у часу кад сам пролазио преко трга Бодоаје. Пишући ове момоаре ја сам се прво био одлучио да водим рачуна о обазривости коју ми пропоручује сам мој положај: то је било мудро. Јер, н ако ми је казна опроштона још 1818. године, ипак сам могао имати неприлике са административпим строгостима; опроштај који сам добио, нијо био судски уважон пошто нисам могао обновити ислеђоње, и власт, која је по томе још била у власти да надамном врши самовољу, могашо ме натерати ца со кајом ако би моја открића прелазила границе иаше уставнс слободе. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИСНОГ СУДА Једном дат пристанак на састав избраног суда, једна парнична страна не може доцније опозивати. Р. М. као иуномоћник извесног Т. из Ниша, обратио се начелнику сроза Н. и молио га да састави избрани оуд који ћо извршити подолу једно њиве, између његовог властодавца и М. и Ђ. браће Илића, наводећи, да их је раније избрани суд делио, али да је просуда тог избраног суда решењем прв. суда од 1895 год. поништена била зато, што је се избрани суд упустио у просуђење о својини као ненадлежан.

х ) Разбојници, који су участвовали у озиаченом иокољу. Пр.

М. и Ј. изјавили су да не пристају на састав избраног суда пошто немају ништа да доле са властодавцем молитељевим. Начелник сроски решио је под 22 Фебруаром 1911 год. Бр. 3745 да има места саставу пзбраног суда за поделу пол. њиво, јер је овде случај нз § 434 грађ. пост. одређујућп у исто нремо другој парничној страни судије, пошто она није хтела да их бира. Ово решењс поништило је пачолство окружно, иалазећи да саставу избраног суда има места само онда кад се парничари сложе на исти или кад су судом па избрани суд упућепи као н у случају иредвиђоном у § 434 грађ. пост., а овде нијо ни један од ових случајева. По овим примодбама начелник срески поступио је и доноо решење: да нема места саставу избраног суда пошто се парничне страно о томе нису сложиле, нити су на то упућеие одлуком надлежног суда. Начелство окружно и Мшшстар Унутра. Дола, одобрили су ово решење среског начелника. Пу Државни Савет, комс је жалба изјављена, нашао јо : да решењо Министарства не одговара закону са овпх разлога. Из решоња иачолника среског од 12 јула 1912 г. № 1847 и Првостепеног Нишког Суда од 27 септембра 1895 № 11663. впди со, да су се парничари саглаеили на избрани суд о деоби спорног имања, и да их је изабрапи суд делио, но да је Првостопени Нишки Суд пресуду пом. суда поништио, што није судио о деоби већ о својинн спорно зомље зашта није био надлежан, то је тиме прскорачио границе дате му власти, и наредно да парничари саотаво други избрани суд радн дообо ово земље. Кад то стоји, онда је неуместап навод начелника среоког у решењу од 25 јула 1911 г. Бр. 13128 да саставу избраног суда нема места, што се парничари на исти нису сложили, и што нису на то били упућени одлуком суда. Према овоме, а на основу § 437 грађ. пост. ранији пристанак парничара на састав избраног суда обавезан је за обе парничне стране и сада не могу браћа Илићи од тога одустати. А како су овде испуњени и остали услови из §§ 433. 434. 436, 437 и 438 грађ. пост. то јо жалилац погрешно одбијен од свог тражења. Мшшстар Унутрашњих Дола није усвојио ово прпмедбо, налазсћи да јо његово рошење правилно и на закону основано, пошто у овом случају нема потробне сагласностп парничних страна за избрани суд, која би одговарала у свому наређењу из § 436 грађап. поступка. Државни Савет остао јо при првом свом посматрању и рошење Министарства поништио. Одлука од 11 октобра 1912 г. Бр. 7377. к. и. в.