Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

e 6,

Уви

пореклу и особеностима крвних мрља, сперме, остатака људског ткива (кожа, откинуто ухо, прст и т. Д), изметина, мокраће, надлежни су лекари, али иследници имају право да траже објашњења о свему што би им било нејасно, а користило би, по њиховом мишљењу, истрази.

Постоје још неколико спедијалних трагова, који су често од знатне важности по истрагу. Тако:

У: случајевима вешања и задављивања жртве треба обратити пажњу на начин којим је чвор везан, јер он по некад може открити професију кривца.

На основу трагова може се још утврдити да ли је извршилац дела био левак, а овај факат може бити веома користан за утврђивање његовог идентитета, пошто леваци нису тако чести. Ако злочинац напада жртву с лица, он је удара у правцу с десна на лево, и обично у десну страну. Противно овом, 7. ]Ј. ако је жртва нападнута с леђа, рана је на левој страни и у правцу с лева у десно.

Приликом задављивања остају на врату отисци прстију и ноката. Ако је убица био левак, отисак палца: налази се на десној а отисци осталих прстију на левој страни врата. Распоред овај обратан је код дешњака. Приликом испитивања прашине љ осталих материја под ноктима обичнНо се налази: гвоздени прах код бравара, масне материје код месара и кравара, остаци угљена код ћумурџије и т. д. За испитивање ових материја треба узети у помоћ лупу, а за одређивање њихове природе потребно је, у извесним случајевима, прибећи хемијској ~ анаЛизи, 539

Уви“

2. Начин извршења дела. Начин на који је дело извршено од пресудне је важности код крађа (опасна или проста), а понекад и код убистава (нехотично или намерно, убиство или самоубиство), разбојништава | (је ли жртва мучена # т. MI. — у 241 К. 3.), код насилне изнуде (врста претње) и т. д.

Ако је немогућно одмах, на лицу места, утврдити начин извршења кривичног дела, онда то треба у увиђају констатовати, па га доцни- је, у току истраге, утврдити.

3. Величина штете и | остале“ последице извршеног дела. Величину материјалне штете, причињену“ кривичним делом, треба утврдити · код свију извршених дела — кад“ год је има — а код крађа, поништаја туђих ствари и злонамер“ них паљевина она се мора утврдити, јер од ње зависи квалификација дела, а према томе и казна. која се има кривцу досудити.

Величина штете утврђује се вештачењем, и кад год се увиђај. врши са вештацима (сложен увиbaj) треба њиме утврдити и ову штету. a

Под ,,осталим последицама извр-· шеног дела“ подразумевају се оне“ последице, које утичу на квалификацију дела и казну. Ове последице. поглавито су предвиђене код опште опасних злочинстава и престу-· ступа.

1. Форма. увиђаја. |

Као и остали иследникови акти, тако 'и увиђај мора бити извршен и написан у нарочитој, законом прописаној форми.

По 5 52. Кр. С. ШП, његовом вр шењу морају присуствовати: иследник, деловођа и два грађанина сведока — и потписати сви прото кол увиђаја.