Policijski glasnik

БРОЈ 31.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 25. АВГУСТА 1913.

ГОДИНА IX

Ф ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ, И ИЗНОСИ: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, А ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ЗА ИНОСТРАНСТВО: ГОДИШЊЕ24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је, на нредлог Министра Унутрашњих Дела, поставити : за секретара треће класе начелства округа крагујевачког Александра Ђ. Младеновића, полициског иисара ирве класе среза рамског. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 15. августа 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Крал>а Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је : да се Божидар Р. Вујић, секретар прве класе начелства округа крагујевачког, — на основу 70. закона о чиновиицима грађанског реда, стави у стање покоја с пензпјом која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 15. августа 1913, год. у Београду.

Узазом Његовог Воличапсгва Краља Петра I на предлог Мипистра Упутрашњих Дела решепо је: да се Живку Марковићу, полициском писару треће класе среза кочанског, уважи оставка коју је ноднео на државну службу. Из канцеларије Мшшстарства

Унутрашњих Дела, 15. августа 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског савета, решено је: да се Радослав Васић, полициски писар друге класе среза прилииског, — на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе у интересу исте. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 19. јула 1913. год. у Београду.

Р А С П И С И Свима окружним начелствима. У „Српским Новинама" од 24. јула ове године обнародован је „Правилник за извршење закона о таксама", којим су изближе објашњене многе одредбе из закона о таксама и прописана уиуства за извршење тога закона. Мпнистар Унутрашњих Дела, препоручује Окружном начелству да органима полициске и општинске власти у своме подручју скрене пажњу на овај »Правилник за извршење закона о таксама", како би се закон о таксама правилно примењивао и како би се избегле одговорности органа власти. Из полициског оделење Министарства Унутрашњих дела, ГћД« 8067. — 6. августа 1913. године.

СТРУЧНИ ДЕО

ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВЛК) §. III. Нека саорна аитања. I. Питање о примени §-а 528. Грађ. Зак. појавило се, пред судовпма, у једној интересантној Форми коју треба, на овом месту, да нотирамо. Ствар је у овоме: када од два задругара један умре без деце, ко ће га наследити, да ли други задругар, по §-у 528., или сродник изван задруге, по §-у 527. Грађ. Зак. ? У јодном спору, Касациони Суд, као што вели Г. Драгић 11авловиК, у сноме исцрпном чланку: Наслеђивање у задузи. Две разне одлуке Касационог Суда (Архив, 1906., 25. XII.), својим примедбама од 7. Соптембра 1905. год., Бр. 5442 , „поништно је пресуду Апелационог Суда и нашао, да се задруга угасила смрћу једног задругара, када су задругу саставл.ала само два лица, па према томе да је наступио наследни ред из главо IX а не XV Грађанског Законика«. Ево у осталом тих примедаба, које је, пошто их Апелациони Суд није био усвојио, примила и Општа Седница Касационога Суда (одлука од 1. Новембра 1905. год., Бр. 9922.): „По §§ 57. и 507. Грађанског Законика под задругом се разуме смеша заједничког имања и заједнички живот између више пунолетних лица везаних сродством. Ирома томе, смрћу пок. Ивана, тужиочева брата, овај задружни однос ирестао је, јер је тужилац Драгић остао једино аунолетно лице у куКи, способно за задружни живот и тада је кћи Иванова пок. Милица наследница свога оца по II одељку § 529 грађанског законика. Како је пак и Милица умрла као неудата и без потомака, то је суд био дужан тражење тужиоца да цени с обзиром на § 402. грађанског закона