Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Ђуд

ју општински судови надлежни су за све спорове о својини, залози и државини чија вредност не прелази 500 динара, а у другом случаЈу, т. Ј. кад је спор о непокретној ствари, они су надлежни за спорове о својини и државини до 200 динара закључно. Овде спадају и спорови о закупу непокретних добара, јер — веле Ж. Перић и Др. Аранђеловић — „,овде није реч о праву својине на непокретном добру, него о једном тражбеном праву, а за спорове о тражбеном праву општински суд надлежан је до 500 динара.“ (Грађанско судски поступак, део први, стр. 142).

По изричним законским прописима општински судови нису надлежни за спорове о наслеђу (%9 6б Tau. а Гр. С. П.), као ни за стављање и скидање обезбеђења на непокретним добрима (интабулације, прибелешке) — Tau. У]Т Уредбе о интабулацији — али су надлежни за спорове о убаштињењу Ha непокретности у вредности до 200 динара. ;

Io. 6 тач. 6 Гр. С. П. општински судови искључиво су надлежни да суде о пољским службеностима (5 335 Гр. 3.), без обзира на њихову. вредност, јер се оне сматрају за непроцењиве ствари (9 S 27 Tau. а и 5 309 Гр. С. П). За све остале, службености надлежни су првостепени судови.

2. За све личне тужбе које штите тражбена (облигациона) права.

И ова надлежност двојака је, према томе да ли је тражбина чисто грађанске или меничне природе. У. првом случају општински судови “ надлежни су за све спорове — где је у питању једно тражбено право,

— у вредности до 500 дин. закљу-“

“ чно, без обзира на основ из кога

483

Худ. тражбина произлази и начин Ha који се доказује. |

Изузетно, по изричним законским прописима, они нису надлежни:

а) за спорове које покреће држава или њене установе, или се ови покрећу против државе и њених установа, без обзира на вредност спора — чл. 15. Уредбе о убрзању. рада, и

6) за спорове о општинским утринама, испустима и прогонима — чл. 86. тач. 3. зак. о општ: |

Ако је тражбина менична, онда: њена вредност не може бити већа | од 100 дин. (чл. 15 а Уредбе о убр. рада.). |

И у теорији и у пракси подељена су мишљења о томе шта се има разумети под вредношћу _ спора, према којој се одређује апсолутна надлежност општинских судова у: грађанским споровима.

По једном мишљењу, које је нарочито заступао Андра Ђоређвић (Теорија грађан. суд. поступка), ова вредност не цени се само по главној тражбини, већ и по споредним потраживањима ~ (интересу. трошкови, накнада штете), која се“ потражују тужбом, односно на првом рочишту, уз главну тражбину.

По другом мишљењу, које заступају Перић и Аранђеловић (у наведеном делу) вредност спора односно судска надлежност одређуЈу се само по главном · тражењу, а не и по споредним потраживањи- ма. Према овоме, ако главно траже- | ње не прелази 206 односно 500 динара, стајаће надлежност општинског суда и ако би општа сума · главног и споредних потраживања: прелазила ове цифре.

Ово мишљење, које се поглавито | базира на 5 27 6 и 309. гр. с Џ., изражено је и у, одлуци Касац. -

3 17