Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Ако је телесна повреда нанета с думишљајем, казна може ићи до год. робије — 5 175, и ) Телесне повреде нанете крвним сродницима у усходној лини176. Лака телесна повреда иступне рироде предвиђена је у тач. 9 У 65, по којој се кажњавају затвором од 10—30 дана „женска и мушка лица, која знајући да имају, венеричну болест, овом другога 33разе.“ „По себи се разуме — вели Др. Т. Живановић (Иступи, стр. 115) — да се у 5 365 т. 9. К.:3. има применити само онда, кад повреда није тешка. 'У случају теошке имао би се применити У 177 Казн. Зак, > 180 К. 5. прописано је: : „Ко другога из нехата или не: пажње телесно рани или му здравље повреди, да се казни затвором до једне године дана, или у новцу до сто талира. _ Исто тако да се казни и онај, који би вредоносног дивљег звера непредострожно држао, – или кућевну животињу, која уједа, 60де или ногом бије, са — нужном редострожношћу не би чувао, па би она чрез то кога опасно или мртоносно повредила.“ према 5 181 К. 3., тешке телесне повреде извиђају се“ и! пре суђују по званичној дужности, а лаке по тужбама приватних ту· жилаца. (EH. Вештачвње, Животнње, Зверови, Злоставе, Лечење бесправно, Убиство). *

* *

Одлукама Касац. Суда објашње-

510

а) „Постојање дела лаке и тешке повреде доказује се само лекарском сведоџбом.'“ (О. О. С, Бр. 3245—1905 г).

„Дело тешке или лаке телесне повреде може се и сведоцима и другим доказима дохазивати, а не само лекарским уверењем. (Бр. 5637—1927 г);

в) „По б 174. К. 3. суд може по околностима обе или само једну страну, по начину и мери извршених дела, на блажу осудити, или и без казне отпустити, али то тек онда кад нслеђењем утврди кривице обе стра-

2 (Dp: 4380—1922 FF);

г) „Начин употребе лекова (с обзиром на њихов квалитег) од стране повређеног, као ни квалификација показане вештине – лекарске, приликом лечења повређеног, не могу а и не смеју бити ни од каквог утицаја при квалификацији нанесених повреда, као тешких или лаких. Одредбом 5 177 К. 5. и не условљава се у опште никакво лечење позређеноа од стране лекара, или од кога другога, коме лечење у NOзив спада, већ се трајање болести у опште има да одреди у случајевима оскудице сваке лекарске помоћи или лица која су за то позвана, и то према природном трајању процеса залечивања. KDpHвична одговорност оптуженог не зависи, дакле, од каквоће и својства ране у времену извршења дела, већ на против од времена боловања повређеног до потпуног оздрављења. Начело изречено у 9 154 а К. 5. има примене потпуно и на пропис У 177. К. 5, (Q. O, C.., bp. 2158—190U E);

) „lo S I77. HR. 3. казни, се ee осакаћење, без обзира на; време боловања.“

Тел

казну .

(Бр. 890-1906);